Zvezda Birmančeviću ispunjava san: Šta će reći navijači? (ANKETA)

Projekat sa Holanđaninom Radživom Van La Parom – to je sada već izvesno – nije uspeo. Argentinac Mateo Garsija je samo delimično ispunio zahteve navijača i sportskog sektora srpskog prvaka, pošto je u utakmicama u Ligi šampiona Crvena zvezda na brutalan način spoznala da joj nedostaje brzina. I pre tih susreta sa Totenhemom i Bajernom pogledi odgovornih sa Marakane bili su upereni ka Banovom brdu, gde je u dresu Čukaričkog brzo počeo da raste nekadašnji đak Partizanove škole fudbala Veljko Birmančević. Kao nekada Nemanja Radonjić.

Gledajući isključivo kroz sportsku prizmu mladi reprezentativac Srbije iz Šapca ispunjava sve ono što želi i što je potrebno sportskom sektoru i stručnom štabu Crvene zvezde. Ne postoji garancija da će levokrilni vezista i u dresu najvećeg srpskog kluba driblinzima izluđivati rivale kao u taboru Brđana, ali je Birmančević tip igrača u kakvog se Zvezdina publika brzo zaljubljuje. Jako je atraktivan, ponekad voli da se igra fudbala, ujedno i brz, što je za sportski sektor Crvene zvezde posebno važno. Jer naučili su na "Marakani" da je brzina osnovna kategorija u skautingu većih i bogatih klubova, pa su im otuda limitirali prostor za delovanje. Dakle, igrači kao što su Birmančević su retki u Srbiji, mada bi aktuelni prvotimac Čukaričkog morao da prođe ozbiljan taktički dril Vladana Milojevića. Jer oni koji ga redovno gledaju znaju da kažu da Birmančević brdo dobrih poteza i driblinga zna da poništi trenutkom dekonentracije i taktičkom aljkavošću. A to kod Vladana Milojevića ne prolazi. Istini za volju, Birmančević je i u ovom segmentu napredovao mnogo u poslednjih šest meseci, zahvaljujući radu sa Aleksandrom Veselinovićem. 

Međutim, trener crveno-belih pokazao je, za ove dve i po godine da zna da nadogradi igrače, koji često ne igraju fudbal, nego se igraju fudbala. Uostalom, Nemanja Radonjić je u Moskvi uspeo da zaustavi ofanzivne nalete desnog beka CSKA Marija Fernandesa – u tom trenutku prvog asistenta Armejaca.

Na sve to Veljko Birmančević je pogodan materijal za prodaju, jer je rođen 1998. godine i budućnosti bi Crvena zvezda – ako bi nastavio da raste na Marakani – na konto njegove brzine i talenta mogla dobro da zaradi. Iako je jedan od najboljih igrača Čukaričkog odavno u tefteru u Ljutice Bogdana mudro ćute na pomen Veljka Birmančevića. Prvo, mladi reprezentativac Srbije je pod ugovorom sa Brđanima, pa Zvezdu tek čekaju potencijalni pregovori sa Čukaričkim. A u Zvezdi znaju da je Čukin gazda Gale Obradović vrlo težak pregovarač i da su ga danima lomili da u matični klub pusti Slavoljuba Srnića.

Čak i ako se ukloni ta prepreka, postoji još jedna. Mnogo viša. Prizori iz dečačke sobe Veljka Birmančevića jasno pokazuju da je mladi reprezentativac Srbije od malih nogu bio navijač kluba sa Marakane. Kasnije je kao tinejdžer često boravio na najvećem srpskom stadionu i u navijačkim obeležijima bodrio Crvenu zvezdu sa zapadne i severne tribine. I o tome postoje svedočanstva u vidu fotografija. Verovatno mu je bio san da u Ljutice Bogdana gradi karijeru i potom golovima i lepim potezima oduševljava navijače. Međutim... Da li zbog toga što je u vreme njegovog odrastanja skauting služba Crvene zvezde bila na niskom nivou ili nećeg drugog tek Veljko Birmančević je obukao dres Partizana. Ni prvi ni poslednji takav slučaj, kao što u omladinskoj školi Crvene zvezde ima onih koji su kao dečaci navijali za Partizan. Ljudi iz Humske su ga prvi prepoznali, zatim fudbalski odgajili, čak mu pružili šansu u prvom timu, za koji je potencijalni Zvezdin novajlija odigrao tri utakmice. Imao je mizernu minutažu u seniorskoj ekipi Partizana, pre nego što se afirmisao u Radu i posebno Čukaričkom. Ali je imao minutažu u prvom timu Partizana.

Do sada na Marakani nije vladala praksa da se u klub dovode igrači sa sličnim statističkim podacima. Stav navijača Crvene zvezde, posebno tvrdog jezgra, u ovakvim slučajevima je prilično jasan. I negativan. Pravilo o bivšim Partizanovcima srušeno je 2014. godine kada je na "Marakani" promovisan Miloš Bosančić. I on kao Birmančević nikada nije krio da je zvezdaš, čak i u danima kada je nosio dres večitog rivala. U jednom je intervju rekao da je, tokom jednog večitog derbija koji je proveo na klupi Partizana, gledao ka severnoj tribini i pevao Zvezdine navijačke pesme. Tom izjavom samo je dodatno isprovocirao Delije:
"Kad se rodiš odlučiš za koga navijaš. Kad odrasteš, znaš za koga nikada nećeš igrati. Ako to ne znaš, kakav si ti onda Zvezdaš? Profesionalac navija za svoj klub i igra u drugom, al ćuti. Veće poštovanje za njega, nego za onog ko peva naše pesme, na komšijskog klupi“, pisalo je na transperentu Delija posvećenom Milošu Bosančiću.

Da, mnogi će čitajući ove redove reći da je Nemanja Radonjić kao bivši igrač Partizana doneo mnogo lepih stvari Zvezdi. I golove u Evropi, i mnogo novca transferom u Marselj, i da prst sudbine govori da bi tim putem mogao da krene i Veljko Birmančević. Postoji jedna razlika: Nemanja Radonjić nikada nije igrao za prvi tim Partizana.

Takođe, reprezentativac Srbije je bio mnogo mudriji od Bosančića. Znali su u omladinskoj školi Partizana da Nemanja Radonjić navija za Zvezdu, ali nikada to javno nije pokazivao. Kada je došao u Zvezdu uvek je sa poštovanjem pričao o ljudima iz Partizana, posebno sada pokojnom Dušanu Trbojeviću koji ga je pronašao u niškom naselju Staro Groblje. Ne treba zanemariti da je Radonjić još kao tinejdžer bio deo ekipe Delija iz Niša, onog najtvrđeg dela koje je redovno na svim gostovanjima. I da je zbog toga dobio popust severne tribine.

Situacija sa Birmančevićem je nesto komplikovanija i biće interesantno videti kako će se sve to završiti, iako do sada Birmančević nikada nije pomenuo svoju zvezdašku prošlost. Što je za njega, gledajući primer Radonjića, jako dobro ako želi da ispuni dečački san.

Izvesno je samo da ga na Marakani jako žele i da smatraju da bi Birmančević u bližoj budućnosti zajedno sa Željkom Gavrićem mogao da bude paklen tandem. Videćemo rasplet.

(FOTO: Star Sport, MOZZART Sport)