VOJVODINA - OCENE: Lalatovićeva trofejna hemija! Estetika Petra Bojića i Rockov za velika dela

EMIL ROCKOV 8,5 – Tako se postaje golman velikog kalibra i ozbiljan kandidat za reprezentativca Srbije. Jeste bespotrebno istrčao u zaostavnom vremenu i omogućio Partizanu gol za izjednačenje. Ostalo je bilo – perfektno. Dok su Novosađani bili na konopcima, kapiten Vojvodine je odbijao napade. Pre svih Sadika. Skinuo je bombu Filipa Stevanovića. Bio je iznad situacije, nije dozvolio da ga ponese triler atmosfera nabijena tenzijom. Smiren i fokusiran. Pravi kapiten.

NIKOLA ANDRIĆ 6 - Delovalo je da Partizan najviše prostora ima na njegovoj strani. Mučio se sa mladim Stevanovićem. Znao je i za bolje utakmice pod komandom Nenada Lalatovića. Ako ništa drugo lepo je čuvao snagu. Nije preterivao u ofanzivnim aktivnostima. Bolji bio u produžecima nego u regularnom delu.

SLAVKO BRALIĆ 6 – Pod velikim opterećenjem su bili štoperi Vojvodine. Umarao ih je Sadik odličnim kretanjima, stavljao ih u nezgodnu poziciju da pokrivaju međuprostor. Nije mogao da pohvata sve iskusni Hrvat. Zavisio je od igre veznog reda. Dobar na malom prostoru, ali je imao nekoliko loših procena. Povremeno na ivici crvenog kartona.

SINIŠA SANIČANIN 6 – Verna Sadikova senka. Očigledno je dobio zadatak od Nenada Lalatovića da u stopu prati opasnog Nigerijca. Kada se zna da je Sadik bio ubedljivo najbolji igrač Partizana, jasno je da iskusni štoper nije najbolje odradio posao. Međutim, teško da će mu Lalatović bilo šta zameriti. Išao je u meso, postavljao glavu na krampone... Bio je oličenje Lalatovićeve energije. Dovoljno zha prelaznu ocenu.

STEFAN ĐORĐEVIĆ 7 – Za sve što je Nenad Lalatović uradio za njega tokom karijere, iskusni levi bek je vratio golom u penal sewriji. A i mnogo pre toga. Zaključao je levu stranu terena. Asano je bio neprimetan, Lazar Marković je bežao od njega. Stranu je u potrazi za talentom promenio i Filip Stevanović. Dugim nogama je dobijao duele. Delovao je i atraktivno. Kruna karijere momka koji se sa Lalatovićem radio u Voždovcu, Crvenoj zvezdi, Radničkom iz Niša i Vojvodini.

ARANĐEL STOJKOVIĆ 6,5 – Iz ovog momka Nenadd Lalatović je izvukao više od maksimuma. Desni bek je postao specijalac mladog stručnjaka na sredini terena. Vrlo disciplinovan. Nije se isticao, ali nije ni napravio kiks u rizičnoj zoni. Bio hrabar tokom penal ruleta.

NIKOLA DRINČIĆ 7 – Ima 36 godina, a i dalje ga je lepo gledati na terenu. Nije mogao da parira Partizanovim vezistima brzinom, agresijom i snagom, ali ovakva finalna utakmica je bila nacrtana za igrača Drinčićeve klase. Kada je trebalo stisnuti međunožje u produžecima, Drničić je to radio. On je junak one priče o vezisti koji je čuva kao u sefu. Sjajan finiš karijere nekadašnjeg veziste crno-belih

NEMANJA ČOVIĆ – 7 do 81 – Kakav je samo posao odradio ovaj momak za Nenada Lalatovića. Njegov čovek od poverenja. Snažnim telom sakrivao je loptu igračima Partizana, i ostavljao ih bez mogućnosti da osvjajaju još lopti u opasnoj zoni. Iznudio je mnogo faulova. Delovalo je da ima još snage, pošto je pucao od samopouzdanja. Lalatović je odlučio da ga zameni i verovatno pogrešio.

MILJAN VUKADINOVIĆ do 64. – 7 – Počeo je meč nekako tiho, bez ofanzivnog doprinosa. Pažljivo je pratio uputrstva Nenada Lalatovića i pomagao Andriću da zatvori bok. Međutim, ne samo u situaciji kada je pobegao Miletiću i postigao vodeći gol, pokazao je da je jedan od najboljih krilnih fudblera lige. Iskustvo mu je izbijalo iz ušiju. Savršena taktička utakmica, momka koji ima potencijal za evropske domete.

PETAR BOJIĆ do 82 8– Da nije Strahinja Pavlović odradio epske makazice, danima bi se pripovedalo o igri ovog momka. Bio je umetnička figura jednog velikog finala. Koliko je samo fudbalske estetike bilo u trenucima dok je postizao drugi gol. Prost narod bi rekao: „Davao ga je pola sata“. Prodao je foru Pavloviću, zatim bocnuo loptu kroz noge Strahinji Pavloviću. Asistirao i kod vodećeg gola Novosađanina. Umorio se u finišu.

MOMČILO MRKAIĆ do 55 – 7 – Teško da se i redovni hroničari fudbala u Superligi sećaju da je snažni napadač odighrao ovakav meč. Možda nekad u Javoru. Pokazao je da mu fizikalije nisu jedini adut. Znalački je namestio Pavlovića na lakat kod prvog gola, potom je demonstirao i sjajan lažnjak. Mnogo energije je potroio, bio je stalna meta igrača Vojvodine koji su dugim loptama tražili predah od Partizanove ofanzive. Sjajno odrađen posao.

IZMENE

MLADEN DEVETAK od 55 – 6,5 – Ušao je da duplira Partizanove bokove. Povremeno gubio koncentraciju, ali zbog penala je zaslužio prelaznu ocenu.

MIODRAG GEMOVIĆ od 64 6,5 – Od večeras će ga znati kao čoveka koji je Stojkoviću prodao Panenku u finalu.

DEJAN ZUKIĆ od 81 6 – Imao je prostora u kontrama. Nije iskoristio veliki talenat.

LAZAR STOISAVLJEVIĆ od 82 – 6 –Nekoliko dobrih intervencija i čuvanja lopte. Dovoljno za prelaznu ocenu

TRENER NENAD LALATOVIĆ 8 – Šibaju ga i orkani i tornada, susreću sredine velikog pritiska i još veće besparice, ali dorćolski mangup već osam godina drži čas u srpskoj eliti, dok na njega pucaju. Više od bilo kog drugog zaslužio je ovaj trofej. Jer on ratuje sam. I pobeđuje. Na stranu njegov buran temperament, čak i bespotrebna agresivnost koja bi mogla da ga košta velike karijere. Od ove ekipe Vojvodine Nenad Lalatović je izvukao više od maksimuma. Tu se vidi darovitost jednog trenera. Nije imao trofejnu klasu, ali je imao briljatnu hemiju unutar tima. Večeras je odlično pripremio utakmicu. Seckanjem igre i disciplinovanim blokom unervozio je Partizan. Njegovi nacrti iz svlačionice ostvarivali su se na delu do 60. minutu. Jedina zamerka je što se rano povukao, dozvolio je da mu tim uđe u krilo golmana Rockova.

Međutim, Lalatović je apsolutni junak drugog dela sezone.