Žarko Lazetić: Branim ideju ofanzivnog fudbala – ako imaš loptu, pitaš se za sve

Nešto potpuno drugačije. Neki bi to nazvali „sistem“, iako je ta reč u srspkom sportu, posebno fudbalu, žestoko devalvirana. U Gornjem Milanovcu je aktuelizovana saznanjem da je posle niza pozitivnih rezultata, pogotovo stila igre, ponašanja ekipe, Metalac spremio Žarku Lazetiću ugovor na pet godina.

Primera radi, Crvena zvezda i Partizan su oročili Dejana Stankovića i Aleksandra Stanojevića do juna 2022, Vojvodini i Nenadu Lalatoviću saradnja se završava istekom aktuelnog prvenstva, nijedan drugi član elitnog ranga nema tako dugotrajno rešenje na klupi – štaviše, trenerske glave lete od Niša, Kruševca, Novog Pazara, Bačke Palanke, Inđije do Zlatibora – a povratnika u Superligi razmišlja da „veže“ za klupu trenera posle nepune sezone.

Atipično i – pohvalno. Kao dokaz zdrave priče podno Rudnika.

„U neformalnim razgovorima čelnici kluba su mi predočili ideju dugotrajne saradnje, što predstavlja čast i posebno zadovoljstvo. Da, raspoložen sam za razgovor svake vrste, jer je Metalac sjajan klub. Razmišljanje rukovodilaca predstavlja satisfakciju mom radu... Iskustvo me je, ipak, naučilo da je važno samo ono što je trenutno, zato razmišljam o naredne tri utakmice: sa TSC-om, Čukaričkim i Voždovcem. Ne bih voleo da se pominjanjem mog imena skreće fokus sa obaveza tima“, precizan je Žarko Lazetić u razgovoru za Mozzart Sport.

Možda i sam iznenađen nesvakidašnjom najavom. U ambijentu gde su treneri večito prvi na udaru, gde su neki potrošna roba, a velika većina ne sastavi ni godinu dana na klupi, stiže konkretno poverenje sa vrha kluba.

„Leta 2020, posle prvog razgovora sa čelnicima, osetili smo da smo na istim talasnim dužinama, između nekoliko kandidata opredelili su se za mene, što sam shvatio kao prepoznavanje urađenog u mlađim kategorijama Partizana i Teleoptiku, te u ulozi saradnika u prvom timu crno-belih. Deluje da su obe strane povukle ispravan potez“.

Čime je Lazetić osvojo simpatije prvog čoveka kluba Dragoljuba Vukadinovića i sportskog direktora Bojana Leontijevića i(li) opravdao njihovo poverenje dilema je razvejana konkretnim učinkom.

„Poverenje se stiče igrom, a pre svega rezultatima. Zalažem se za napadački, progresivan, fudbal u kome imaš loptu u nogama, pitaš se za sve na terenu i odlučuješ, ali ništa od ovih priča ne bi bilo da smo gubili utakmice. Pokušavamo da ostanemo verni ideji fudbala, prilagođenoj fudbalerima koji su nam na raspolaganju, modifikovanoj u zavisnosti od protivnika, a da sve vreme težimo dobrim rezultatima, jer nas (i) oni određuju“.

Metalac je u u ovom trenutku najbolje plasiran tim od četiri pristigla iz Prve lige Srbije.

„Imponuje, mada tabelu ne posmatramo na taj način. Ideja je da po načinu igre i bodovima budemo što bliži ekipama iz vrha tabele. Zasad smo tu negde. Kad sam dolazio prvi cilj je podrazumevao da ne strahujemo za opstanak. Najbolji plasman Metalca od postanka Superlige je deveto mesto. Trenutno smo na deobi te pozicije, pokušaćemo da budemo još bolji“.

I to na način koji odudara od većine superligaša. Mnogima je jedini cilj da ne prime gol, zatvore se, iskopaju dva rova pred kaznenim prostorom i čekaju. Metalac sa Žarkom Lazetićem u ulozi glavnokomandujućeg igra efikasne utakmice, jasno promovišući ideju da postigne gol više.

„To je naše opredeljenje. Ima zagovornika teze da samo Zvezda i Partizan mogu da igraju na taj način, sa čim nisam saglasan. Moja logika je sledeća: ako je dečak počeo da se bavi fudbalom, želi da pokaže šta zna sa loptom u nogama. Evropski timovi koji ne pripadaju elitnoj kategoriji, poput Lajpciga i Real Sosijedada, forsiraju taj način igre, što je pokazatelj u kom pravcu se fudbal kreće. Takav fudbal afirmiše igrače, vraća publiku na tribine. Jednostavno je: ako imaš loptu ti se pitaš za sve. Često se u Srbiji pogrešno tumači pojam „posed lopte“. Ne insistiramo na posedu da bismo u njemu uživali, nego da dođemo u situaciju da postignemo gol, posledično i do povoljnog rezultata. Trener sam koji je spreman tu ideju da propagira, forsira i – brani“.

