Žitije po Zlatanu Ibrahimoviću: Neće te zalečiti novac, slava, ni lajkovi... Adrenalin hoće

Kristijanu Ronaldu i Lionelu Mesiju status najboljih igrača 21. veka, Zlatanu Ibrahimoviću priznanje da je uz Ronaldinja jedini mogao da stane uz njih, mada mu ego ili nešto drugo nisu dozvolili da osvoji trofeja kao dvojica prvopomenutih. Zlatan je prosto Zlatan. I uživa u tome. Drugačije i ne zna. Drugačije ne želi. Ali zna da i da kao 40-godišnjak nije spreman da stane. Iako u odličnom intervjuu za Gardijan priznaje...

“Nije lako. Svaki dan kad se probudim sve me boli“, kaže golgeter Milana za ugledni britanski list i odmah dodaje – neće zbog bola odustati.

“Igraću dokle god me bude radio adrenalin.... Ne želim da se, ako sada prestanem, za neku godinu probudim, sednem i kažem sebi: ’Mogao si još malo, dobro si se osećao’. Bolje je da odem kad budem potpuno gotov i kažem: ’Ne mogu više’. Ali još mogu“.

I može. U subotu je protiv Fjorentine postigao dva gola i namestio treći. Milan pod njegovom komandom izgleda bolje nego bilo kada u poslednjih i-ha godina. Nije se to očekivalo od igrača koji je još pre tri godine otišao „preko bare“, mnogi su smatrali da završi karijeru sa poslednjim unosnim ugovorom. Ibrahimović jednostavno nije tako.

“Nije poenta u ugovorima ili slavi. To mi ne treba. Jedino što me tera da nastavim je adrenalin. Jer svakog jutra sve me boli. Taj bol nećeš da zalečiš ako te još dobiješ dva nova pratioca na društvenim mrežama. Novac te neće zalečiti. Pažnja te neće zalečiti. Ono što će te zalečiti je adrenalin“, objašnjava Šveđanin.

MLADI S PLATFORMAMA DOBIJAJU POHVALE SA MALO TRUDA

Obrazlaže...

“Nemam problem sa patnjom. Bolove jedem za doručak. Ali mnogi ljudi ne razumeju šta znači patiti, jer nove generacije, sa svim ovim platformana, mogu da dobiju pohvale sa malo truda. Ranije generacije su morale da urade mnogo toga da bi dobile tek malo pažnje. Veoma sam ponosan što sam stara škola“.

Priznaje doduše da ga na San Siru ove nove generacije – podmlađuju.

“Imaju na mene Benžamin Baton efekat. Za šest meseci ovde kosa će opet da ti potamni“, smeje se Ibrahimović pokazujući na sede vlasi novinara.

“Ponosan sam zbog toga što momci preuzimaju sve više odgovornosti, mentalitet im se menja. To je moja sreća danas. To je moj adrenalin. Da izađem i trčim koliko i oni. Radim to 20 godina, kažu mi: ’Ne, Ibrahimoviću, moraš da prestaneš’. Ja mislim drugačije. Radim to jer kad me ovi mladi momci vide kažu: ’Posle svega što je napravio još radi. Znači da moram i ja’. Nije to manipulacija, to je dobar primer... Nisam pas koji laje i ništa ne radi. Ja sam suprotnost. Kad sam bio prvi put ovde (od 2010. do 2012. godine prim. aut.) bili smo tim superzvezda. Sad smo tim pun talenta, najmlađi u Evropi. A opet smo na vrhu. Drugačiji je to projekat. Ispunjavama je. Očekuje se da uspeš sa superzvezdama. Ovo se nije očekivalo“.

Ibra je jednostavno takav. Život ga je naučio da bude takav. Dete iz mešovitog bosansko-hrvatskog braka moralo je da se u problematičnom Rozengardu bori za sebe.

“Nisam kul zato što sam iz geta i ne treba da me sažaljevate što sam odatle potekao. Ali kad si već tamo treba da izvučeš najviše. Od tebe zavisi“.

ASPILIKUETA, NE SMEŠ TO RADIŠ

Na meču sa Španijom (©AFP)

To poreklo se ipak vidi u Zlatanovom mentalitetu. Balkan ga nikad nije sasvim napustio. Nema on problem s tim.

“Život su usponi i padovi. Da je sve savršeno ne bismo sada imali o čemu da pričamo. Svi grešimo, niko nije savršen. Na društvenim mrežama okačiš sliku sa 20 filtera i izgledaš savršeno. Ali kad te vidim u realnosti nisi savršen. Izgledaš normalno kao i svi ostali. Ljudi se pretvaraju da su savršeni. Ja kažem: ’Ja sam savršen kad sam ja’. To ne znači da neću da grešim. Ali ću da učim i njih“.

Nedavni primer. Utakmica Švedske sa Španijom, Ibra ramenom baca Cezara Aspilikuetu na zemlju. Pravio se tada blesav, ali...

“Uradio sam to namerno, nije me sramota što to kažem, jer je on prethodno uradio nešto glupo prema mom saigraču. Pravio se važan. I ja sam napravio glupost, ali opet bih do uradio da bih ga naterao da shvati: ’To se j...no ne radi. Nemaš j..a da to meni uradiš, ali ako to i uradiš pokazaću ti šta te čeka’. Zato sam to uradio“.

A da li je Aspilikueta reagovao?

“Šta da mi kaže? Meni sigurno neće, reći će mom igraču, koji je previše fin da mu odgovori. Nije lepo to što sam uradio, ali bih opet. To sam ja“, ne krije Ibrahimović.

Baš zato što to jeste on, dobio je žuti karton i zato neće igrati prvu plej-of utakmicu u borbi za mesto na Mundijalu. Kaje li se sada?

“Nema to veze s plej-ofom. Poenta je da tip shvati da ne sme da se iživljava na nekome ko leži na travi. Ne napadaš psa koji ne može da priča. Napadni nekog ko može da se brani. Lako je krenuti na moje saigrače koji imaju po 20 godina i veoma su dobri momci. Nadam se da je to sada shvatio... Ne plašim se da kažem. Napravio sam glupost, ali bih uradio to opet, 100 odsto“.

U JUNAJTEDU PREVIŠE PRIČAJU O PROŠLOSTI... RAZMIŠLJAJ O SADAŠNJOSTI ILI IDI DA TI OČISTE GLAVU

S obzirom da je intervju rađen za ostrvski list nije moglo bez pitanja o trenutnoj situaciji u Mančester junajtedu čiji je dres Ibrahimović nosio od 2016. do 2018. godine. I tu je Zlatan prilično iskren.

“Previše pričaju o prošlosti. Kad sam ja otišao tamo, rekao sam im: ’Ovde sam da se koncentrišem na sadašnjost i da pišem svoju priču’. Kad je imaš previše, onda sve ide u krug. Moraš da razmišljaš o sadašnjosti. Ili idi u bolnicu da ti očiste glavu“.

Za kraj, o samom engleskom fudbalu.

“Kvalitet je precenjen u smislu tehnike. Ali Premijer liga ima druge kvalitete – brzinu, ritam. Možeš da budeš najbolji fudbaler na svetu, ali ako ne možeš da izdržiš ritam... U Španiji, Francuskoj i Italiji tehnika je bolja. Zato i imate toliko stranaca u Premijer ligi. Oni donose tehniku“, otvoren je Ibrahimović.