{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Dugogodišnji defanzivac završio igračku karijeru, ali ostaje u klubu
Vulićević više nije igrač, Vulićević je trener Partizana

Isto mesto, isti povod. Iz Trofejne sale na prvom spratu stadiona u Humskoj Partizan je maja 2019. ispratio u igračku penziju Sašu Ilića, a pred kraj januara 2020. na identičnom mestu karijeru je zvanično završio Miroslav Vulićević.

Iako nema taj uticaj i vek trajanja kao vanvremenski kapiten, čak će i sam reći da je samo nosač trake, doskorašnji desni bek je zaslužio svečani oproštaj.

I bi tako.
„Ovo su osetljive i patetične situacije.  Mora tako da bude. Malo je igrača poput Vuleta, igrali su za Partizan posvećeno i samoprekorno, uložili sebe celog. Vulićević je borac koji zna da igra fudbal. Mogao je još koju godinu da bude na terenu, ali je rešio da okonča karijeru. Mnogo je dao klubu i Partizan je njemu uzvratio. On će nastaviti da bude deo Partizana, radiće u Omladinskoj školi, što govori o želji da bude tu. Dragi prijatelju, želim ti prijatan boravak u igračkoj penziji, ujedno dobrodošlicu na novi posao“, rekao je Partizanov predsednik Milorad Vučelić.

Kao u vreme dok je igrao, Vulićević je hrabro prihvatio odluku da je kraj. Iako je mogao još da 'tera loptu'.
„Hvala porodici koja je najviše tepela zbog mojih obaveza. Hvala i svim trenerima koji su imali uticaj na fudbalsku karijeru i životne stavove. U sportu uvek može više i bolje, ali sam zadovoljan, jer sam igrao 250 utakmica za Partizan i usput nosio kapitensku traku. Delio sam svlačionicu sa legendama kao što su Saša Ilić i Danko Lazović. Kad se jedna vrata zatvore, druga se otvore. Otud, hvala ljudima što su mi dali šansu i nadam se da će mi trenerska karijera biti uspešnija od igračke“, završio je Vulićević uz gromoglasan aplauz prisutnih i prigodne poklone na ispraćaju.

Zasluženo.

×