Superliga ima sve manje igrača za Partizan

Deca „Zemunela“, povratnici u srpski fudbal i stranci. Tim redom. Tek na četvrtom mestu igrači iz domaćih klubova. Kako stvari stoje, izgleda da je superligaško vrelo presahlo i da ovdašnja scena nudi sve manje kvaliteta za Partizan. Za razliku od perioda osnivanja Superlige, kad su talenti iz raznih krajeva države navirali u Humsku i u njoj ostavljali dubok trag, poslednjih godina to je sve ređi slučaj.

Najbolji pokazatelj promene trenda je podatak da su za vreme aktuelnog rukovodstva, od kraja 2014. do danas, crno-beli angažovali jednak broj kvalitetnih fudbalera kao u prve dve sezone posle odvajanja Crnogoraca. Ako se kao parametar uzme šta su određeni momci radili isključivo na Topčiderskom brdu – staž, uticaj na trofeje, doprinos Partizanu – jasno je da su Antonio Rukavina, Đorđe Lazić, Miloš Mihajlov i Zoran Tošić smatraju pogocima u periodu 2006-2007, dok su u poslednjih pet godina isti status igrama za Parni valjak zaslužili Stefan Babović, Marko Jevtović, Marko Jovanović i Bojan Ostojić. Dakle, za poslednjih pet godina isto koliko i za prve dve.

Nije li to dovoljan dokaz da Partizan nema odakle da crpi kvalitet? Ili mu, možda, talenti izmiču ispod radara, pošto su, primera radi, Lazar Ranđelović i Nikola Čumić baš igrama na našim terenima zavredeli ugovore sa Olimpijakosom, a Slobodan Tedić sa Mančester Sitijem?

Problem superligaških fudbalera u Humskoj 1 višeslojan i ponekad nije direktano vezan za kvalitet. Svi momci dovedeni u Partizan za minulih 14 sezona uglavnom su ispoljavali umeće na drugim adresama, međutim, mnogi od njih bi se po dolasku u Beograd susreli sa drugačijim načinom rada, što je možda najbolje objasnio Đorđe Ivanović, u zimu 2018.

„Na početku sam se osećao kao da bih najradije zaspao od umora. Bio sam zbunjen, nisam znao gde udaram. Ovde se igra mnogo brže, sve je na višem nivou, a ja sam iznenada upao u mašineriju i prirodno je da mi je potrebno malo vremena da podsetim na Đoleta iz minule sezone“, govorio je zvanično najbolji igrač Superlige pre dve godine, neposredno po dolasku iz Spartaka.

Period prilagođavanja je razumljiv i mnogima neophodan, međutim, Partizanova publika je uglavnom nestrpljiva i to je drugi nivo pritiska s kojim se novajlije suočavaju kad istrče na stadion JNA. Grobari traže sve i odmah. A pridošlicama je najčešće teško da se iz razmišljanja „samo da ne izgubimo“ – kakav se forsira u većini srpski klubova – prebace na „moramo da pobedimo“. Neminovno nastaju problemi, pošto nisu navikli na ambijent koji priznaje samo pobede.

„Uopšte nisam zadovoljan učinkom. Ljudi imaju apsolutno pravo da me osuđuju. Na kraju krajeva, od statistike ne može da se pobegne. Napadač sam, i to Partizana, a koliko sam golova dao? Pet!? Malo na uzorku od 23 meča i vremenu provedenom na terenu. Moraš minimum 15 ili 20. Ako ne možeš da ih daš, bar ih namesti“, govorio je pre godinu i po Nemanja Nikolić, takođe učinkovit u Spartaku, čije znanje je potvrđeno i ovog proleća, ali iz nekog razloga u Humskoj nije to - to.

Za razliku od, recimo, Miroslava Vulićevića čiji je trag je dubok ili Brane Ilića pošto je napadač njegovih karakteristika uvek koristan u rotaciji za domaća takmičenja, nisu se na Topčiderskom brdu proslavili momci poput Mladena Lazarevića, Milana Perića, Filipa Kneževića, Eliomara, Radenka Kamerovića, Dejana Babića, Branka Pauljevića, Ivana Petrovića... Između ostalog zato što je kao kriterijum prilikom dovođenja uzimano ili da zablistaju protiv Partizana ili su angažovani zato što ih je htela i Crvena zvezda, pa je udarana kontru večitom rivalu. U oba slučaja bez ozbiljnog skeniranja da li određeni fudbaler može da podigne nivo ekipe ili kako se snalazi u zahtevnijoj sredini u odnosu na one iz koje dolazi. Možda najkonkretniji primer da skaut služba ne postoji, već je sve ostavljeno na odlučivanje jednom čoveku seže u leto 2011, kad je Mladen Krstajić dolazak Vladimira Jovančića obrazložio rečima kako ga je tadašnji napadač Rada namučio u direktnom duelu!?

„Radi se o igraču koji je među dva, tri najbolja špica u ligi. Igrao sam dve godine protiv njega i jedan je od retkih koji me je namučio“, govorio je bivši sportski direktor crno-belih.

Krstajić doveo Jovančića, jer ga niko u Srbiji nije više namučio, Star sport

S druge strane, dolazak u Partizan automatski povećava vrednost igrača. Tako je baš Jovančić posle razočaravajućih šest meseci prodat za 500.000 evra više od uloženog novca, što otvara novi aspekt. Ekonomski. Nema dileme da je Parni valjak na tom planu sveukupno na dobitku, jer je računajući period od 2006. do danas prodao fudbalere angažovane iz domaćih klubova za približno 40.000.000 evra.

