Zadiranje u nove dubine čemera: Junajtedov najgori učinak u prethodnih 50 godina

Mislile su pristalice Mančester Junajteda da gore ne može. Deset godina tavorenja u drugom planu engleskog fudbala, uz marginalnu ulogu u Ligi šampiona učinile su navijače Crvenih đavola možda i najnezadovoljnijim na kontinentu. Pronalazi trostruki evropski šampion nove načine da svake sedmice produbi decenijsku agoniju, a u sinoćnjem porazu od Kopenhagena 4:3 pokazao je kako nije dorastao bilo kom dobro organizovanom timu, čak i kada je skuplji čak 13 puta (Junajted 880.000.000/Kopenhagen 67.000.000).

Ten Hagova ekipa poražena je deveti put na 17 ovosezonskih utakmica, što je prvi put od sezone 1973/74 da u ovom delu takičarske godine Mančester ima preko 50 odsto poraza. Da sve bude jezivije tu je i činjenica da je baš tada klub poslednji put ispao iz najvišeg ranga engleskog fudbala. Naravno, neće se to ponoviti ove sezone, ali je podatak koji sugeriše na zapanjujće lošu formu.

Junajted je u dosadašanja četiri kola grupne faze elitnog takmičenja primio čak 11 golova, jedino su Seltik i Antverpen kapitulirali više puta. U svim takmičenjima Junajted je primio 30 golova, što je oko 1,80 po utakmici, nestvarno za jednu od najskuplje plaćenih odbrana u istoriji fudbala. Intersantno, engleski mediji ovog puta glavnog krivca za poraz ne pronalaze u liku holandskog trenera, prilično je pošteđen poredeći ga sa Markusom Rašfordom i Harijem Megvajerom. Koliko je Junajted dospeo do trenutka istorije koju bi najradije odbacila velika većina njegovih fanova, daje i činjenica da je Markus Rašford kao jedam od najtalentovanijih evropskih fudbalera godinama unazad stekao status "vesnika nesreća", uz već notornog Megvajera.

MANČESTER JUNAJTED (1,35) (5,00) LUTON(9,00)

Upravo je taj termin upotrebljen da se objasni Rašfordov crveni karton u finišu prvog poluvremena, detalj koji promenio tok utakmice i nagovostio jedno od najvećih iznenađenja u Ligi šampiona prethodnih sezona, a to što su individualne greške pojedinaca u duelu s Kopenhagenom izvrgnute ruglu, a ne toliko sam Ten Hag, engleski mediji pokušavaju da objasne činjenicom da nije on prvi trener koji je u eri nakon penzionisanja Aleksa Fergusona na pragu eliminacije već u grupnoj fazi Lige šampiona.

Do nokaut runde Junajted nije mogao ni 2015. sa Lujem Van Galom na klupi, u grupi koja na prvi pogled ne deluje zastrašuje (CSKA Moskva, PSV, Volfsburg), kao ni 2020. sa Ole Gunarom Solskjerom u znatno jačoj (PSŽ, Lajpcig, Bašakšehir). Sada dva kola pred kraj Junajted ima tri boda, po jedan manje od Galatasaraja i Kopenhagena, a teoretski već za tri sedmice mogao bi da ostane bez šansi za plasman u osminu finala, ako bi izgubio od Bajerna na Old Trafordu, a susretu Kopenhagena i Galatasaraja ne bude nerešeno.

O potencijalnom odlasku bivšeg stratega Ajaksa izlišno je diskutovati i čini se da je samo pitanje da li će se sačekati Junajtedova definitivna eliminacija iz Lige šampiona ili će se velikan volšebno "povampiriti" u poslednji čas i preteći danskog i turskog konkurenta. Kakvo je stanje u klubu, koliko god to zvučalo nelogično, možda bi ispadanje iz grupe bila i najbolja moguća stvar za klub posomatrano dugoročno, kao potencijalni pokretač većih promena. Sam puki ulazak među 16 u Evropi suštinski ne bi značio ništa osim sprečavanja trenutne rezultatske sramote.