Šteta što je ovo mundijalska godina
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | sre. 29.04.26. | 10:50
Jer da nije, imao bi Hviča Kvarachelija šta da kaže u borbi za Zlatnu loptu
Svestrani Hari Kejn, Gospodin Nonšalantni Majkl Olise, čudo od deteta Lamin Jamal, nikad bolji, konačno sazreli Kilijan Embape, za pojedine neočekivano i neumorni Deklan Rajs, na kraju i vlasnik prestižnog individualnog priznanja u svetu fudbala Usman Dembele. Svi oni su mesec dana pre kraja sezone u užem krugu kandidata za Zlatnu loptu. Svi oni s razlogom, ali iz nekog u diskusijama o najboljem na svetu prečesto nema čoveka koji bi tu trebalo da bude. Da se makar pomene kao legitiman kandidat, jer je sasvim izvesno da je na kraju neće osvojiti. Ne svojom krivicom.
Ali, fudbal je igra u kojoj nepisana pravila često ne mare ni za romantiku, ni za pravdu. Ovo je godina Mundijala, a u godinama kada se planeta okuplja da kruniše svetskog vladara, sva ta magija prosuta u klupskom fudbalu, ma koliko blistava bila, ostaje u debeloj senci monumentalnosti kakvu nosi samo Svetsko prvenstvo. Zlatna lopta, taj ultimativni gral svakog dečaka koji zaigra 'bubamaru', u takvim ciklusima unapred je rezervisana za onoga ko svoju naciju odvede do besmrtnosti na najvećoj sceni. I zato su remek-dela Hviče Kvarachelije, poput onih sinoćnih, gurnuta u drugi plan u očima onih glasača koji će po automatizmu uvek radije zaokružiti ime heroja letnjeg turnira.
Izabrane vesti
I tu dolazimo do onog najsurovijeg fudbalskog usuda – do pasoša. Nije Hvičina krivica što se rodio u zemlji koja bespogovorno živi za fudbal, ali koja objektivno nema tu sistemsku moć i bazu da u kontinuitetu preživljava surove kvalifikacije i domogne se svetske elite u trenutku kada njen najbolji sin igra fudbal života. I trenutno jedan od najboljih u globalu.
Zbog toga je prava šteta što ga igra u mundijalskoj godini, jer da je bilo koja druga u pitanju, bivši fudbaler Napolija i Rubina iz Kazanja imao bi šta da kaže u borbi za Zlatnu loptu. Da se odmah razumemo, brojke mu nisu ‘wow‘, ne obaraju sa nogu. I ako ćemo striktno o statistici, zasigurno nije u vrhu. Štaviše, ni među prvih deset. Mada, tako gledano, nisu brojke bile ni adut prošlogodišnjeg visokog plasmana Lamin Jamala, koji je sa devet ligaških golova i ukupno 18 u svim takmičenjima prošle sezone završio odmah iza Dembelea u glasanju.
Kvarachelija je trenutno na 17 pogodaka, delom i zbog toga što Gruzin u Ligi 1 ni nema ulogu startera. Prvenstvo je Luis Enrike koristio kao sredstvo da oraspoloži Bredlija Barkolu, koji u najvećim utakmicama ne bi dobijao značajniju ulogu. S debelim razlogom: kad je važno i lomi se, tad je Hviča glavni.
Sa sinoćna dva gola Bajernu, Gruzin je postao prvi fudbaler nekog francuskog kluba koji se upisao u strelce u svakoj od rundi nokaut faze Lige šampiona. Pogodio je protiv Monaka, praktično sam izbacio Čelsi, potpisao i eliminaciju Liverpula. Na sve to učestvovao je u postizanju više golova nego što je odigrao utakmica (10 golova i pet asistencija na 14 mečeva). Ujedno u više golova u nego što je Dembele prošle sezone kada je dobio Zlatnu loptu. I zato kada govorimo o uticaju na rezultat i generalno uspehe ekipe kao jednom od glavnih kriterijuma Frans fudbala, Kvarachelija je u samom vrhu. Zapravo – prvi, jer otkako je pre godinu i po dana stigao iz Napolija, nijedan fudbaler u Evropi nije učestvovao u postizanju više golova od 25-godišnjeg Gruzina (13 pogodaka, sedam asistencija).
Minus mu je bila ta Liga 1 i baš ga je posle pobede nad Nantom za vikend u kojoj je bio dvostruki strelac Luis Enrike pecnuo, rekavši naglas ono što su mnogi pomislili – da je mnogo više angažovan u velikim utakmicama nego u onim manje bitnim. Ali ovog proleća se i to promenilo. Ovo proleće protiče u znaku gruzijskog reprezentativca koji je između utakmica sa engleskim gigantima, a pre sinoćne sa Bajernom, pronalazio motiv i za Tuluz (asistencija), Lion (gol) i pomenuti Nant (dva gola). Pa nepunih godinu i po dana nakon dolaska u Pariz, deluje da bivši fudbaler Napolija dostiže svoj puni sjaj.
Da li je ikada bio ovoliko dobar? Možda u šampionskoj sezoni sa Napolijem kada se okitio nagradom MVP Serije A, ali je u Francuskoj u radu sa Enrikeom dostigao igračku zrelost i postepeno dodavao u repertoar nove adute. S tim da ovog puta neće biti individualnih priznanja. Makar ne prestižnog. Po završetku aktuelne sezone, na koju će se zavesa spustiti tek nakon Svetskog prvenstva, Kvarachelija će osetiti gorčinu. Jer njegova sezona učinila bi ga kandidatom za Zlatnu loptu. Gruzija neće ići na Mundijal i Kvara će verovatno kraj televizora gledati kako se drugi bore za zlatni globus.
Biće to melanholična priča o geniju koji je morao da plati preveliki porez svom poreklu. Bolni podsetnik da u današnjem fudbalu, ponekad, nije dovoljno samo da budete najbolji na terenu već da morate i da se rodite na pravom mestu.
tagovi
Obaveštavaj me
PSŽ
