V. UzelacTSC u zoni ispadanja: Neprestano lutanje posle Lazetića, no, da li je samo do trenera?
.jpg.webp)
.JPG.webp)
.jpeg.webp)
Vreme čitanja: 7min | uto. 18.11.25. | 16:21
Topolčani nikako da pronađu dugoročno rešenje na klupi, nikad brojnija inostrana pojačanja nisu se pokazala, najslabiji su tim na gostovanjima u ligi i treći najlošiji po efikasnosti ove sezone
(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Bačke Topole)
Prošle sezone, otprilike u isto ovo vreme, TSC je prokockao tri gola prednosti u Pančevu, čime je propustio priliku da se odvoji na poziciji broj osam od najbližih pratilaca Vojvodine i Novog Pazara. Nije to bio smak sveta, jer su istovremeno Topolčani bili aktivni učesnici Lige konferencije i jurili su plasman u nokaut fazu do koje su kasnije i došli. Uostalom, sezonu pre toga, oktobar i novembar su bili takođe hladni meseci za klub iz Bačke Topole. Ekipa nije znala za trijumf devet mečeva zaredom, ali je igrala Ligu Evrope i umela da ostane neporažena na gostovanjima Crvenoj zvezdi i Partiazanu. Sada, u slično vreme na istom mestu, TSC se nalazi na poziciji koja vodi u niži rang. Postavlja se logično pitanje, koji su razlozi?
Izabrane vesti
Ponajpre, priznaju i sami u klubu da nikako ne mogu da pronađu adekvatno rešenje na poziciji trenera. Žarko Lazetić je postavio standarde, izvlačio je iz igrača maksimum, nekad deluje da je umeo i više od toga. Odnosno, da je ekipa igrala iznad svojih mogućnosti. Nedavno smenjeni Darije Kalezić četvrti je čovek po redu od odlaska Lazetića koji nije uspeo da izdrži na klupi tima iz Bačke Topole duže od par meseci, i kojem je ekipa upala u letargiju rezultata, ali i prikazanog na terenu. Pre sadašnjeg trenera Makabija iz Tel Aviva, samo dva čoveka su vodila klub u eliti, još od 2019. godine. Bili su to pokojni Zoltan Sabo i Mladen Krstajić.
Dva puta su pokušali u TSC-u sa dovođenjem trenera iz inostranstva i oba puta se to pokazalo kao neuspešan eksperiment. Tome u prilog idu naravno rezultati. Dean Klafurić se mučio da namesti ekipu, iz Evrope je izašao sa osam pogodaka u mreži u dvomeču sa Makabijem. Darije Kalezić nije ostvario trijumf na šest uzastopnih mečeva, a sem toga, tim nije pokazivao gotovo nikakav napadački kvalitet. Jeste, došao je u nezgodnom trenutku, mnogo se izmenio igrački kadar, ali jednostavno nije išlo i kap koja je prelilu čašu je bio remi sa davljenikom iz Kruševca. Naravno, nisu samo rezultati u pitanju, već i kompletan ambijent u svlačionici, za koji je trener takođe najodgovorniji.
Darije Kalezić (@MNPress)I u samom klubu ne mogu da ne priznaju lutanje po pitanju trenera, mada je indikativno da je izbor u dva navrata padao na „B“ opcije. Jer, kada je Dean Klafurić imenovan, pričalo se o Jovanu Damjanoviću kao prvom piku, tada selektoru kadetske reprezentacije Srbije, koji je spletom okolnsti u Topolu stigao nešto kasnije. I jeste da njemu pripada čast plasmana u nokaut fazu Lige konferencije, ali čim je okončao zimske pripreme, ekipa je upala u seriju poraza iz koji je izašla tek nakon šest utakmica, pa je sa njim saradnja raskinuta. Smatrali su da nije u stanju da tim vrati na duži pobednički kolosek. Letos je tim trebalo da preuzme Vladimir Radenković, dogovor je već bio postignut, da bi u poslednji čas došlo do promene plana, jer je Radenković prihvatio poziv svog nekadašnjeg kluba Diošđera da se vrati u Mađarsku. Tada je izbor pao na Kalezića. Zanimljivosti radi, Radenković i Damjanović sarađuju trenutno u stručnom štabu mađarskog prvoligaša.
