Znalo se i ranije, ali se ćutalo: Juventus ima slabu tačku od 37.000.000 i delikatnu poziciju

Juventus je u samo četiri dana igrao dve utakmice koje su odisale spektaklom, 4:3 protiv Intera i 4:4 protiv Borusije Dortmund. Petnaest golova u 180 minuta zadovoljilo je neutralne ljubitelje fudbala, ali među navijačima u Torinu ostao je gorak ukus. Ne toliko zbog rezultata, pobeda i remi su solidan učinak, već zbog utiska da je među stativama Mikele Di Gregorio pokazao previše pukotina. Sedam puta je morao da vadi loptu iz mreže, a svaka nova greška povećava sumnju, da li je 36.000.000 uloženo u pravog čoveka za gol Juventusa gledano dugoročno (18.000.000 iznosilo je obeštećenje za Di Gregorija i još toliko će iznositi bruto golman za petogodišnji ugovor).

Istina je da retko kada primljeni gol ide isključivo na dušu golmana, ali utisak je jasan, Di Gregorio je u više navrata izgledao iznenađen i pasivan, pišu italijanski mediji u analitičkim tekstovima posvećenim igri Juventusa. Protiv Intera su Markus Tiram i Hakan Čalhanoglu imali previše prostora, ali makar je moglo da se očekuje bolja reakcija na dve od četiri primljena lopte. Mnogo veći problem stigao je protiv Borusije: od nespretne „šetnje“ van šesnaesterca nakon koje ga je Bajer umalo kaznio, pa do potpune nepokretnosti kod udarca Feliksa Nmeče i konačno, kardinalne greške na prvoj stativi protiv Jana Kouta. Greške tog tipa jednostavno nisu dozvoljene na nivou Juventusa.

Juventus nije klub gde se pravi alibi. Čak i kada odbrana greši, čak i kada rival lako dolazi do šuta, golman mora da bude siguran oslonac. Zato je i plaćena visoka cifra: 18.000.000 za transfer plus još toliko kroz petogodišnju platu, ukupno skoro 37.000.000 evra. Kada se na sve to doda tradicija velikih čuvara mreže u Torinu, jasno je da Di Gregorio nema vremena za učenje. Ova ekipa traži trenutno sazrevanje, jer tim koji hoće nazad na vrh Evrope ne može sebi da dozvoli luksuz klimavog poslednjeg bedema.

Klub javno ne želi da kritikuje svog novog čuvara, logično, jer bi urušavanje samopouzdanja bilo kontraproduktivno. Ipak, ni Tudor ni čelnici neće zatvarati oči ako se nesigurnost pretvori u obrazac. Di Gregorio sada mora da reaguje: koncentracija, rad na detaljima, vraćanje osnovama. Juventus ne traži čuda, traži sigurnost. A ako se ona ne pojavi, publika na Alijanc stadionu neće imati milosti. Statistika kaže da je Juventus od početka sezone primio sedam golova od ukupno 11 šuteva protivnika u okvir gola, što je oko 63 odsto, previše... Naravno, to jeste još uvek mali uzorak utakmica, ali ne bi mnogo bolja situacija bila, kada bi izvlačili uzorak Di Gregorija iz prethodne sezone. Ona bi iznosila oko 50 odsto, što nije sjajno na uzorku utakmica iz cele sezone.

Juventus se danas nalazi u svojevrsnoj zamci sopstvene odluke. Klub je prošlog leta jasno presekao, krenulo se u smenu generacija na golu, a Mikele Di Gregorio je izabran kao čuvar mreže budućnosti. Plaćen je ozbiljno i transfer i plata ga svrstavaju među najskuplje akvizicije poslednjih godina, što automatski znači da nema prostora za povratak unazad. Kada jednom uložiš skoro 37.000.000 evra u golmana i daš mu status prvog broja, teško je posle par meseci priznati grešku i vratiti se na staro.

Upravo zato je Juventus u delikatnoj poziciji: i klub i trener moraju da stoje iza svog izbora, čak i kada se vide nesigurnosti i greške. Svako brzo odustajanje otvorilo bi priču o pogrešnoj strategiji, o lošoj proceni i još jednom promašaju u nizu. To je luksuz koji torinski gigant ne može da priušti u trenutku kada pokušava da se vrati u evropsku elitu.

Dakle, Juventus je vezao svoju sudbinu za Di Gregorija, makar srednjoročno. U takvoj situaciji pritisak je još veći, jer Italijan zna da nema konkurenta koji mu realno preti, ali i da nema pravo na seriju slabih partija. Klub mora da štiti svoju investiciju, a on mora da pokaže da je odluka opravdana. Ta kombinacija čini položaj Juventusa krhkim: ne možeš ni da odustaneš, ni da budeš miran dokle god golman deluje nesigurno.