VMS transfer: Počinje vreme rizika, stigao golman koji napada! Konte 11 godina nakon Fergija

Uvek se više pričalo o starijem bratu Sergeju, ali zaboravlja se da je mlađi od braće Milinković Savić bio prvi koji je skrenuo pažnju fudbalske Evrope. Vanja je imao samo 17 godina kada ga je kaparisao i potpisao Mančester Junajted. Onaj Mančester Junajted koji nije dovodio baš sve i svakoga kao u godinama posle odlaska slavnog Škota.

Skauti Crvenih đavola su došli na kvalifikacionu utakmicu srpskih kadeta protiv Nemačke da gledaju Luku Jovića i ostali zabezeknuti kada su videli 17-godišnjeg golmana kako sa gola na gol šalje rakete i teledirigovanim ispucavanjima spaja sa golom Jovića i Šaponjića. Odmah su reagovali, Vanja je koju nedelju kasnije došao na probu i branio na treninzima gde su bili Van Persi, Vidić, Runi, Nani, Ferdinand, De Hea...

Posle sedam dana je Aleks Ferguson savetovao ljude u klubu da potpišu ugovor sa talentom koji je budućnost Mančester Junajteda i Vojvodina ga je prodala za 1.750.000 evra uz obavezujući dogovor da ostane još godinu dana u Novom Sadu kao pozajmljen igrač, brani i stiče iskustvo. Novosađani su polovično ispunili svoje deo dogovor, sklonili ga sa gola na polusezoni jer su već uzeli pare, ali su zbog kršenja dogovora morali i da plaćaju penale.

Vanja je u leto 2015. otišao u Junajted, trenirao, ali nije dobio radnu dozvolu i nije mogao da igra ni za jednu selekciju. Odlučio je da posle šest meseci napusti klub. Umesto transfera iz snova, vratio se dva koraka unazad i morao sve iz početka... Selidba u Lehiju iz Gdanjska je bila pun pogodak.

Otkud baš Lehija?

U vreme kada je Junajted skautirao Milinković Savića, isto je radila i Benfika. I kada su Portugalci čuli da ne može da dobije dozvolu u Engleskoj i da je slobodan, odmah su reagovali. Potpisali su predugovor i poslali ga u Lehiju sa kojom su imali poslovnu saradnju. Odmah je stao na gol i impresionirao kao 18-godišnjak u Ekstraklasi. Saigrač mu je tada bio Miloš Krasić na zalasku karijere...  Bio je oduševljen onim što vidi od mladog zemljaka. Od fizike, preko tehničkih kvaliteta, do psihološke snage. Govorio je tada da bi VMS sa istim stavom branio i El Klasiko kao za Lehiju, jer je takav mentalni sklop - ne oseća pritisak.

Benfika je htela da ga vrati, ali za početak u B tim. Zbog tadašnjih loših iskustava srpskih igrača u klubu iz Lisabona, poput Luke Jovića i još nekih drugih, Milinković Savić i njegovi agenti su odlučili da raskinu predugovor sa Benfikom. Odmah su stigli pozivi Ajaksa i Torina, gde ga je izričito želeo trener Siniša Mihajlović. Čak mu obećavao status prvog golmana.

I Vanja je izabrao zemlju golmana.

Italija je za strane golmane specifična sredina jer neguje svoju golmansku kulturu i metodologiju rada sa čuvarima mreže koja se malo i kosila sa modernim svetskim trendovima, pa je strancima teško da se nametnu odmah. Pogotovo ako su mladi i nisu došli u skupo plaćenim transferima kao prvi golmani.

Torino je istog leta doveo reprezentativca Salvatorea Sirigua iz Pari Sen Žermena, jer ipak nije smeo da rizikuje sa tako mladim golmanom i Mihajlović mu je davao šansu u Kupu Italije. Odlično je branio mladi Srbin te tri utakmice, a najviše se pamti scena kada je protiv Karpija dotrčao sa gola da šutne slobodnjak i pogodio prečku. Miha mu je to dozvoljavao jer je odmah shvatio kakvu moć Milinković Savić poseduje u nogama. Na njoj će kasnije i graditi karijeru.

Na treninzima su se njih dvojica čak takmičili u slobodnjacima...

