Tužno leto

Evo već je jesen (na vidiku), a tri od četiri srpska kluba u Evropi nema... A, ni četvrti predstavnik se nije baš proslavio.

Crvena zvezda neće igrati Ligu šampiona, ali je ostala da igra Ligu Evrope i da proba da spasi što se spasiti može kada je u pitanju nacionalni koeficijent na UEFA rang listi. Partizan, Radnički Kragujevac i Novi Pazar su svoje misije prerano završili. Sve kada se sabere – porazno leto.

Ostala je Zvezda da se kroz Ligu Evrope bori za, pre svega, svoj koeficijent, jer joj je na početku sezone „iscurelo“ deset bodova iz sezone 2020/21. Što se tiče Srbije, tu će se sve što crveno-beli urade deliti na četiri i to je već pakleno teška misija da se ikakav pomak nabolje dogodi.

Ali, šta god uradila tamo do decembra, Crvena zvezda je u avgustu doživela neuspeh. Ovaj tim, sa igračima koji su dovođeni za milione, nije pravljen da igra Ligu Evrope nego Ligu šampiona. Da ponovo donese milione i milione u klupsku kasu, da se odmerava, kao lani, sa Barselonom, Interom, Milanom, a ne sa Betisom, Šturmom i Malmeom. Možda će bodovno srpski prvak bolje proći u ovom slabijem takmičenju i tačno je kada Vladan Milojević kaže da ovo nije katastrofa, ali da je uspeh – nije. Zato i jeste bilo onoliko nervoze i kod igrača i pogotovo trenera crveno-belih posle meča.

Utisak je da Zvezda nije stigla na vreme da složi sve linije tima, da uigra sve novajlije, da se previše igrala u prelazom roku sa prodajama i dovođenjima igrača, pa u dvomeču sa Kipranima nije izgledala ni blizu toga kako su ekipe Vladana Milojevića dočekivale poslednje kolo kvalifikacija za Ligu šampiona ranijih godina. I zato neće biti himne Lige šampiona na „Marakani“ ove jeseni.

Što se tiče Partizana, na terenu je uradio mnogo toga dobrog, ali nije u upravi. Čelnici crno-belih su ignorisali probleme u sastavu, pre svega u defanzivnoj liniji i to je sve došlo na naplatu, kao da je neko „od gore“ prstom pokazao i zavapio „Pa, pobogu, ljudi“. Dva crvena kartona štoperima u dvomeču sa Hibernijanom otvorila su probleme sa kojima Blagojević i njegovi đaci nisu uspeli da se izbore. Nisu bili daleko, ali...

Koliko god svi bili zadovoljni što je Partizan igrao lep fudbal sa dečurlijom, toliko je činjenica da se treću sezonu zaredom Evropa neće igrati na crno-beloj strani Topčiderskog brda i to jeste katastrofa. Na ivici finansijske kataklizme. Sa sportske strane gledano, za klub renomea Partizana, jeste kataklizma. Klub polako tone na UEFA rang listi, gde će se zaustaviti, teško je proceniti, ali kako vreme bude odmicalo, Parni valjak će biti sve bliži ispadanju iz kruga sto najboljih u Evropi.

Radnički iz Kragujevca je drugu sezonu zaredom ispao na prvom stepeniku. I to je dovelo do opštih lomova u klubu. Najpre je otišao Feđa Dudić, a kako se rezultatska kriza uvukla pod kožu ekipi pa u Mozzart Bet Superligi ima samo tri boda, na kraju je ostavku podneo i sportski direktor Slavko Perović.

Posle prošlogodišnjeg ispadanja od Mornara, što je ocenjeno epskom blamažom, u Kragujevcu su upali u tenziju da sada moraju da prođu nekog kako znaju i umeju. Da operu obraz. Otud su u svojim glavama napravili bauka od Ki Klaksvika, precenili Farane i ispali od jedne skromne ekipe. Onda su ušli u spiralu problema iz kojeg, za sada, ne vide izlaz. Pretposlednje mesto u domaćem prvenstvu nagoveštava, iako je daleko do kraja, da će na „Čika Dači“ teško do nove ulaznice za Evropu.

Kada je Novi Pazar u pitanju, utisak je da su u tom klubu i gradu iznenadili sami sebe izlaskom na međunarodnu scenu i da se prosto nisu snašli. Bilo je igrača koji su potpisali ugovore sa inostranim klubovima još pre poslednjeg kola prvenstva, pa je onda bilo drame oko UEFA licence, pa radna akcija da se ispune svi kriterijumi na stadionu da bi moglo da se igra u Pazaru. Jer, da je moralo bilo gde drugo – to ne bi bilo to za plavo-bele.

Zbog svega toga kasnila su pojačanja i tim nedovoljno uigran je dobio još „minu“ na žrebu. Prosto, gde god se Pazarci okrenuli, nigde nisu bili spremni za Evropu. Jagjelonija je bolji tim od Novog Pazara, mada je šteta što srpski klub nije makar na svom terenu izborio bar remi, koji je imao u ruci do poslednjeg minuta. Tim sa obale Jošanice nije doneo baš ništa, ni pola boda, nacionalnom koeficijentu, ali ako se desi da ponovo izbori plasman na međunarodnu scenu, dočekaće ga, valjda, daleko spremniji. U svakom pogledu.

Na kraju kvalifikacija konstatacija – tužno leto srpskog fudbala.