Sve što ste hteli da znate o ligi Belgije reći će vam Slobodan Slović

Profesionalnu karijeru započeo je pre tri decenije u čačanskom Borcu. Potom su se ređali klubovi u Srbiji poput Železnika, Crvene zvezde, Inđije i beogradskog Hajduka. U inostranstvu je proveo šest godina gde je nosio dres tri belgijska kluba Serkl Briža, Antverpena i Rojal Kapelena. Vratio se u Beograd i sa dečačkim žarom nastavio da trenira i igra za Šumadiju Jagnjilo i sada Sopot. Sa bogatim iskustvom, Slobodan Slović će nas, između ostalog, provesti i kroz belgijsku Pro ligu.
“Pre svega moram da istaknem da je fudbaler u Belgiji  jako cenjen od strane rukovodstva i navijača kluba“, kaže za MOZZART Sport, Slović.
“Igrač je na prvom mestu, pa tek onda dolaze trener, čelnici kluba i navijači. U Belgiji sam imao najbolje uslove za treninge, utakmice i pravi odnos sa svim fudbalskim strukturama. Lepo je bilo u Brižu ali posebno dobro je bilo u Antverpenu. Manje je poznato da taj klub ima veliki broj navijača, bez obzira što je par sezona unazad drugoligaš, da je četvorostruki prvak države i da je igrao finale nekadašnjeg Kupa Kupova“.

Ako se ima u vidu da je Slobodan Slović sa deset godina počeo da trenira, da sad ima 39 godina, onda se lako zaključuje da popularni Slovke iza sebe ima 22 seniorske sezone ali nema neki poseban recept za igračku dugovečnost.
“I dalje na treninzima pružam maksimum ali se trudim da se što više odmaram. Izlasci su svedeni na minimum, ako se na vreme legne i na vreme ustane napori se lako ponose. Pokušavam da dajem dobar primer mladim igračima koji moraju biti svesni da sezone brzo prolaze. Klubovi su mi i u ovim godinama upućivali pozive za angažmane što je opet neka poruka mlađim fudbalerima da moraju više da se angažuju“.

Opšti je utisak da nema puno poštovanja mlađih prema starijim, slično je i u domaćem fudbalu.
“Nema respekta prema starijim igračima i generalno prema fudbalerima od strane navijača, uprava, sponzora...Svi gledaju da izvuku neku korist a da oni koji su proizvođači na terenu dobiju što manje. Kad se to promeni, kad se bude vratila strast i ljubav prema fudbalu onda će i srpski fudbal biti kvalitetniji“.

Da se vratimo na belgijski šampionat koji je doživeo određene promene u sistemu takmičenja.
“Liga ima šesnaest a ne osamnaest timova, prvih šest igraju plej of, poslednja dva sastava igraju pet utakmica s tim što 15. tim ima tri boda prednosti. Bolji iz tih duela igra sa tri ekipe iz Druge lige za jedno mesto koje vodi u elitu. Prilično zamršeno ali su inovacije uvedene zbog prvih šest ekipa jer vodeći se međusobno sastaju četiri puta. Poslednje dve sezone su bile uzbudljive naročito poslednja kad je Anderleht u samom finišu uzeo titulu. Prvak se uključuje od trećeg kola kvalifikacija za Ligu Šampiona, vicešampion od drugog a osvajač kupa i još dve ekipe igraju za Ligu Evrope“.

Ekipe nisu limitirane u angažovanju stranih igrača, najbolji primer je Beveren.
“To je klub koji je imao desetoricu tamnoputih fudbalera iz Obale slonovače. Bilo je puno igrača sa naših prostora, posebno iz Srbije, što sad nije slučaj. Bilo je igrača koji su ostavili dubok trag u njihovim vodećim klubovima, cenjeni zbog talenta i tehničkih sposobnosti, od Jestrovića, Jovanovića... Slabiji rezultati naše reprezentacije, klubova na evropskoj sceni su učinili svoje i sad ih ima samo desetak“.

Bivši igrač Serkl Briža podvlači da tamošnje ekipe najčešće predvode treneri iz Belgije.
“Bilo je slučajeva da su treneri iz Holandije, Portugala i Rumunije ali su najčešće šefovi Belgijanci. Inače, prilično su okrenuti ka Holandiji i može se reći da su im fudbalski uzori, pa najčešće forsiraju sisteme 4-2-3-1 ili 4-4-2. Nekad se igralo prilično ofanzivno upravo zbog tog holandskog uticaja, sad se situacija prilično promenila. Po broju postignutih golova može se reći da su se okrenuli defanzivi“.

