Tutto completo Krstičić! Vreme je da popričamo o promašajima Boaćija...

Postoje dani u životu, posebno u fudbalu, kada vam se ne nacrta onako kako ste vi želeli. Znate za onu priču o tome kako vi pravite planove i računate, a neko gore se samo smeje. Da je ušla ona Rodićeva prečka, da je Boaći pogodio ono što je morao, Crvena zvezda bi opet morala da čeka sa grčom u stomaku i vatrom u srcu taj sedmi decembar. BATE nije šutnuo u okvir gola našeg vicešampiona, Keln je to uradio samo jednom protiv Arsenala (ne računajući penal) i zakazao meč života za tri sedmice u Ljutice Bogdana. Bar kada je Zvezda u pitanju. Moglo je, i moralo po svim fudbalskim zakonima, da bude drugačije...

Da završavaš protiv Nemaca. To nije preporučljivo, nije ni dobro, nije ni da poželiš najvećem neprijatelju, ali jeste ono čemu su stremili momci Vladana Milojevića. I dobro je što su, sem drugog poluvremena u Kelnu, pokazali stabilnost i da ne žive od svetlog momenta pojedinaca. Jer su u Borisovu opet imali i glavu i rep jednog sistema, igrali mozgom više nego srcem. Kao i u prethodnim evropskim utakmicama.

Barjaktar tog timskog rada, koji je oličen u samo dva primljena gola i totalne inferiornosti BATE-a, pa čak i Arsenala kada je ofanzivni deo u pitanju, pored defanzivne petorke je Nenad Krstičić. Zvezdine evropske igre ekvavilent su igračkih kvaliteta nekadašnjeg člana Sampdorije i Alavesa. Možda nije dočekan uz fanfare i tipičnu euforiju u finišu prelaznog roka, ali oni koji iz neposredne blizine pratili njegov igrački razvoj znali su da je uprava Crvene zvezde pogodila bingo. Uostalom, zamislite da je neki stranac za trocifrenim brojem mečeva u Seriji A i Primeri zadužio opremu kluba sa Marakane. Feljtoni bi se pisali, analizirao bi se svaki trenutak njegove karijere.

Omladinac OFK Beograda je bio lišen tog pritiska. Bar u široj javonsti. Mogao je da bude usredsređen na igru i da radi ono što najboje zna. A zna skoro sve. Tačnije, teško će vas Krstičić oduševiti fantastičnim  udarcem sa 30 metara, prodorom u stilu Radonjića ili serijom golova kao Ričmond Boaći. To što nema vidljive vrline, kompenzuje time što gotovo da nema manu. Nekada se čini da je Nenad Krstičić produžena ruka Vladana Milojevića na terenu.

Svako kretanje je taktički gotovo savršeno. To je posledica doškolovavanja ili usavršavanja u Italiji, gde su Krstičiću darivali još jedno igračko čulo. Napravili od njega tutto completo vezistu koji je pomogao Vladanu Milojeviću da slaže idealan evropski mozaik.

Uvek je za petama rivalu kada krene u kontru. To je bilo vidljivo i u Londonu, kada ga nije išlo.

Uvek je spreman da uzme loptu na svojoj polovini i traži najbolja rešenja. Uvek je spreman da izađe u visoki presing, ili sa nepodnošljivom lakoćom pokreta uzme loptu rivalu. Čim oseti da protivnički tim nešto nije uradio po školskim taktičkim pravilima. Tako je u Borisovu udavio kompletan vezni red rivala, ne dozvolivši im da distribuiraju lopte prema Rodionovu i Signeviču.

Imao je i slabijih utakmica kao, primera radi u Zemunu, ali i u takvim okolnostima je pokazao da je jednako važan za Zvezdinu igru kao Gelor Kanga ili Ričmond Boaći. Stekao je i poverenje saigrača još posle premijere protiv Partizana.

Baš pred tu utakmicu nekadašnji trener Crvene zvezde Aleksandar Janković u formalnoj komunikaciji sa potpisnikom ovih redova nagovestio da je njegov bivši klub dobio kapitalca. On ga poznaje iz perioda selektorovanja u mladoj reprezentaciji.
„Uz dužno poštovanje ostalima Krstičić je daleko najveće pojačanje. Igrači kvalitet, autoritet, karakter, uticaj na svlačionicu, preuzimanje odgovornosti, sve...  On  je pravi igrač za Zvezdu. Njegovo dovođenje je vrhunski potez“, napomenuo nam je Aleksandar Janković.

To oko njegovog karaktera je posebno poglavlje priče oko Nenada Krstičića. Pre samo sedam godina fudbal mu nije bio ni sekundarna stvar u životu. Bolest i tragična dijagnoza. To je deo života o kojem Krstičić ne želi da priča. Mimo svih lekarskih prognoza uspeo je da pobedi, kako se to stereotipno kaže, u utakmici života. I da lagano napreduje u Sampdoriji, gde je bio ljubimac Siniše Mihajlovića koji ga je pre toga susreta u Đenovi, Miha prekomandovao u A selekciju Srbije.
„On je top igrač na poziciji broj osam koji se spušta po loptu u fazi organizacije. Ponavljam - top igrač za Zvezdu, jer je strpljiv i lucidan protiv bunkera. Hoće da uzme odgovornost kada je gusto. On je vruhnski čovek i veliki borac.  Može i da igra klasičnu „desetku“. Čovek pobednik i ključna karika“, dodaje Janković.

Stabilnost Nenada Krstičića je pozitivna strana Zvezdine nule u Borisovu, ali postoji i ona druga. Možda je to nepopularno mišljenje, al vreme je da se popriča o promašajima prvog strelca tima Ričmonda Boaćija.

Reprezentativac Gan je zaslužio kredit na kvadrat zbog svega što je uradio u kvalifikacijama. Samo u ovoj kalendarskoj godini postigao je 37 golova. Međutim, znate sigurno onu životnu sentencu da u životu nismo svi jednaki, ima i jednakijih .

Tako postoji golovi koji su vredniji od onih drugih.  Jer Boaćijeva zaostavština u Zvezdi neće biti  poker pogodaka u mreži Rada, nego ono razvaljivanje Sparte iz Praga i projektil u Kelnu. Mogao je to snažni špic da ponovi i u Londonu i u Borisovu. Na Emirejtsu je u zicer situaciji loše otvorio stopalo, protiv BATE-a je skočio pola sekunde ranije i nije mogao da spusti Krstičićev centaršut. Ima tu i do sreće, ali... Navikao je Boaći širu javnost da ovakve situacije rešava sa jednim okom i zato ne sme da mu se dešava da promašuje takve zicere.

On ima privilegiju da bude prvi špic u ovako organizovanoj Zvezdi, ali i odgovornost da naplaćuje dobru, čak i odličnu, kolektivnu igru. To je Boaćijev najveći greh, mada ponavljamo da je zadužio klub prethodnim golovima. Međutim, protiv Kelna ima šansu da zaokruži celu priču. Uz pretpostavku da će i Nenad Krstičić i kompletan tim biti stabilni jasno je da će Boaći imati  novu šansu da golgeterski život na Marakani učini još veselijem. Samo treba da u pravom trenutku povuče oroz i „ubije“ Tima Horna. 

(FOTO: Action images, MN Press)