_Cropped_(1).jpg.webp)
Spojila ih izbeglička subina: Degenek i nove zvezde Australije podigli trofej u Oklandu
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | sre. 10.09.25. | 13:08
Selekcija Tonija Popovića dva puta u četiri dana savladala Novi Zeland i promovisala talentovane napadače Turea i Irankundu, koji bi svoju veliku šansu mogli da dobiju već na Mundijalu 2026.
(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Sidneja)
Australija ima paklen napadački tandem za narednu deceniju! Dvojica mladića koji su ne tako davno bili saigrači u timu Adelaida Junajteda, 21-godišnji Mohamed Ture i dve godine mlađi Nestori Irankunda, pokazali su raskošan fudbalski talenat i Sokerusima doneli drugu pobedu protiv reprezentacije Novog Zelanda za samo četiri dana.
Izabrane vesti
Posle 1:0 u Kanberi, tim selektora Tonija Popovića slavio je u utorak uveče i na gostovanju u Oklandu (3:1), čime su Australijanci osvojili osmi fudbalski „Ešiz“ („Ashes“ ili urna za pepeo) trofej, koji je posle sedam decenija ponovo ustanovljen 2023. Reč je o tradicionalnim duelima protiv Novog Zelanda, po uzoru na čuvene kriket mečeve Australije i Engleske koji nose isti naziv.
Popović je za ove mečeve odlučio da podmladi reprezentaciju i da ukaže šansu grupi igrača od kojih fudbalska javnost na Petom kontinentu ima velika očekivanja. Od proverenih snaga, selektor Australije se oslonio na štopera TSC-a iz Bačke Topole Miloša Degeneka, napadača Martina Bojla, kojeg su nedavno dobro upoznali navijači Partizana u duelima s Hibernijanom (postigao oba gola u Beogradu), te Konora Metklafa iz Sankt Paulija, Kamerona Burdžisa iz Svonsija i Ajdina Hrustića iz Heraklesa.
Degenek je u prvoj utakmici čak bio i kapiten, da bi u drugom susretu traku prepustio talentovanom saigraču iz odbrane Alesandru Čirkatiju, koji brani boje Parme u Seriji A.
Ipak, neki novi klinci su ukrali šou starijima u dvomeču protiv komšija s druge strane Tasmanovog mora.
Pre svih Ture i Irankunda, koji su u pravom smislu reči raspalili maštu australijskim ljubiteljima fudbala i stavili do znanja da ih neće zadovoljiti epizodne uloge u timu na Svetskom prvenstvu 2026. u SAD, Meksiku i Kanadi.
Nakon što su u prvom susretu ušli s klupe u 74. minutu i zajedno sa strelcem Martinom Balardom pokrenuli Sokeruse ka minimalnoj pobedi (Ture upisao asistenciju), dvojica momaka afričkog porekla su u revanšu oberučke zgrabila priliku koju im je u startnih 11 ukazao selektor Popović.
Mo Ture, igrač danskog Randersa, prvi je demonstrirao brzinu, fudbalsku tehniku i hladnokrvnost u završnici, kada je u 34. minutu meča u Oklandu pretrčao i otresao dvojicu Novozelanđana, pre nego što je na način svojstven prekaljenim golgeterima matirao golmana Krokomba.
Da nije slučajno za samo par nedelja postao hit engleskog Čempionšipa u dresu Votforda, Irankunda je pokazao na početku drugog poluvremena. Njegova solo akcija po desnoj strani, kada se poigrao s dvojicom rivala i iz ne baš zavidne pozicije rutinski matirao golmana, izmamila je aplauze i domaće publike.
Tresao je Irankunda zatim i prečku, projektilom iz slobodnog udarca sa više od 30 metara, ali je ipak Ture bio taj kome je pripalo zvanje igrača utakmice. Vretenasti napadač je u 60. minutu još jednom promešao protivničku odbranu i postavio konačnih 3:1. Nešto kasnije, prvi het-trik u dresu reprezentacije uskratio mu je VAR snimak na kojem se videlo da je asistent Luis Miler ipak bio u ofsajdu u začetku akcije.
Zanimljivo je da Irankundu i Turea povezuje ne samo što pripadaju istoj generaciji i što su obojica prošli kroz fudbalsku školu Adelaida Junajteda, već i životni put koji ih je obojicu u ranom detinjstvu doveo do Australije. I jedan i drugi su rođeni u izbeglištvu: Ture je poreklom Liberijac koji je na svet došao u izbegličkom kampu u Gvineji, dok je Irankunda iz Burundija, a rođen je u Tanzaniji gde su se njegovi roditelji potražili spas od oružanog sukoba u otadžbini.
Današnji reprezentativci Australije, u ovu zemlju su došli kada su bili stari samo nekoliko meseci.
Poput Turea i Irankunde, samo značajno ranije, izbeglička sudbina je na Peti kontinent dovela i Miloša Degeneka, čija je porodica sredinom devedesetih prognana iz Knina, tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije.
Kako stvari stoje, sva trojica će idućeg leta braniti boje svoje druge domovine na Mundijalu u Severnoj Americi, a ako je suditi prema utakmicama sa Novim Zelandom, očekuju ih važne uloge u sistemu selektora Tonija Popovića.
Piše: Branko Cvetojević
.jpg.webp)
