Srbija – Kamerun u osam tačaka: Šta je bilo dobro, a šta mora bolje?

Kao navijač reprezentacije Srbije, znate da nikada neće biti lako. Kroz sve ove godina imali smo nekoliko uspona, uglavnom padove. Juče novo razočaranje, ali bi bilo prestrogo reći da je sad sve loše. Nakon prespavane noći, vreme je da analiziramo meč i vidimo šta je dobro iz njega proizašlo i gde možemo da se poboljšamo pred naš odlučujući meč sa sudbinom.

Ovog puta u pomoć nam pristiže Tviter profil koji je dobro poznat svakom fudbalskom fanatiku: predstavljamo vam Serbian Football Scout.

ODBRANA SRBIJE IMA BUDUĆNOST

Bila je ovo turbulentna godina za Strahinju Pavlovića. Pre samo osam meseci, bio je jedan od igrača koji je dobio najviše kritika posle poraza od Danske od 0:3. Situacija u njegovom klubu bila je daleko od idealne i očajnički mu je bio potreban novi početak. Tu novu šansu dobio je u Austriji i od tada se stalno popravlja.

Prvih nekoliko minuta protiv Brazila bilo je nervozno za 21-godišnjeg štopera, ali kada je sredio živce, odigrao je solidan meč. Ali juče je pokazao zašto već sada ima ogromnu vrednost za reprezentaciju Srbije. Ne samo da je postigao važan gol, njegov agresivni stil odbrane i brzina su od vitalnog značaja za napadački pristup Srbije. Sa zabeleženom maksimalnom brzinom od 33,8 kilometara na sat, bio je najbrži igrač Srbije na terenu. Brži i od Filipa Kostića sa 33,6. A kada je napustio teren sa povredom, srušila se odbrana Srbije.

“S

R

PSKI MESI”

Još jedan igrač koji je iskoristio svoju šansu je Andrija Živković. Imao dve asistencije, od kojih je jedna bila inteligentno dodavanje za treći gol, što je bio vrhunac njegovog ukupnog učinka. Mladi krilni fudbaler važio je za jednog od najvećih talenata Srbije posle pobede na Svetskom prvenstvu 2015. godine, ali od tada nije uspeo da ispuni nadimak “srpskog Mesija” koja mu je dodeljena posle svetske krune na Novom Zelandu. Bez sumnje težak teret.

Ali da li je zaista zakazao? Pažljiviji pogled na statistiku pokazuje drugačiju priču.

Živković je za Srbiju odigrao 31 meč na kojima je postigao samo jedan gol, ali je asistirao čak 11 puta. Od tog 31 meča, samo četiri puta je odigrao punih 90 minuta, a meč je počeo samo 14 puta. Tako da bi poštenije poređenje bilo da pogledamo njegovu statistiku za 90 minuta i u tom slučaju on je najkreativniji igrač koji Srbija trenutno ima u svom timu. Čak i ispred Dušana Tadića, koji je naravno fantastičan kreativac.

ČESTO (NEPRAVEDNO) KRITIKOVANI SERGEJ MILINKOVIĆ SAVIĆ

Čitajući komentare na Mozzart Sportu, stekne se utisak da je juče bio ili najbolji ili najgori igrač na terenu. Istina je negde između. Ali ne može se poreći da uspeh Srbije u velikoj meri zavisi od visokog, kreativnog veziste.

Jedan od glavnih problema protiv Brazila bila je činjenica da je Sergej igrao visoko na terenu, gde je često bio prinuđen da primi loptu leđima okrenutim ka golu protivnika. Juče je dobio istu ulogu, ali sa više slobode kretanja po terenu. I nije samo do gola, njegov pas do Živkovića, koji ga je potom odložio Mitroviću, bio je genijalan. I da je Mitrović zadržao malo prisebnosti, imao bi bar još jedan gol.

Ali nije samo njegova uloga kreativnog igrača ono što zaslužuje pažnju. Sergej je u Srbiji stekao izvesnu reputaciju zbog reči koje je predsednik Lacija Klaudio Lotito svojevremeno izgovorio. Smatraju ga lenjim ili ga optužuju da ne radi dovoljno u odbrani. Međutim, ovih dana se sve prati. Zato će vas možda iznenaditi da je Milinković Savić sa 12,31 kilometra bio igrač koji je pretrčao najviše od sva 22igračana meču protiv Brazila i da je njegov jučerašnji odbrambeni doprinos takođe bio primeran.

NAJBOLJI GOL KOJI SMO DALI NA SVETSKOM PRVENSTVU OD PIKSIJEVOG U ITALIJI       

I na kraju, još jedan veliki plus bio je treći gol Srbije. U prošlosti se mnogo pričalo o tome kako je Srbija igrala svoj fudbal i to s pravom. Obično je bilo defanzivne postavke, bez mnogo kreativnosti i golovi koji su postignuti, često su bili slučajni, a ne deo razrađenog napadačkog plana.

Ali gol koji je Srbija postigla juče nije bio slučajnost. Ako postoji nešto što definiše ovaj tim pod Piksijevim vođstvom, to je tečni napadački fudbal koji se igra kada se igrači oslobode straha i počnu da uživaju u zajedničkom vremenu na terenu. Ovaj gol je bio odličan primer toga. Gol na koji bi se ponosio čak i tim koji trenira Pep Gvardiola.

Uz sve pozitivne stvari, bilo je i dosta negativnih, nažalost. Nemoguće je ne pominjati izmene recimo. Ovde ćemo konkretno govoriti o tri problema, iako je bilo više stvari koje su mogli da se dovedu u pitanje.

