Srcecepajuće! Golman Paragvaja dugo nije primio platu, prodavao garderobu da bi spasao bolesnog sina
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | ned. 05.07.26. | 12:20
Emotivno izlaganje selektora Gustava Alfara
Na kraju je to bio dobar turnir za Paragvaj. Iako je pokvario utisak protiv Francuske nesportskim ponašanjem, u fudbalskom smislu pokazao je sposobnost da se takmiči i naudi favoritima. U grupi je savladao Tursku, označenu kao potencijalno najprijatnije iznenađenje Svetskog prvenstva, u šesnaestini finala eliminisao veliku Nemačku, a na stepenici posle toga uznemirio Trikolore.
Zato se u otadžbinu vraća ponosan, siguran da nije izneverio narod. Uostalom, propustio je prethodna tri Mundijala i na ovom je podsetio planetu da je reč o selekciji koja fudbal tretira malo drugačije. Maltene kao izlaz iz bede. Ne baš kao Afrikanci, ali daleko od toga da je standard u ovoj južnoameričkoj državi dovoljan za normalan život. Baš suprotno.
Izabrane vesti
To je i razlog za vrlo emotivne opservacije Gustava Alfara, Argentinca na klupi reprezentacije Paragvaja.
„Vraćamo se kućama uzdignute glave. Paragvaj je ostavio sve na terenu. Da nije bilo penala, siguran sam da bismo igrali produžetke. Uprkos svemu, odlazimo sa turnira mirni, jer smo promenili stvarnost za skoro dve godine saradnje, otkako sam selektor. Ostaje zapisano da smo eliminisali Nemačku i bili blizu iznenađenja protiv Francuske. Tužni smo jer smo želeli da nastavimo takmičenje, a verovao sam da smo mogli da se borimo za šta god poželimo, samo da smo prošli dalje posle ove utakmice. Nismo želeli da završimo takmičenje, bili smo tako blizu. Borili smo se svim raspoloživim sredstvima, koliko god smo mogli. Francuska je navikla da rešava utakmice za 60 minuta, ali ovog puta nije mogla. Ostaje mi zadovoljstvo što smo joj bili ravnopravan rival i što odlazimo ponosni. Paragvaj može da očekuje velike stvari u budućnosti”, rekao je nekadašnji strateg Boke juniors i Arsenal Sarandija, između ostalih klubova.
Alfaru je ovo bio drugi Mundijal, jer je u Kataru 2022. predvodio Ekvador. Ima 63 godine i ne zna da li će imati još neku priliku da se pojavi na završnoj smotri, iako je zainteresovan da nastavi sa selekcijom Paragvaja.
„Poslednjih pet, šest godina pomeram granice sebi i svojoj porodici. Vodio sam Ekvador na Svetskom prvenstvu, a Paragvaj mi je pružio dodatnu priliku. Tada sam pomislio: 'To je to, završio sam'. Ne želim nikakve spekulacije, mom agentu sam zabranio da razgovara sa bilo kim. Trenutno imam otvorene rane, krvarim zbog ove eliminacije. Ne mogu da razmišljam sada o budućnosti, potrebno mi je da se emocije slegnu. Ne znam šta ću dalje u profesionalnoj karijeri, ali lepšeg mesta od Paragvaja nema”.
(Reuters)Ova zemlja ga je zagrlila neposrednošću, ali i emocijama koje i sam Gustavo deli sa narodom.
„Scene koje smo doživeli u svlačionici bile su izuzetne i duboke. Ima mesta za emocije. Strašno boli što odlazimo. Igračima sam rekao samo: 'Hvala'. Boli nas poraz, plakali smo. Ne znamo da li ćemo ikada više imati ovakvu priliku”.
Iako je siguran da mnogi zaslužuju bolje od sadašnjih klubova i da će im cena na tržištu porasti. Na primer, vezisti Matijasu Galarsi, sada članu Atlante u MLS ligi, gde je na pozajmici iz River Plejta, u čijem dresu je skupio tek 778 minuta.
„Pričali su da Galarsa ne može da igra za River, a ispostavilo se da može protiv Nemačke i Francuske? Matijas je sposoban da igra za bilo koji klub na planeti”.
Na sličan način selektor je govorio i o golmanu Orlandu Hilu, koji jeste matiran u Filadelfiji pogotkom Kilijana Embapea, ali je tokom celog turnira bio tačka oslonca.
„Znate li koliko dugo naš golman nije primio platu? Morao je da prodaje garderobu kako bi spasao život bolesnom sinu. Koji tim na svetu ne bi želeo takvog čuvara mreže?”.
Još nešto, dovoljno da ilustruje u kakvom ambijentu Paragvajci žive i rade.
„Igrali smo protiv fudbalera koji se bore za Zlatnu loptu i za titulu najboljeg strelca u istoriji svetskih prvenstava. A mi imamo momke koji nisu ni stigli da upoznaju svoje očeve. Želeo sam da pokušam da napravim revoluciju. Nama je bilo potrebno 16 godina da se vratimo na Svetsko prvenstvo, dok je Embape osvojio Mundijal prvi put kada se na njemu pojavio, na drugom je stigao do finala, a sada se bori da bude najbolji strelac... Želeo sam da pokušam revoluciju. Zato ne smemo da dozvolimo da se ovaj plamen ugasi, jer je u pitanju sveta vatra koja je oduvek definisala Paragvaj“, emotivan je Gustavo Alfaro.