Iskustvo nekadašnjeg igrača Crvene zvezde govori da Belgijanci vole da treniraju.
“Na treninzima pružaju maksimum, jeste da su treninzi slabijeg inteziteta ali sve dobro odrade. Utakmice se igraju pod reflektorima, po prijatnijem vremenu kad se lakše i brže trči. Kad neko vodi sa 2:0 tu nije kraj, oba tima se trude da povećaju ili smanje prednost. Takođe, igrači koji nisu bili u sastavu za prvenstvenu utakmicu u petak ili ponedeljak igraju protiv istog rivala, mečevi se boduju, pravi se tabela koja jedino nema takmičarski značaj. Svi stadioni u Belgiji, čak i trećeligaša imaju reflektore“.

I publika dolazi u velikom broju i uživa u fudbalu.
“Na utakmice se dolazi porodično, najbrojniju podršku imaju članovi elite Anderleht, Briž, Standard, Genk i Antverpen iz druge lige. Veliki je rivalitet između pomenutih timova“.

Mediji daju veliki prostor fudbalskim dešavanjima.
“Pre svega kablovska televizija čiji paket morate posebno da platite. Utakmice se igraju od petka do nedelje u različitim terminima i po pet, šest utakmica možete direktno da odgledate. Sad, meni je malo čudno da nema specijalizovane sportske dnevne novine već u okviru postojeće štampe izdvaja se prostor za fudbal. Kad nema velikih biciklističkih trka, fudbal je u prvom planu. Takođe, u vreme Klajstersove i Enanove tenis je bio sport broj jedan“.

Fudbalski klubovi se finansiraju iz više izvora.
“Pre svega od prodatih ulaznica koje nisu jeftine i koje se kupuju za celu sezonu. Veći klubovi podaju po 20 000 preplatnih karata. Potom, značajan priliv para dolazi od televizijskih prava, od sponzora većih ili manjih. Cene karata su od 15 do 20 evra, bez obzira na rang takmičenja. Takođe, igrači su zaštićeni, nikad se ne događa da kasni plata, makar meni se nije dogodilo, mogla je samo da bude dan ranije“.

Odnos Belgijanaca prema nacionalnom dresu je savršen.
“To je u potpunosti tačno, sjajan je odnos igrača ali i navijača prema reprezentaciji. Neke treninge reprezentacije prati po 20 000 gledalaca, oni dolaze, daju podršku i kad loše ide. Stvarno navijaju i vole svoj grb“.

Belgijanci su zagrejani za loto a mnogo manje za sportsko klađenje.
“Veoma malo ih ima u kladionicama, pravi kladioci su stranci Kinezi, Srbi, Albanci...zastupljeno je i internet klađenje“.

Nekadašnji igrač Borca kaže da, pored 29 godina igračkog, ima i solidan kladilački staž.
“Kladim se sportski, iz čistog zadovoljstva ali kod nas se svi razumeju u fudbal i kladionice. Čak se i pripadnice lepšeg pola klade. Fudbalerima prilično odmaže poznavanje materije jer im se čini da sve znaju kad su kladionice u pitanju ali se ispostavi da to nije tako. Veći izbor igara pomalo zbunjuje kladioce, obično stavljam više parova a manje novca. Belgijance obavezno stavljam na listić, mislim da ih poznajem ali kad se završi kolo vidim da to nije baš tako. Često poslušam savet kolega fudbalera koji tipuju za Mozzart pa mi onda bude lakše kad promašim jer imam koga da okrivim.  Isto važi i za srpska takmičenja koja mislim da dobro poznajem ali fudbal je teško igrati“.

Nova iskušenja Slobodana Slovića očekuju u trećeligašu Sopotu.
“Imamo velike ambicije jer želimo plasman u viši rang. Angažovali smo iskusnog trenera, Slobodana Dogandžića i napravili spoj mladosti i iskustva. Konkurencija u ligi je jaka, ima oziljnih klubova poput Kolubare, Mladenovca, Hajduka, Obrenovca i Zemuna. Sopot je totalna fudbalska sredina, imamo maksimalne uslove za rad i pripreme. U prvom kolu očekuje nas derbi sa Zemunom, na našem stadionu, i nadam se prvoj pobedi“, zaključio je Slobodan Slović.

Piše: Đurđe Mečanin
(djurdje.mecanin@mozzartbet.com)

(FOTO: MN Press)