VELS - Generacija naviknuta da stvara istoriju

Vreme čitanja: 7min | sre. 16.11.22. | 16:30

Geret Bejl, Džo Alen i Aron Remzi, najzaslužniji za najveće uspehe Zmajeva, i dalje su tu, ali ih zub vremena polako jede

Više od šest decenija nakon prvog i jedinog nastupa na Svetskom prvenstvu, Zmajevi su letos rezervisali kartu za Katar kako bi zlatnoj generaciji na zalasku predvođenom fudbalerima u četvrtoj deceniji života, Geretom Bejlom i Aronom Remzijem, priredili častan oproštaj. Pride možda i dopisali još koju stranicu istorije.

U Švedskoj 1958. godine Vels je prošao grupnu fazu pobedivši Mađarsku u doigravanju da bi ga u četvrtfinalu izbacio Brazil, kasnije osvajač turnira, golom tada još maloletnog Pelea koji se tog leta u punom svetlu predstavio svetu. Kako ih je žreb ovog novembra smestio u grupu sa jednim izrazitim favoritom, ne postoji razlog zbog kojeg aktuelni tim Zmajeva ne bi mogao da se pobije za plasman u nokaut fazu.

Izabrane vesti

Uostalom, reč je o generaciji koja je navikla da stvara istoriju. U junu je prekinula 64-godišnji post plasiravši se na svoj tek drugi Mundijal, na istorijskom, debitantskom Evropskom prvenstvu u Francuskoj šokirala je čitav kontinent plasmanom u polufinale, četiri godine kasnije još jednom otišla u nokaut fazu…

Doduše, istu tu generaciju polako, ali sigurno jede zub vremena. Fudbaleri koji su dali najveći doprinos svim pomenutim uspesima zagazili su u četvrtu deceniju života. Geret Bejl ima 33 godine, Džo Alen 32, Aron Remzi 31... I nije toliko do "starosti", jer budimo realni, nisu to neke godine. Na kraju krajeva, Karim Benzema je pre mesec dana, na pragu 35. godine, podigao Zlatnu loptu. Međutim, pomenutoj trojici karijere su već neko vreme u padu.

Remzi se posle tri košmarne godine u Juventusu preselio na Azurnu obalu gde je u dresu Nice počeo tek pet mečeva u Ligi 1, dok Džo Alen već petu godinu igra u Čempionšipu. Mada već neko vreme ne igra ni tamo pošto od sredine septembra zbog povrede nije upisao ni minut zbog povrede. Ipak, kako je njegov uticaj na tim nemerljiv ne samo na terenu već i izvan njega, Rob Pejdž nije imao dilemu da li da ga zove.

"Dajemo mu šansu da se spremi do naše prve utakmice. Napreduje baš onako kako želimo. Ukoliko bude zdrav, igraće. Od velikog je značaja za našu igru i uspehe koje smo imali. Iskusan je igrač, ima ogromno iskustvo na velikim turnirima i odlično razume igru, što je neprocenjivo. Zato sve karte bacamo na to. Slična je situacija bila sa Džoom Ledlijem na Evropskom prvenstvu 2016. godine, Kris Kolman (tadašnji selektor, prim.aut) je imao sličan scenario, jer mu je bio ključna figura u timu. Ništa nije drugačije sada sa mnom i Alenom", rekao je selektor Velsa.

Sa Bejlom je situacija nešto bolja. U britanskim i španskim medijima se pre godinu i po dana pisalo kako bi u slučaju da Vels ne ode na Svetsko prvenstvo mogao čak i da završi karijeru po isteku ugovora sa Realom, no, kako su Zmajevi kroz baraž overili vizu za Katar, letos je odlučio da još nekoliko meseci tera loptu po Los Anđelesu samo kako bi održavao formu do kontinentalne smotre. Međutim, nije sve preko bare išlo po planu, Bejl ni na jednoj od 14 utakmica nije odigrao svih 90 minuta, štaviše samo se dva puta našao u startnoj postavi i veliko je pitanje u kakvom fizičkom stanju će stići u Katar.