Sa meča Voždovac - Metalac

Takvo opredeljenje pozicioniralo je Milanovčane, uz novosadski Proleter, među prijatnije iznenađenje lige. O čemu svedoči plasman na tabeli, rezultati protiv Partizana (1:1), Vojvodine (3:3), višemesečna serije bez poraza kod kuće sve do okršaja sa Crvenom zvezdom (0:1).

„U početku smo predstavljali iznenađenje. Malo ko je očekivao da ćemo igrati direktan fudbal. Protokom vremena primetio sam da nas rivali sve više uvažavaju, pažljivije pristupaju pripremi, detaljima... A mi i dalje ostajemo verni ideji ofanzivnog fudbala. Da bi bio održiv, ogromnu pažnju posevećujemo odbrambenom segementu, jedno bez drugog ne može. Visoko držimo poslednju liniju, što pre pokušavamo da dođemo do lopte, dosta golova smo dali iz tranzicije posle oduzetih lopti. Upečatljiva je poslednja utakmica u Gornjem Milanovcu, protiv Spartaka, oduzeli smo lopte na 70 i 50 metara od gola rivala i završavali akcije pogocima“.

Koliko je Metalac ove sezone atipičan može se zaključiti i po podatku da se naosvajao bodova u završnicama utakmica. U nadoknadi je poentirao protiv Napretka, Inđije i Vojvodine, u sudaru sa Radničkim poravnao osam minuta pre kraja.

„Nije slučajno! Bavimo se svim detaljima, tako i ponašanjem u završnim minutima. Mladost se često u sportu definiše kao mana, međutim, isto tako ti momci kad su pod pritiskom, a osete poverenje struke, ulaze u neku vrstu ludila koja ne prepoznaje strah. Zato i daju golove kad malo ko očekuje. O pojedincima ne bih, ali mogu da kažem da se prilikom izbora igrača u Metalcu i te kako vodi računa ko je kakva ličnost. Možda smo od nekih, na papiru boljih, igrača odustali usled procene da se na bi uklopili u kokektiv. Ovako, selektirali smo skladnu grupu i guramo – odlično“, u vedrom tonu zaključio je Žarko Lazetić, šef stručnog štaba Metalca.

JEDNOG DANA KLUPA PARTIZANA

Za način igre Metalca stigle su Žarku Lazetiću poslednjih sedmica pohvale i iz dva najpoznatija srpska kluba. Šef stručnog štaba Crvene zvezde Dejan Stanković je posle meča u Gornjem Milanovcu govorio kako je igra domaćina atipična i da je namučio šampiona, a Aleksandar Stanojević u nedavnom intervjuu za Mozzart Sport da bivši napadač pripada grupi mlađih trenera, iz Jovana Damjanovića iz Voždovca, koji mu je kroz igru zadao velike probleme.

„Hvala i Dekiju i Saletu na lepim rečima. Dobro je što su u srpskom fudbalu, nama iz manjih klubova pomažu da učimo neposredno gledajući njihov način rada“, kaže Lazetić.

Precizira ambiciju da jednog dana sedne na klupu Partizana u ulozi šefa stručnog štaba, jer je dosad vodio dve utakmice, ali kao prelazno rešenje, posle odlaska Zorana Mirkovića, a pre angažmana Sava Miloševića.

„Nije tajna: ko se u Srbiji bavi trenerskim poslom, a ne vidi sebe u Partizanu ili Zvezdi, trebalo bi odmah da odustane. Jedna od glavnih ideja vodilja mi je da u budućnosti postanem trajno rešenje na klupi crno-belih. Svestan sam da nisam bio neko veliko igračko ime da bih mogao tek tako dobijem šansu u Humskoj. Zato sam se odlučio za drugačiji put, jasno mi je da najpre moram da napravim nešto sa Metalcem, eventualno još nekim klubom. Čak ni tad nema garancija da će poziv stići, ali svakako moram da napredujem, da zaslužim igrama, rezultatima i ponašanjem da uopšte budem kandidat. Red je veliki, što bivših igrača, što trenera. Moj zadatak u takvim okolnostima je da se spremam, edukujem da bih, ako dobijem poziv, bio što spremniji kako bih sa Partizanom pobeđivao“, bez zadrške govori Lazetić.