Sem Damjanovića, trener sa domaće scene u prethodnom periodu bio je i Slavko Matić. Već na debiju je ubedljivo poražen od fenjeraša iz Uba (1:4) i sigurno nije bilo lako u klubu opravdati tada njegovo dovođenje. Namestila se ekipa posle, nizala dobre rezultate, uspela da se domogne plej-ofa pa čak i da se bori za Evropu. Iz Humske je odlazio tri puta neporažen. Ali, gubilo je TSC neke utakmice koje nije smeo, a u poslednjem kolu u Kragujevcu je u jednoj od ključnih utakmica potpuno podbacio (Radnički je slavio sa 5:2). Zato je došlo do razlaza i sa Matićem.
Kada se sve sabere, TSC je u poslednjih godinu i po dana promenio četiri trenera, dok je u periodu od 2019. do 2024. šefa struke menjao tri puta. Probao je od svega po malo – rešenja iz inostranstva i sa domaće scene, iskusnijeg stručnjaka (Matić), ali i sasvim mladog (Damjanović)... Sada su se opredelili za sasvim petu opciju, ključeve prvog tima su dali u ruke sopstvenom kadru, jer je Nemanja Miljanović prethodno sa uspehom vodio mlađe selekcije Topolčana. Da li je to prava odluka, vreme će pokazati, jer iza sebe mladi trener ima samo jedan zvanični meč (remi sa IMT-om 1:1) i jedan prijateljski (poraz od Osijeka 1:2). A, prostora je dobio do zimske pauze, i u opticaju ima 15 bodova.
Da ne bude sve do trenera, mada je on taj koji polaže račune za rezultate, može se napraviti i analiza igračkog kadra, kao i izbor pojačanja, jer je to deo posla sportskog sektora. Ovo leto je bilo izuzetno prometno u Bačkoj Topoli po pitanju transfera. Nikad više igrača nije napustilo tim u jednom prelaznom roku, a otišli su gotovo svi nosioci igre, među kojima su najzvučnija imena: Veljko Ilić, Mateja Đorđević, Miloš Pantović i Petar Stanić. U njihovim karijerama je došlo do zasićenja, i logičan, pa i prirodan korak je bio odlazak. I nije to problem, jer Mozzart Bet Superliga mahom jeste razvojna, i igrači, pogotovo mladi i domaći, kad se afirmišu, otići će put inostranstva. Problem je u dovođenju njihovih zamena i da li su one adekvatne. Umeo je klub iz Bačke Topole da pogodi sa pojačanjima i da na njima zaradi, a da su usput imali učinak. Gde je, onda, sada zapelo?
Još zimus, pre istorijskog dvomeča sa Jagjelonijom, TSC je prodao motor, srce i dušu ekipe, Ifeta Đakovca, kao i tada jednog od najboljih asistenata u Ligi konferencije, Aleksandra Ćirkovića. Nisu doveli zvučnija pojačanja, ali su ih našli u sopstvenim redovima. Mihajlo Banjac je vraćen u centar veznog reda, ali nije ni stigao da odmeni Đakovca pošto je doživeo težu povredu koja mu je prevremeno okončala sezonu. Prestiž Embungu je imao svoje proleće. Fudbaler iz Konga je prvo produžio ugovor, ali nije došlo do realizacije transfera u Makabi. Ove sezone, miljama je daleko od ondašnje forme i kao da svojim ponašanjem pokazuje da želi da promeni sredinu.