"Da li je odigrao onoliko minuta koliko bismo želeli? Verovatno ne. Ali to me ne brine. Dokazuje se iznova i iznova kad god obuče dres velške reprezentacije, bez obzira na to koliko je minuta odigrao na klupskom nivou, uvek je dao svoj doprinos. Geret je u prošlosti pokazao da i bez minuta može mnogo da pruži u bitnim mečevima. On se uvek pojavi na velikoj sceni, procveta i uživa."

Ono u šta nijednog trenutka ne treba sumnjati jeste Bejlova predanost reprezentaciji. Uz sve poštovanje prema Ijanu Rašu i Rajanu Gigsu, Bejl je jednostavno najveći fudbaler u istoriji Velsa, njegov najbolji strelac, igrač koji ga je vodio do najvećih uspeha i nije ga izneverio ni u trenucima kada mu se klupska karijera raspadala. Uostalom, u polufinalu mundijalskog baraža je sa dva gola izbacio Austriju, letos u finalu presudio i Ukrajini (zvanično zavedeno kao autogol Andrija Jarmolenka) iako je prethodno u kalendarskoj 2022. odigrao svega 100 minuta u dresu Reala. Pa kako onda ono beše? Vels. Golf. Madrid. Tim redom. Ne bez razloga.

"Ako treba da odigram tri puta po 90 minuta, odigraću tri puta po 90 minuta", rekao je Bejl u ponedeljak na prvom okupljanju reprezentacije, stavivši do znanja selektoru Pejdžu da će mu biti raspolaganju već drugog dana Mundijala za utakmicu sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Geret Bejl (Foto: AFP)Geret Bejl (Foto: AFP)

Ponosan na svoje korene, Pejdž je konačan spisak saopštio u Tajlorstaunu, rodnom selu na svega pet kilometara udaljenog od Pentra, mesta u kojem se rodio legendarni Džimi Marfi igra simbolike ili pak puka slučajnost - čovek koji je jedini pre aktuelnog selektora predvodio Vels na Mundijalu te 1958. No, za razliku od Marfija koji je imao tu čast i sreću da stiče trenerskog iskustvo kao dugogodišnji pomoćnik ser Meta Bazbija u Mančester Junajtedu, Pejdž je trenersku karijeru započeo u ostrvskim niželigašima, Port Vejlu i Nortemptonu, gde je zbirno potrajao tek nešto više od dve godine… Seniorskoj reprezentaciji Velsa preporučio se kroz rad sa mlađim kategorijama nacionalnog tima, prvo kao pomoćnik Rajana Gigsa, da bi u junu ove godine definitivno preuzeo kormilo Zmajeva nakon što se legenda Junajteda povukla ne bi li skandal u kome se našla remetio atmosferu u taboru reprezentacije uoči Mundijala. Na putu ka istom Pejdž je postepeno sticao poverenje i poštovanje igrača i stručnog štaba, ispostavši se kao odlična odluka Saveza.

Jedna od ključnih poteza koje je tokom dosadašnjeg trajanja mandata Pejdž povukao je promena formacije. Na prethodnom Evropskom prvenstvu odbrana Velsa delovala je krhko i prozirno (posebno u osmini finala sa Danskom - 0:4), ponajviše zbog odluke dugogodišnjeg kapitena i lidera reprezentacije Ešlija Vilijamsa da godinu dana ranije ode u penziju. Već u prvoj prijateljskoj utakmici po okončanju Evropskog prvenstva protiv Finske se sa četiri prešaltao na tri igrača u poslednjoj liniji, a onda sredinom mundijalskih kvalifikacija krenuo u ozbiljnije testiranje nove formacije sa kojom i dolazi u Katar (3-4-2-1 ili 3-4-3).