Ali, bila je to turbulentna sezona Bikova u kojoj je Miha smenjen, a nasledio ga je Valter Macari koji je tek u poslednjem kolu dao šansu Vanji za debi u Seriji A, kada se odužio rezervistima i častio ih minutima. Kako to obično biva sa mladim golmanima u Seriji A, krenuo je rolerkoster pozajmica. Prvo u prvoligaša SPAL, gde se zadržao šest meseci, a onda u drugoligaša Askoli, u drugom delu sezone. Nigde nije bio prvi golman i delovalo je da karijera ne ide uzlaznom putanjom. Još gori potez je bio odlazak na pozajmicu u Standard iz Liježa 2019, gde je za sezonu branio samo tri meča u Evropi. Praktično je izgubio dve godine... Delom i zbog svojih bubica jer je bio nezrela ličnost, ali delom i zbog toga što pozajmica za mlade golmane u Evropi retko kada bude dobro rešenje - obično ne dobiju pravu šansu.

Za golmane važi nepisano pravilo da sporije sazrevaju, a VMS je uvek bio specifičan. Koliko god su mu falili kontinuitet i poverenje trenera, on je imao enormno samopouzdanje, što je za golmana sjajna stvar. Golman bez samopouzdanja je problem bez obzira na kvalitet i talenat.

Ludog leta 2020, kada je korona sve pomerila, Vanja se vratio u Torino i ostao da bude alternativa Siriguu. Treneri su bili Marko Đampaolo i Davide Nikola. Dali su mu šansu da brani na osam mečeva, gde je Italija prvi put imala priliku da malo ozbiljnije upozna dvometarsku gromadu između stativa. I dalje je Sirigu bio neprikosnoven, imao je visok ugovor i nije ga bilo popularno skolniti sa gola. Ali Srbin mu je disao za vratom. Narednog leta se sve menja. Na klupu je došao Ivan Jurić.

Ozbiljan, rigidan, povremeno i histeričan, ali hrabar tip. Odmah mu je na početku priprema rekao da će mu dati šansu kao prvom golmanu na prvih desetak mečeva u sezoni, jer veruje u njega, ali da će Vanja morati debelo da se potrudi da tu šansu iskoristi i zadrži taj status. Tako je i bilo. Milinković Savić je počeo odlično da brani, a usput je postao i reprezentativac Srbije. Kada se pred kraj sezone opustio i pomislio da je završio posao, Jurić ga je disciplinovao sa nekoliko mečeva na klupi i opet mu probudio glad.

Srpski golman je dobro primio tu poruku, od naredne sezone se zacementirao na golu Granata i postao čovek koji pravi razliku. Postao je i prvi golman reprezentacije Srbije, njena najsvetlija tačka na traumatičnom Mundijalu u Kataru. U poslednje tri sezone je za Torino branio 111 od mogućih 114 mečeva u Seriji A. Profilisao se kao jedan od najboljih golmana lige...

Još prošlog leta je za njega bilo interesovanja premijerligaša, poput Brentforda, posle odlične sezone u kojoj mu je mreža ostala netaknuta na 18 mečeva, što je najbolji bilans u istoriji nekog Torinovog golmana. Ali, Toro nije hteo da ga proda.

Prošla sezona mu je bila još bolja. Bio je golman u Seriji A sa najviše odbranjenih šuteva (135), golman u „ligama petice“ sa najviše odbranjenih penala (4) i drugi golman Evrope po procentu odbranjenih šuteva sa 76,7 odsto. Ispred je bio samo Bilbaov Unaj Simon sa 77,4 odsto. Napredovao je i u istrčavanjima, pozicioniranju, branjenju niskih lopti, dok igra nogom nikada nije bila sporna.

Svima je bilo jasno da je debelo prerastao prosečnu sredinu u Torinu i da je spreman za iskorak. Trebalo je to i ranije da se desi da je bio malo posvećeniji i ozbiljniji, te da se nije uljuljako u učmaloj sredini prosečnog Torina koji ne može ni gore, ni dole. 

Antonio Konte je još u septembru tražio gazdi Napolija De Laurentisu da mu na leto dovede Milinković Savića. I tako su razgovori, kontakti, pregovori zatrjali 10 meseci. Kada je Konte nakon Skudeta izdiktirao uslove za ostanak u Napulju, među njima je bilo i dovođenje Milinković Savića.