STE

FAN MITROVIĆ ILI SRĐAN BABIĆ?

Nakon što je Pavlović izašao, Piksi je izabrao Stefana Mitrovića da uđe. Ali da li je on bio pravi izbor u ovim okolnostima? On je štoper koji je uglavnom igrao kao centralni defanzivac u liniji sa tri centralna beka za Srbiju i za njegov klub Hetafe. Juče je ušao kao levi centralni na početku, a znamo da je jedno od glavnih oružja Kameruna brz prelazak iz odbrane u napad.

Očigledno je da je Piksi tamo želeo levonog centralnog defanzivca. Drugi izbor je bio Srđan Babić, koji je ušao kasnije. Igrač koji kao Mitrović nema neku preteranu brzinu, ali je za razliku od Mitrovića nekoliko puta igrao na ovoj poziciji za klub, tek ulazi u najbolje godine i uprkos tome što nema mnogo iskustva za Srbiju, igrao je i osvojio finale Svetskog prvenstva 2015. godine. Dakle, zna ponešto o pritisku.

MITROVIĆU NEDOSTAJE OŠTRINA, A GDE JE LUKA JOVIĆ?

Aleksandar Mitrović je već legenda srpskog fudbala, ali i legende imaju dane u kojima ne ide sve kako oni žele. Bilo je očigledno da mu i dalje nedostaje oštrina koju inače ima, što je normalno nakon što nije igrao 26 dana do utakmice sa Brazilom. Ali nakon što je postigao gol, bilo je savršeno vreme da ga Piksi zameni i uvede napadača koji je bio fizički spreman da igra poslednjih pola sata.

U idealnom slučaju, to bi bio Vlahović. Ali izgleda da se još uvek nije potpuno oporavio. Dakle, ostala je samo još jedna opcija. Još jedan igrač koji u Srbiji ima određenu, pa moglo bi se reći, lošu reputaciju. Biću prvi koji će priznati da bi njegova radna etika mogla da bude bolja, da njegov govor tela nije uvek pozitivan, ali takođe verujemo da je jedan od glavnih kriterijuma po kome treba proceniti napadača jeste koliko golova postiže. I ako postoji nešto što Jović radi dobro za Srbiju, to je davanje golova.

I nije samo njegov ukupni učinak ono što zaslužuje pažnju. Od kada se poslednji put okupila reprezentacija, Jović je bio naš napadač u najboljoj formi. Dakle, gledajući iz te perspektive, bilo je logično da ga uvedemo.

 ODBRAMBENETRANZICIJE, KONCETRACIJA I BRAVA NA VRATIMA

Srbija je najviša reprezentacija na Svetskom prvenstvu sa prosečnom visinom od 187,2 centimetra, ali naša impresivna visina ima svoju cenu. Takođe smo jedan od najsporijih, ako ne i najsporiji tim na Svetskom prvenstvu. I to se vidi, posebno tokom defanzivnih tranzicija.

Nikola Milenković je dva puta promašio ofsajd zamku, što je bio veliki i nedopustiv propust koncentracije. Ali nije on bio jedini kriv. Nije bilo potrebe za podizanjem odbrane tako visoko protiv brzog protivnika sa vođstvom od 3:1. A da je Srbija htela da napadne, bile su potrebne sveže noge u centralnom veznom redu, da zaštite ranjivu odbranu.

Nemanja Gudelj se povremeno mučio pod pritiskom u posedu, ali defanzivna stabilnost koju donosi reprezentaciji Srbije se ne može potceniti. Pre svega, on je taktički disciplinovan igrač, koji često pruža pokriće našim centralnim bekovima, kada su van pozicije. Upravo ono što je bilo potrebno u poslednjih pola sata.

NAŠ NAJBOLJIFUDBAL SA DVOJICOM NAPADAČA

Kako je i sam Stojković rekao mnogo puta, želi da Srbija igra fudbal koji će zabavljati navijače. A sa defanzivnim slabostima koje ova ekipa ima, i napadačkim kvalitetima, nije ni čudo što su najbolji rezultati došli kada je se Srbija oslonila na napad.

Drugo poluvreme u Lisabonu je odličan primer, ali treba samo pogledati poslednja četiri meča u Ligi nacija, gde je Srbija startovala sa dvojicom napadača.

Ukupno 12 golova u četiri utakmice. U proseku tri po meču. A sa druge strane, Srbija je primila četiri gola, odnosno jedan po utakmici. Na ovom Svetskom prvenstvu, sa jednim napadačem manje i dodatnim centralnim veznim, Srbija je do sada primila 2,5 golova po utakmici, a dala 1,5 po utakmici.

Odlična stvar u vezi sa formacijom 3-4-1-2 je to što je omogućila našim igračima da igraju u svojim najboljim ulogama. Sergej je igrao iz dubine. Tako je mogao više da diktira i utiče na igru, što nam je dalo kontrolu nad veznim redom. Tadić više fizički nije igrač kakav je nekada bio i ima koristi od toga da igra centralnu ulogu iza dva napadača, gde manje mora da trči i može da igra u opasnijim zonama terena. A dvojica napadača su Mitrović i Vlahović, napad na koji bi čak i neke velike fudbalske nacije poput Nemačke i Holandije bile ljubomorne. A ako neko ispadne, na klupi je još Jović, koji je kao što smo pokazali veoma efikasan kad igra za reprezentaciju.

Zato je šteta što smo se udaljili od formule koja nas je uopšte dovela ovde. Ali, srećom, još uvek nije kasno da se vratimo na to. Potrebna nam je pobeda, pa hajde da uradimo ono što najbolje znamo. Hajde da ih napadnemo.

Piše:@SerbFootScout