Surinam podlegao pritisku i ostao bez Mundijala, Puma stavio pečat na rapsodiju i plasman na SP

Odavno je Panama prestala da bude egzotična fusnota KONKAKAF fudbala i postala ozbiljna, moderna i stabilna reprezentacija, a plasman na Svetsko prvenstvo 2026. obezbedila je sigurnom i rutinskom pobedom protiv El Salvadora 3:0 (2:0), što je samo je potvrda kontinuiteta koji ova zemlja gradi u poslednjih petnaest godina. Dok Haiti i Kurasao idu na Mundijal kao čudo iz haosa, Panama dolazi kao primer organizovanog rasta, državne stabilnosti, ulaganja u sport i generacije igrača koja je odrasla u sistemu, a ne u improvizaciji.

Atmosfera na stadionu Romel Fernandes Gutijeres bila je sjajna, ali ne haotična, jer je rezultat na drugoj utakmici grupe sve vreme bio po volji domaće publike. Gvatemala je pobedila Surinam 3:1 (0:0) i tako ostavili reprezentaciju skupljenu od igrača rođenih u Holandiji bez direktnog plasmana na Svetsko prvenstvo. Ipak, dobro je što je Surinam dao i taj jedan gol u nadoknadi vremena, jer da je ostalo 3:0 za Gvatemalu, ne bi otišao čak ni u Interkontinentalni baraž, a ovako se tamo pridužio DR Kongu, Iraku, Boliviji, Jamajki i Novoj Kaledoniji.

Nije bilo neizvesnosti, nije bilo čuda u Panama Sitiju, nije bilo preživljavanja na ivici kao u preostale dve grupe. Panama je kontrolisala meč od prvog minuta i odigrala kvalifikacionu partiju kakvu očekuju ozbiljne reprezentacije. Već u 17. minutu Cezar Blekmen otvorio je meč preciznim udarcem posle tečne akcije, a to je rasteretilo ekipu i podiglo naboj na tribinama. Kada je Erik Dejvis u nadoknadi poluvremena realizovao penal za 2:0, Salvadoraca više nije bilo na terenu. Treći gol bio je delo Hosea Luisa Rodrigesa. Tako je bivši Zvezdaš, Puma, stavio tačku na veče u kom je Panama delovala kao tim koji zna da ide na Svetsko prvenstvo, ne slučajno, ne jednom u pola veka, nego kao deo projekta.

Panama je već bila na Mundijalu 2018. godine, kada je to shvaćeno kao istorijska nagrada jednoj generaciji. Ono što je usledilo posle toga važno je za razumevanje današnjeg uspeha. Umesto da se zadovolje istorijskim plasmanom, Panamci su nastavili da grade infrastrukturu, terene, akademije, ligaški sistem i skauting. U zemlji koja je politički stabilna i ekonomski naprednija od većine karipskih država, fudbal je održao kontinuitet, nije pao, nije stagnirao, nije se predao euforiji, a o od 2020. nije promenila selektora Danca Tomasa Kristijansena.

Njihova liga Paname podigla je standard, klubovi su počeli da razvijaju mlade igrače, a sve veći broj reprezentativaca nastavlja karijere u MLS-u, Meksiku, Evropi i Južnoj Americi. Taj proces je stvorio današnju Panamu: reprezentaciju koja ima jasan identitet, taktičku disciplinu, izolovane talente i igrače koji znaju šta znači igrati u ozbiljnim ligama.

Ključni igrači ove generacije nose iskustvo i smirenost. Najpoznatiji igrač je desni bek Olimpika iz Marseja Majkl Amir Muriljo, dok je Anibal Godoj, kapiten i vođa, oličenje borbenog mentaliteta. Alberto Kintero i Puma donose tehniku, brzinu i kreativnost. Erik Dejvis, čovek koji je večeras pogodio sa bele tačke, jedan je od najiskusnijih igrača ovog tima, čvrst u odbrani, opasan u napadu. Tu je i Andres Andrade, štoper koji igra moderan, fizički čvrst fudbal. Panama ima i mlade, talentovanog Kristijana Martinesa, eksplozivnog Sesilija Votermana i novu generaciju koja stasava u sve ozbiljnijim evropskim klubovima.

©Reuters

Selektor Tomas Kristijansen, Danac koji vodi Panamu od 2020. godine, doneo je sistem, kontrolu i evropski pristup treningu. Ne traži čuda, već organizaciju. Ne traži improvizaciju, već plan. On je Panamu pretvorio u reprezentaciju koja igra zrelo, analitički, bez nepotrebnih rizika. Pod njegovim vodstvom, Panama je postala jedan od najkonstantnijih timova u regionu i to se vidi i u Ligi nacija i u Gold kupu i sada u kvalifikacijama.

Za razliku od Haitija, koji je na Mundijal krenuo iz pepela i bola, Panama tamo ide kao reprezentacija koja zna gde ide. Kao tim koji se oslanja na godine rada, ne na čudo. Kao nacija koja ima fudbalski identitet, ne samo inspiraciju. Panama je jednostavno selekcija koja se ne oslanja na preživljavanje nego na pripremu.

Ovo je reprezentacija koja više nikome nije egzotika, nego ozbiljan takmac. I kada sledećeg leta stanu na teren na Svetskom prvenstvu u SAD-u, Kanadi i Meksiku, svet će gledati ekipu koja dolazi sa stabilnog tla, sa jasnim ciljevima i sa željom da nadmaši svoje istorijske domete. Panama, možda tiha i nenametljiva, ali čvrsta i sistemska, mogla bi da bude mnogo opasnija nego što većina misli.

KVALIFIKACIJE ZA SP – CENTRALNA AMERIKA (POSLEDNJE KOLO)

Sreda:

Kostarika - Honduras 0:0

Jamajka - Kurasao 0:0

Panama - El Salvador 3:0 (2:0)
/Blekman 17, Dejvis pen 45+4, Puma 85/

Trinidad i Tobago - Bermuda 2:1 (1:0)
/Henri 9, Džejms 66 - Taker 60/

Gvatemala – Surinam 3:1 (0:0)
/Lom 49, Eskobar 57, Santis 65 - Samajoa ag 90+3/

Haiti – Nikaragva 2:0 (2:0)
/Dedson 9, Providens 45+1/