Specifične su još dve stvari za letošnji prelazni rok u Bačkoj Topoli. Prvo, klub se oslonio na pojačanja iz inostranstva, što ranije nije bio slučaj. Setite se samo meča u Londonu protiv Vest Hema i startne postave sa 11 fudbalera rođenih u Srbiji. Naravno, niko ne broji krvna zrnca i insistira na dovođenju isključivo fudbalera sa ovog podneblja. Ali, statistika i činjenice su neumoljivi. Sem Prestiža Embungua, koji je tu već drugu sezonu i ne pruža dobre partije, klub je doveo Baptista Rua, Sarpreta Singa, Tajrona Konrada, Sabolča Mezeia i Bojana Dimoskog. Neke su pokosile i povrede i još traže formu, Singu je trebalo vremena da proradi, dok je Dimoski postao rezervna opcija na beku pored Slobodana Uroševića. Mezei, projektovan kao naslednik Petra Stanića, bio je u idealnom timu prvenstva već u prvom kolu, a od tad mu forma ide silaznom putanjom. Od iskusnijih, stigao je pomenuti Urošević, dok je vezni red postao brojniji za Branka Jovičića. Trenutno, teško se za nekoga od pridošlica može reći da je opravdao epitet pojačanja.
Miloš Degenek (@MNPress)Najavljeni ulazak u prvi tim fudbalera iz omladinskog pogona takođe se ogleda u nastupima ekipe. Od niza omladinaca koji su prošli pripreme sa prvim timom, većina je napustila klub! Stefan Mladenović se pokazao kao dobra opcija na poziciji desnog beka, ali je imao neke loše nastupe, kao protiv Vojvodine kada je zamenjen nakon pola sata igre. I njega je poremetila povreda, iz koje je izašao tek nedavno. Standardan je ove sezone Aleksandar Stančić, koji ima veliku minutažu, ali nikako da uhvati kontinuitet i pre svega da mu se pronađe idealna pozicija, jer pokušava da se nametne na mestima centralnog, ali i ofanzivnog veziste. Ilja Pantelin je rezerevni golman i čeka priliku, dok je na kašičicu dobija Stefan Tomović. Andrej Petrović još uvek čeka na minutažu, Milosavić se tek nameće.
Možda se više očekivalo od Slobodana Uroševića i Branka Jovičića, dok sa druge strane nikako da uđu u formu Andrej Todoroski i Dragoljub Savić. Svetle tačke mogu biti Saša Jovanović, najbolji strelac ekipe sa tri pogotka, te čuvar mreže Nikola Simić. Miloša Degeneka nema u timu, ostao je i bez kapitenske trake u mandatu Kalezića, a činjenica da igra za Australiju, a da nije u protokolu za mečeve TSC-a govori da postoje neke nesuglasice između igrača i kluba. Možda će u januru da usledi i rastanak.
Verovatno u klubu jedva čekaju zimsku pauzu, a do tada će pokušati da izvuku što više pozitivnih rezultata. Pitanje šefa struke ostaje otvoreno, pričalo se o Srđanu Blagojeviću, jer je poznato da je davnašnja želja kluba, ali do njegovog dovođenja nije došlo, i pitanje je hoće li s obzirom na vesti da je tražen u Mađarskoj. Možda se nametne i Miljanović, ako uspe da preporodi ekipu. A svakako će doći do nove doselekcije igračkog kadra.
Trenutno, Topolčane muči efikasnost, jer su manje golova od njih postigli samo fenjeraš Napredak iz Kruševca, kao i Mladost iz Lučana, poznata po nešto defanzivnijoj igri. Problem su uveliko i gostovanja, na kojima TSC ima osvojena samo dva boda. Sa takvim saldom, najgori su tim na strani u prvenstvu. Poslednji trijumf van Bačke Topole upisan je prošle sezone protiv Partizana u Humskoj. Tada su briljirali Miloš Pantović i Petar Stanić, a kako stvari stoje, u ekipi trenutno nema njihovih naslednika i igrača tog kalibra. Inače, ne bi TSC zauzimao tek 13. poziciju...
.jpg.webp)
