Veza drži ključ nove evropske jeseni

Zahtevnim pristalicama Crvene zvezde je teško ugoditi, jer mnogi od njih, a posebno oni nostalgični, žele u isto vreme da vide i dopadljivu igru i rezultat kao proizvod. Ipak, nema sumnje da bi svako od njih u sredu uveče (17.00, RTS 1) potpisao prolaz u plej-of Lige šampiona bez obzira na to kako srpski šampion izgledao na terenu. Crveno-beli će u Nikoziji biti u prilici da se na neki način potvrde u trenutnim evropskim okvirima i četvrti put zaredom obezbede plasman u grupnu fazu nekog od dva međunarodna takmičenja. Ali jasno je da rezultat neće doći sam od sebe, već će stručni štab Crvene zvezde morati da pronađe šifru za eliminaciju kiparskog šampiona u okršaju koji je s razlogom oslovljen kao meč sezone za izabranike Dejana Stankovića.

Kao i u svakom napornom evropskom meču, kakav će izvesno biti i ovaj, prevagu će najverovatnije napraviti onaj tim koji uspostavi dominaciju na sredini terena. Čini se da će Stanković upravo tu u pripremi utakmice izgubiti najviše vremena za razmišljanje, jer bi svaka eventualna greška u proceni ili odabiru igrača mogla da odvede meč neželjenim tokom. Nova povreda Ričmonda Boaćija u dobroj meri je iskristalisala situaciju u špicu napada, gde će se najverovatnije naći Mohamed el Fardu Ben, s obzirom da je Dijegu Falčineliju neophodno još vremena da uhvati željeni ritam. Mada je i Aleksa Vukanović ozbiljna opcija. Ali onda dolazimo do veznog reda gde postoji više opcija, s obziom da se na levi bok vraća neprikosnoveni Aleksandar Katai. Pošto je pozicija zadnjeg veznog igrača zagarantovana za Sekua Sanoga, onda dolazimo do situacije da četvorica igrača konkurišu za tri mesta u timu. To su Željko Gavrić, Gelor Kanga, Mirko Ivanić i Veljko Nikolić, od kojih svako ima svoje izražene adute zbog kojih bi trebalo da se nađe u starnoj postavi.

Mirko Ivanić je protiv Tirane ostao na klupi za rezervne igrače, ali se čini da je već nakon 45 minuta igre Dejan Stanković shvatio da vezni red srpsko šampiona ne može bez bivšeg igrača BATE Borisova. Ivanić je od starta sezone jedan od najboljih igrača crveno-belih i to je stavio do znanja ljubiteljima fudbala na Banovom brdu, pa deluje da je i njegovo mesto u startnoj postavi na GSP stadionu gotovo zacementirano. Posebno, što nekadašnji kapiten Vojvodine igra sjajno u tandemu sa Kataijem. Ako bi Ivanić bio u manevru, onda bi ostalo jedno upražnjeno mesto za koje konkurišu Gelor Kanga i Veljko Nikolić. Obojica igrača dobila su direktne pohvale od Dejana Stankovića za meč na Banovom brdu, ali bi vrlo lako moglo da se dogodi da upravo jedan od njih dvojice mora na klupu za rezervne igrače.

Logika i prethodna iskustva na evrosceni negde bi mogla da glase da u ovako važnim mečevima odluka padne na onog igača sa više iskustva, a to je Gelor Kanga. Gabonac je napravio pomake u igri i trčanju, što se videlo protiv Čukaričkog, ali je više nego evidetno da je daleko od one prave forme. Sa druge strane, Veljko Nikolić se u potpunosti stavio u službu tima. Izuzetno je posvećen odrađivanju svih zadataka na terenu. Deluje i da u dobroj meri rasterećuje Sekua Sanoga, koji može u potpunosti da se osloni na njega, a tu je i kada treba da se otvori kontra svog tima i pošalje upotrebljiv pas unapred. Sa druge strane, Kanga je sa svim svojim manama uvek bio spreman da reši ovakve mečeve i bude najbolji na terenu kada je to najpotrebnije crveno-belima, što je uostalom pokazivao u mečevima sa Krasnodarom i Spartom iz Praga. Ukoliko bi Gabonac bio u svom prepoznatljivom "modu", igrači Omonije bi teško za njega pronašli rešenje, ali ako bi bio van ritma onda bi mogao da bude problem Zvezdine igre. Sa druge strane, Nikoliću možda nedostaje malo više lucidnosti u ofanzivi, što verovatno prouzrokuje i nedostatak iskustva, ali on Stankoviću konstatno donosi ono što od njega zahteva na terenu.

Ako se šef struke crveno-belih odluči za dva klasična krila, onda će na desni bok izvesno Željko Gavrić, koji je iskoristio pad forme Srđana Spiridonovića i iskočio u prvi plan. Ipak, ako Stanković iznenadi, pa u vatru gurne Falčinelija ili možda nepredvidivog Aleksu Vukanovića, onda bi se Ben spustio na desni bok, a Gavrić završio na klupi.

Nije isključena opcija, mada deluje malo verovatno, da se Aleksandar Katai preseli na desni bok, a da na levom, gde se prilično dobro snalazi, zaigra Mirko Ivanić. Iskusni vezista se nekako verzirao za tu ulogu, dobro se snalazi na levoj strani i tu je vrlo upotrebljiv. Ipak, takva opcija bi donekle umanjila Kataijeve mogućnosti. Majstor iz Srbobrana je klasično levo krilo i sa njega je konstatno opasan po protivnički gol, mada i te kako ume da se snađe i na desnoj strani terena. Sa ovakvom opcijom krila, Stanković bi sačuvao mogućnost da ostavi u timu i Gelora Kangu i Veljka Nikolića. Zvezda bi možda izgubila na brzini, ali bi u samom manevru izvesno bila dominantnija od protivnika.

Stanković je dosta rotirao od početka sezone, ali nije odustajao od svoje koncepcije. Od početka sezone najeća promena je ispadanje Spiridonovića iz prvih 11, kao i sve veća minutaža Milana Gajića. Ostala mesta u timu uglavnom su uglavnom "kaparisana" i tu dolazi samo do sitnih pomeranja. Izvesno je da će u bliskoj budućnosti sve važniju ulogu imati Dijego Falčineli, što će samo dodatno pojačati i onako žestoku konkurenciju na krilima i u veznom redu. Srpski šampion je od početka sezone ostvario devet pobeda u svim takmičenjima, uz gol razliku 27:3, ali mu je od izuzetne važnosti da veže i deseto slavlje čime bi obezbedio prilično spokojnu jesen i još najmanje osam evropskih utakmica.