Vreme je da se vrati čovek koji uvek isporuči uspeh: Aleksandar Vuković opet na klupi Legije?

Kad je teško – Aleksandar Vuković. Oproban recpet, dokazan nekoliko puta u prošlosti, možda će opet primeniti Legija. Drma je velika kriza, rezutatska i finansijska i kad je tako turbulentno obično se Srbin pominje kao čovek koji bi mogao da rekordera po broju titula u Poljskoj. Tako je i sad, jer od utorka mediji u pomenutoj državi vide rešenje u liku nekadašnjeg prvotimca Partizana, dokazanog u inostranstvu.

Vuković je u centar pažnje dospeo posle vesti da bi Edvard Jordanesku  mogao da napusti klupu, usled razoočaravajućih rezultata u poslednje vreme. U minulih pet susreta velikan iz Varšave je slavio samo jednom, a posle dva uzastopna poraza, od kojih je onaj minulog vikenda na gostovanju Zaglebju posebno iziritirao navijače, strasti su se uzburkale do te mere da novinari prolače informaciju kako je Rumun otišao, međitim, čuveni Fredi Bobić, sada na poziciji člana Upravnog odbora zadužen za fudbalske operacije (ko li je smislio taj naziv?) uverava da se to (još) nije desilo.

Isti izvori navode da je u takvom odnosu snaga, kad se još ne zna da li će Jordanesku nastaviti ili otići, u prvi plan izbio Vuković, koga u Varšavi pamte isključivo po lepom. Bio je igrač, potom i trener i u oba uloge je ostavio sjajan utisak, doprineo osvajaju pehara, stekao poverenje navijača, svlačionica ga je obožavala i dok je bio pomoćni trener, kasnije šef stručnog štaba, što su njegovi aduti da bi, eventualno, mogao da dobije posao.

I deluje da je i sam ostavio prostor za dogovor.

„Sa moje tačke gledišta, Legija je Legija. Ne mogu da kažem da li je to uopšte realno“, kratko je odgovorio popularni Vuko na pitanje tamošnjih medija da li se vraća u klub, u delikatnom trenutku, jer je Legija tek deveta na tabeli Esktraklase (devet bodova iza vodeće Jagjelonije), dok je na startu Lige konferencije pretrpela poraz od turskog Samsuna i već u četvrtak igra sa Šahtjorom.

Legija ne prima gol od Šahtjora, kvota 5,30

Niko ne očekuje da će promena – ako se i desi – uslediti pre evropskog izazova, tim pre što Poljaci uveravaju da je Aleksandar Vuković trenutno u inostranstvu, ali posle toga je sve moguće. Naročito ako se zna da je sportski direktor poljskog kluba Mihail Ževlakov krajem septembra rekao da je razmišljao o rođenom Banjalučaninu.
„Što se mene tiče, da Edvard Jordanesku nije postao trener, želeo bih da Aleksandar Vuković bude trener. Ponekad morate da izaberete trenera za pravi trenutak. Cenim ga, jer je pravedan. Kad god je bila potrebna pomoć u Legiji, on je bio tu. Nije se ničega plašio. Možemo se zapitati da li je to Vuković uradio veoma dobro ili na osrednji način. Za mene je on bio čovek koji se, kada sam ga pogledao, uklapao među Poljake. Ne bi mu bilo potrebno vreme da se upozna sa tim, da ga posmatra, on bi zakoračio u svlačionicu konkretnim planom“, rekao je tada Ževlakov.

I u pravu je.

U trenutku kad je Aleksandar stigao u Varšavu, Legija je imala samo šest pehara prvaka. Danas je vlasnik 15 i prva je u poretku najtrofejnijih tamošnjih klubova. Vuković je pomogao da se taj status izgradi, jer je osvojio dve titule kao igrač, tri kao pomoćni i jednu kao prvi trener, uz po jedan Kup Poljske, Liga kup i Superkup.

„Prva titula, u premijernoj sezoni, bila je posebna. Tada sam osetio ogromnu euforiju, radost i shvatio koliko to ljudima znači. Isto tako, i ta titula kao prvog trenera mi je bila velika čast. Preuzeo sam ekipu posle loše sezone u kojoj smo izgubili sve – kup, prvenstvo, a u Evropi se ispalo od Spartaka iz Trnave i Didelanža iz Luksemburga. Ostali smo bez ičega. Zato sam rešio da od sezone 2019/20 uradim kompletnu rekonstrukciju tima. Posledica je osvajanje titule s jeftinijom i ekipom bez velikih zvezda kao ranije. Ostvarili smo i nekoliko ubedljivih pobeda – 7:0 tukli Vislu iz Krakova, nekoliko puta dali po pet golova, što se ne dešava često u Ekstraklasi. Beše to uspešna sezona, uprkos otežavajućim okolnostima. U narednoj smo krenuli loše, ispali od Omonije u jednoj utakmici, bez publike, zbog kovida. I to na nepravedan način – crveni karton koji nije bio, penal koji nije dosuđen... Nadovezala se se dva poraza u prva četiri kola prvenstva, zbog čega sam smenjen. Bilo je poražavajuće, jer smo samo nekoliko meseci ranije uradili ozbiljne stvari, promovisali mlade igrače, a klub zaradio 25.000.000 evra od transfera. Odluka o mojoj smeni je bila inicirana klupskom politkom, jer je u Legiji tad bilo više struja“, podsetio je Srbin letos, tokom intervjua za Mozzart Sport.

Istom prilikom rekao je da je, bez obzira na smenu, tada i dalje bio pod ugovorom sa Legijom.

„Zanimljivo je da ista ekipa, koju sam selektirao i koja je imala šest bodova posle četiri kola u trenutku odlaska, na kraju sezone osvojila titulu ubedljivo. I to je poslednja titula Legije. Sledeće sezone klub je upao u ogromne probleme, na polovini takmičenja se našao u zoni ispadanja. Tad su me čelnici pozvali da opet preuzmem tim. Vratio sam se na ugovor koji mi je i dalje trajao, u najtežoj situacija u istoriji kluba, u prvih 16 kola ekipa je zabeležila samo četiri pobede i pretrpela 12 poraza. Sanirali smo probleme, podigli tim sa 15. na deseto mesto i otišao sam uzdignute glave. Ugovor se završio, a znao sam i da je planiran drugi trener za narednu sezonu. Od trenutka kad smo se rastali do narednog povratka prošla je cela godina bez angažmana, što je za trenera dug period, ali sam onda rešio da pomognem još jednom. Kasnije sam razumeo da javnost, stručna i medijska, više ceni moje gašenje požara u Legiji i stabilizaciju tima nego titulu“, dodao je Vuković.

Ako neko može da spase Legiju, onda je to Vuko, kako za oslovljavaju Poljaci.