Najveću promenu u istoj osetio je Ben Dejvis, sa levog beka povukao se u srce odbrane (levi štoper u formaciji sa trojicom centralnih defanzivaca), mada mu je i te kako legla s obzirom na to da istu ulogu ima u Totenhemu. Trio sa Dejvisom činiće još Kris Mepam i Džo Rodon, štoper Totenhema (na pozajmici u Renu) sa čijim se kvalitetima Pejdž upoznao tokom rada u omladinskim kategorijama. Među stativama stoji, čini se, jedini znak pitanja. Vejn Henesi u istoriji Velsa ima manje nastupa jedino od Bejla i Krista Gantera, pride je branio na pet od šest mečeva Lige nacija, ali od starta sezone u Premijer ligi nije upisao ni minut. Njegov glavni konkurent Deni Vord s druge strane posle košmarnog starta sezone trenutno prolazi kroz najbolji period u karijeri. Samo u prethodnih mesec) i po dana sačuvao je mrežu Lestera netaknutom na šest utakmica (bolji od njega jedino Aron Ramsdejl i Nik Poup) i istakao kandidaturu za mesto među stativama u Kataru.

Dejvis, Henesi i Vord sa trenerom golmana (Foto: Reuters)Dejvis, Henesi i Vord sa trenerom golmana (Foto: Reuters)

Po bokovima dilema nema, desno Konor Roberts, defanzivno poverljivi fudbaler Barnlija, levo Neko Vilijams, prevashodno desni bek čiju polivalentnost i probojnost Pejdž odlično koristi na suprotnoj strani (nekoliko utakmica na toj poziciji odigrao i u Notingem Forestu) u nedostatku drugih opcija. Alen i Remzi možda nisu oni isti igrači iz 2016. godine kada su se našli u idealnom timu Evropskog prvenstva, ali i šest godina kasnije imaju ogroman uticaj na sredini terena (jedino je Danijel Džejms odigrao više minuta od njega u kvalifikacijama), prvenstveno u izgradnji napada i posedu lopte, te će i u Kataru biti spona između odbrane i napada. Napada u kojem će po levoj strani delovati Danijel Džejms, još jedan Pejdžov "poznanik" iz mlađih selekcija, dok će, da se zaključiti na osnovu minutaže iz Lige nacija, u ulozi najisturenijeg biti napadač Brenan Džonson (startovao na pet od šest poslednjih utakmica), mada ne treba da iznenadi ukoliko se pak odluči za Kifera Mura, potpuno drugačiji profil centarfora koji u poslednje vreme igra odlično u Bornmutu. Desno ko drugi nego Bejl, čovek kojem dalje predstavljanje nije ni potrebno. Valja dodati da pomenuti Džonson osim kao špic, može da odgra i iza napadača, ali i na krilu, pride, već dugo je tu i pouzdani Hari Vilson, što svakako umanjuje Pejdžovu brigu u slučaju da Bejl ipak ne bude spreman za svih 90 minuta.

Mana ekipe je manjak opcija na drugim pozicijama. Od male zemlje sa populacijom od svega nešto više od 3.000.000 stanovnika teško je i očekivati da pršti od talenta pa ostatak spiska uglavnom čine igrači drugoligaški igrači. Štaviše, Džo Morel (Portsmut) i Mejtu Smit (MK Dons) se takmiče u trećem rangu, a rekorder po broju nastupa za reprezentaciju Kris Ganter i Džoni Vilijams koji su imali veliki uticaj u podvigu 2016. godine na EP i odavno premašili zenit trenutno igraju za čevrtoligaše Vimbldon i Svindon. Ipak, Pejdžova volja da ih sve stavi među 26 putnika samo pokazuje da najveća snaga Velsa nikada nije bio njegov kvalitet, već zajedništvo.


tagovi

Fudbalska reprezentacija VelsaKatar2022

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara