Tiknizjan otvorio dušu Rusima o Zvezdi, Stankoviću, Beogradu, navijačima, budućnosti…

Od letnjeg prelaznog roka u Crvenoj zvezdi je prošlo već dovoljno vremena da bi se doneli neki konkretni zaključci. Jedan od njih je da Nair Tiknizjan svakako jeste pojačanje. Iako se Jermen mučio u defanzivi na početku sezone, bio je sve bolji kako je sezona odmicala i postao jedan od nosilaca igre kod Dejana Stankovića.

Nije ni čudo što je privlačio pažnju medija u Rusiji iz koje je i došao u Beograd i koji su ga povremeno u transfer spekualcijama dovodili u kontekst sa povrtakom u neki od tamošnjih klubova. U povećem intervjuu za ruski Metartings, Tiknizjan je pričao i o tim stavrima, ali više o prvoj sezoni u Zvezdi, Beogradu, srpskom fudbalu...

Za razliku od poslednje sezone u Lokomotivi, u Crvenoj zvezdi si starter. Da li je to znak napretka u karijeri?
“Ne možete porediti te dve situacije. Ako uzmete u obzir ceo period koji sam proveo u Lokomotivi, imao sam više nego dovoljnu minutažu. Što se tiče iskoraka, ne želim da preterujem, ali naravno da je velika stavr što igram prvu postavu u evropskim takmičenjima”.

Kakav napredak vidiš u sopstvenoj igri u poslednjih godinu dana?
“Teško mi je da sebe procenim u fudbalskom smislu, ali definitivno osećam da sam napredovao na mentalnom planu”.

Šta se promenilo u pripremi i pristupu igri otkako si prešao u Crvenu zvezdu?
“Apsolutno ništa. Ovo je bio posao, trenutno mi je posao i biće posao i u budučnosti. To je jedini način”.

Trener Dejan Stanković te ceni, a obojica ste prilično emotivni. Da li ti to pomaže da pronađete zajednički jezik?
“Mislim da su to pre svega zahtevi trenera, koji su u potpunosti u skladu sa mojim stilom igre. Zato se tako dobro razumemo”.

Kakav je Stanković kao trener unutar tima?
“Zahtevan. Što se tiče metodologije, nije prikladno da pričamo o tome. Ali ukratko, to je agresivan i dinamičan fudbal”.

Tokom gostujuće Kup utakmice protiv Novog Pazara, jedan od navijača domaćeg tima te je pljunuo. Da li si se ranije susreo sa sličnim ponašanjem navijača?
“Ne, nikada se nisam susreo sa takvim ponašanjem. Lopta je prešla preko aut linije, krenuo sam za njom, a iznad glave sam čuo karakterističan zvuk koji prethodi zvuku pljuvanja. Ali, pomislio sam u sebi: ‘Ne, neće.' I sekundu kasnije, pljuvačka mi je bila u kosi. Tačnije, na potiljku. Naravno, ova situacija me je jako razbesnela i nakon što sam postigao gol, proslavio sam ga na svoj način. Na sreću, nisam imao više takvih incidenata. Ovde nema tvrdokornih navijača, već su više čudni. Verujem da su navijači Crvene zvezde među najlojalnijim i najstrastvenijim na svetu. To se često vidi u prosečnoj posećenosti i navijanjem pre utakmice”.

Zimus je bilo vesti o pregovorima sa Krasnodarom. U kojoj meri je to bilo tačno?
“Lično, ne znam ništa o Krasnodaru. Mislim da to pitanje više nije relevantno”.

Koliko su tačne informacije o interesovanju Spartaka?
“Ne znam da li je to tačno ili ne”.

Da li je povratak u rusku Premijer ligu realan? Ili te put vodi dalje ka Evropi?
“Moj put je da igram fudbal. Što se tiče povratka, ne bi bilo sasvim pošteno da to odbijem u startu. Sve će da zavisi od okolnosti. Isto važi i za Evropu. Ali, za sada sam igrač Crvene zvezde, pred nama je završni deo sezone i to je sve o čemu razmišljam. Igranje u evropskim takmičenjima ostaje prioritet. Ali, opet, sve zavisi od okolnosti”.

Koji su ti ciljevi u karijeri za naredne dve do tri godine?
„Da pobeđujem. Kada sam otišao u Srbiju, tačno sam znao sa čime se suočavam. Ovde ima mnogo dobrih gostovanja, a navijači mog tima uvek posećuju utakmice u velikom broju. To stvara sjajnu atmosferu i priliku da se igra uz ovacije. To se isplati.“

Da li te ljudi često prepoznaju na ulici u Beogradu?
“Prilično često, jer sam Beograd nije posebno veliki grad, a ovde ima mnogo navijača Crvene zvezde. Moje ponašanje se uopšte ne menja. Nikada nisam odbio nijednu osobu za fotografisanje”.

