Tadić sanja ušati pehar: Gubili smo pojedine utakmice, ali nisam još video nekog da je zaista bolji od Ajaksa

Maksimalnih 18 bodova u grupnoj fazi Lige šampiona brzo će se zaboraviti ako Ajaks u osmini finala Lige šampiona ne izbaci i Benfiku. Ali Amsterdam ponovo sanja. Možda ne baš da će ga minuti deliti od finala elitnog evropskog takmičenja. Mada kako kaže Dušan Tadić, alfa i omega Kopljanika, zašto i da ne sanja?

Vodi se po onoj staroj – sve se vraća, sve se plaća. Pa će se i Ajaksu valjda vratiti za ispuštenih 2:0 protiv Totenhema.

“Te sezone možda nismo dobili ono što smo zaslužili. Sada se nadam da ćemo stići do finala. Verujem da ti se nekad kasnije vrati ono što si ranije zaslužio”, kaže Tadić u intervjuu za za holandski Volskrant.

U svetu fudbala takvih je primera bilo sijaset. Ali baš finale? Možda preambiciozno? Tadić nije saglasan.

“Te sezone je moglo da se vidi kako tim raste, samopouzdanje je raslo iz utakmice u utakmicu. Prvi cilj je bio da uopšte stignemo do Lige šampiona. Posle – meč po meč. Sad smo prošli grupu, cilj je samo da prođemo Benfiku, posle ćemo da razmišljamo za dalje. Ali moramo da verujemo da možemo i da osvojimo Ligu šampiona ove sezone. Nismo favorite naravno, ali svih 16 timova ima šansu. Neko ima veću nego drugi, ali svi moramo da verujemo da smo mi tim koji će da podigne pehar. Kada igraš za Ajaks, ne smeš da priznaš da neko igra bolji fudbal od toga. Izgubili smo neke utakmice u ovih poslednjih nekoliko godina, ali nisam još video tim koji je zaista bolji od nas. Moramo da verujemo u velike stvari… Ako ne možeš da trpiš stalan zahtev za visokim nivoom fudbala onda ne pripadaš Ajaksu. Toliko je prosto”.

I zaista, morali bismo da se vratimo u 2016. godinu da bismo pronašli utakmicu Lige šampiona u kojoj je Ajaks izgubio sa više od gola razlike. Otkako se Tadić vratio 2018. to se još nije desilo. Još jedan razlog zbog kojeg Tadić može da bude optimista. Stadion Luž mu je ostao u dobrom sećanju. Tamo je Srbija savladala Portugaliju i obezbedila plasman na Mundijal. Tamo je Tadić u toj čuvenoj sezoni 2018/2019 pogodio za 1:1 na gostovanju kod Benfike.

“Lepe uspomene. Neka tako ostane. Benfika je veliki klub sa tradicijom. Stadion je prelep. Ne znam zašto izvlači najbolje iz mene. Možda zbog vremenskih uslova. A dopada mi se i pritisak kada je važno, a-ha-ha”.

21.00: (4,30) Benfika (3,70) Ajaks (1,90)

Navijačima se dopada što Tadić sa svoja 33 leta igra kao da je popio eliksir mladosti. Godine se na njemu ne vide.

“Osećam se sve bolje. Ako paziš na svoje telo, čak i kad ti je 20 godina, osećaćeš se dobro i u 30-im. Godine su u glavi. Pogledajte samo koliko igrača starijih od 30 godina igra dobro. Svaki dan je dan da sebe unaprediš. Moraš da iskoristiš svaki dan. Zato vodi računa o sebi. Niko drugi neće to da radi. Samo ako si spreman možeš da pokažeš koliko znaš. A ja sam uvek gladan, uvek želiš više i srećan sam što sam takav. Svakog dana, kad se probudim, pomislim: Igram za klub svojih snova, mnogi bi želeli da su na mom mestu”.

Nema šta tu da se doda, povratak u Holandiju i potpis ugovora sa Ajaksom se ispostavio kao pun pogodak. Sa povratkom Tadića Kopljanici su se vratili u evropski vrh. Mada se mnogi brinu za budućnost kluba nakon što je Mark Overmars zbog malo je reći nepristojnih poruka koleginicama morao da napusti funkciju sportskog direktora.

“Imam sjajan odnos s Markom, kao i svaki igrač. Cenim sve što je uradio za Ajaks. Naravno da sam tužan zbog svega što se desilo, nedostajaće nam, a videćemo u kom će pravcu klub da se razvija. Mark je pokazao da Ajaks može da se takmiči sa najvećim klubovima kad se ulaže pametno”, kaže Tadić odbijajući da preterano komentariše samo Overmarsovo ponašanje.

Jeste za osudu, to je svima jasni, ali…

“Ne možeš u životu samo da sudiš drugima. Ne znam šta se tačno dogodilo. Mogu samo da kažem da mi je Mark prijatelj i da ću uvek biti tu za njega. To sam mu i rekao. On je stvorio ovaj tim. I već je preuzeo krivicu za svoje postupke. Svi ljudi greše”, završava Tadić.