Konkretno:

Bojan Zajić 400.000 Valerenga

Žarko Lazetić 100.000 Vojvodina

Antonio Rukavina 2.300.000 Borusija Dortmund

Đorđe Lazić 500.000, Metalurg Donjeck

Miloš Mihajlov 350.000, Konja

Zoran Tošić, 7.000.000, Mančester junajted

Nikola Mitrović, 180.000, Volga

Gabrijel Kleo, 4.000.000, Guandžou Evergrande

Ljubomir Fejsa, 3.000.000, Olimpijakos

Ivan Stevanović, 1.000.000, Sošo

Radosav Petrović, 3.300.000, Blekburn

Predrag Mijić, 500.000, Akmar

Stefan Savić, 12.000.000, Mančester Siti

Vladimir Jovančić, 900.000, Seongham

Nemanja Kojić, 120.000, Gacijantep

Petar Škuletić, 3.200.000, Lokomotiva Moskva

Marko Jevtović, 500.000, Konja

Ognjen Ožegović, 400.000, Darmštat

Radivoj Bosić, 50.000, Vil

Škuletić i Vulićević u istom prelaznom roku stigli iz Vojvodine, © Star sport

Ali...

Za 14 sezona od ukupno 64 fudbalera dovedena pod vinjetom „kupujmo domaće“ novac je uzet na samo njih 18. Što znači da je njih 46 napustilo klub bez obeštećenja, što se dešavalo i u vreme predsednikovanja Dragana Đurića, ali je postao specijalitet sadašnje uprave, delila je ispisnice u zamenu za oprost dugova.

Ključno pitanje: ima li u srpskim klubovima igrača, kao što ih je bilo pre desetak i više godina, sposobnih da toliko napreduju da direktno iz naše lige dođu do Mančester junajteda (Zoran Tošić), Mančeter Sitija (Stefan Savić), Borusije Dortmund (Antonio Rukavina), Lokomotive iz Moskve (Petar Škuletić) ili Olimpijakosa (Ljubomir Fejsa)? Ili da čak iz trećeg ranga takmičenja ostave tako snažan pečat u Humskoj kao što je učinio Radosav Petrović i probio se do Premijer lige? Takvih je sve manje. Ili sve manje žele da dođu među crno-bele.

Mada, i kad bi došli – pod pretpostavkom da su to bili Lazar Ranđelović, Nikola Čumić ili Slobodan Tedić – dilema je kako bi se snašli u Humskoj.

SVI PARTIZANOVI IGRAČI ANGAŽOVANI IZ DOMAĆIH KLUBOVA OTKAKO POSTOJI SUPERLIGA

Sezona 2006/07: Ljubiša Vukelja (Vojvodina), Marko Markovski (Zemun), Mladen Lazarević (Zemun), Bojan Zajić (BASK), Predrag Lazić (BSK Borča), Žarko Lazetić (Bežanija), Antonio Rukavina (Bežanija), Dragan Radosavljević (Smederevo), Đorđe Lazić (Mladost), Miloš Mihajlov (Voždovac);

Sezona 2007/08: Darko Božović (Bežanija), Zoran Tošić (Banat), Nikola Mitrović (Napredak), Aleksandar Radosavljević (Čukarički);

Sezona 2008/09: Ljubomir Fejsa (Hajduk), Milan Perić (Hajduk), Ivan Stevanović (OFK Beograd), Brana Ilić (Rad), Miloš Bogunović (Rad), Vladimir Branković (Napredak), Radosav Petrović (Radnički, Obrenovac), Bogdan Stević (Radnički, Obrenovac);

Sezona 2009/10: Gabrijel Kleo (Crvena zvezda), Branislav Jovanović (Napredak), Predrag Mijić (Spartak), Aleksandar Davidov (Hajduk), Radenko Kamberović (Sloboda), Vojislav Stanković (OFK Beograd);

Sezona 2010/11: Radiša Ilić (Borac), Džozef Kizito (Vojvodina), Stefan Savić (BSK Borča);

Sezona 2011/12: Vladimir Jovančić (Rad), Saša Marković (OFK Beograd), Saša Ivković (ČSK Čelarevo), Dejan Babić (BSK Borča);

Sezona 2012/13: Filip Knežević (Borac), Branko Pauljević (Hajduk), Igor Zonjić (Banat), Nemanja Kojić (Rad), Predrag Luka (Rad), Eliomar (Javor);

Sezona 2013/14: Milan Lukač (OFK Beograd), Miroslav Vulićević (Vojvodina), Petar Škuletić (Vojvodina), Branislav Trajković (Vojvodina);

Sezona 2014/15: Lazar Ćirković (Rad), Ivan Petrović (Radnički Kragujevac), Stefan Babović (Voždovac);

Sezona 2015/16: Marko Jevtović (Novi Pazar), Nikola Trujić (Napredak), Marko Jovanović (Voždovac);

Sezona 2016/17: Nemanja G. Miletić (Javor), Nemanja Stevanović (Čukarički), Bojan Ostojić (Čukarički), Saša Marjanović (Radnički Niš), Petar Đuričković (Radnički Niš), Milan Radin (Voždovac);

Sezona 2017/18: Ognjen Ožegović (Čukarički), Đorđe Ivanović (Spartak), Slobodan Urošević (Napredak);

Sezona 2018/19: Nemanja Nikolić (Spartak), Radivoj Bosić (Crvena zvezda);

Sezona 2019/20: Petar Gigić (Mačva), Aleksandar Lutovac (Rad), Bojan Matić (Vojvodina).