Kako reaguješ na negativne komentare na društvenim mrežama?
“Prestao sam da reagujem na njih. Oni će uvek biti tu. Tu su sada, bili su tu ranije i biće ih dok god budem fudbaler. Uvek postoje ljudi koji su nezadovoljni zbog nečega. Ako govorimo o psihološkom odmoru posle takvih situacija, to je vreme sa porodicom, sa decom. To je najbolje psihološko olakšanje.“

Kako je prošla adaptacija u Beogradu?
“Nije bila teška. Srpski mentalitet je u osnovi veoma sličan ruskom. Naravno, postojala jezička barijera, ali moram da se zahvalim Crvenoj zvezdi. Pomogli su mi u mnogim stvarima i nastavljaju da mi pomažu do danas”.

Po čemu se život u Beogradu razlikuje od života u Moskvi?
“Za suprugu Janu i mene, se nimalo ne razlikuje jer smo prilično jednostavni ljudi. Većinu vremena provodimo kod kuće. Naravno, volimo da izlazimo na večere, u restorane, ali to se sada ne dešava često jer nas je troje: ja, Jana i naš mali sin, Leon. Tako da slobodno vreme provodimo sa njim. Tek nakon što on ode na spavanje, nas dvoje možemo da zajedno pogledamo neku seriju, večeramo, provodimo vreme zajedno i opuštamo se“.

Uporedi Moskvu i Beograd: šta i gde ti se više sviđa?
“Moskva je velika metropola. Po mom mišljenju, to je jedan od najboljih gradova na svetu. Ali saobraćaj je užasan i provodite mnogo vremena samo krećući se po Moskvi. Čak i metro može biti težak i neudoban zbog ogromnih gužvi. U Beogradu je lakše u tom pogledu: to je veoma kompaktan grad, brzo se krećete, štedite vreme i više stvari obavite”.

Supruga i sin su ti bili u Dubaiju na početku rata na Bliskom istoku. Kako si se nosio sa tom situacijom?
“Naravno, bio sam zabrinut, bilo je veoma naporno, ali hvala Bogu je brzo prošlo. Pokušao sam sve što sam mogao da što pre izvučem porodicu odatle. Bilo je teško, ali ja sam profesionalac koji zna kako da se isključi. Kada su bile utakmice, morao sam da misli ostavim po strani. Hvala Bogu, zdravlje moje porodice nije bilo u opasnosti”.

Kako procenjuješ šanse jermenske reprezentacije u Ligi nacija? Koje će utakmice biti ključne?
“Ne želim da dajem nikakve prognoze. Bitno je da pređemo sa reči na dela, da vredno radimo ovog leta, a zatim da se okupimo u septembru i pozabavimo se zadacima koji su pred nama. Svaka utakmica je ključna za reprezentaciju”.

Selektor Jegiš Melikjan je nedavno dolazio u Srbiju na vašu utakmicu. Da li ste uspeli da popravite odnos?
“Došao je da proceni moju trenutnu formu. Posle utakmice smo se sastali i proveli oko četiri sata razgovarajući o raznim fudbalskim temama. Sasvim je normalno da smo imali neka manja neslaganja ranije. Čak je i dobro kada postoji više mišljenja o istom pitanju. Hvala Bogu, uspeli smo da se složimo oko jedne stvari i to je to. Sada više ne može da bude neslaganja. Igranje za reprezentaciju je velika čast za mene jer predstavljam malu naciju koja se raduje čak i najmanjim pobedama. Ne pobeđujemo baš često, ali kada pobeđujemo, osećam ponos većine Jermena širom sveta”.

Da li pratiš druge jermenske fudbalere koji igraju u inostranstvu? Ko te posebno impresionira?
“Naravno, ponekad imam priliku da gledam svoje sunarodnike. Često pratim Artura Miranijana i Edgara Sevikjana. Takođe ponekad gledam najzanimljivije trenutke utakmica Vahana Bičahčjana. Divim se svim ovim momcima zbog njihovog stila igre. Naravno, Eduard Spercjan mi je blizak prijatelj. Imamo dobar odnos, kao i svi ostali u reprezentaciji, ali on mi je bliži od većine momaka u našem timu jer se poznajemo toliko dugo”, završio je Tiknizjan.