Zvezda kao Bob Mihajlović: Kada god sam u krizi, potrebno mi je malo luksuza

Bilo bi suviše deplasirano da se Zvezdina utakmica u Evropi protiv nemačkog predstavnika najavi uz pominjanje Tihog, Prleta, Bata Joce i ostalih protagonista serije Povratak otpisanih. Bilo bi to iz one kategorije – već viđeno. Ne, srpski šampion još nije otpisan kada je reč o prolećnim evropskim ambicijama, niti će to biti čak i ako na popunjenoj Marakani Lajpcig nesumnjivo veći kvalitet pretoči u pobedu. Ključna stanica je Bern.

Međutim, večerašnja utakmica u okviru četvrtog kola Lige šampiona (21 čas, TV Arena Premium 1) može da pokaže (ne)zrelost jednog tima. Jer Crvena zvezda je u dosadašnjem delu sezone bila prevrtljiva, pokazavši mnogo šarenih lica. Ono najlepše, neko bi rekao i iskrivljeno, čuvala je za rodbinu i prijatelje. Kao došljak, stacioniran oko vračarskih ulica, koji živi na "foru", uz pomoć prijatelja i velegradskih marifetluka, očaravala je svakog ko se upoznavao sa njom tokom letnjih priprema u Sankt Peterburgu, potom i na prijateljskoj utakmici sa Fjorentinom. Nekako, bila je kao Bob Mihajlović, koga maestralano igra Bora Todorović, u kultnoj seriji Vruć vetar.

Sigurno znate jednu od tih scena kada Šurdin najbolji prijatelj, kasnije i kum, ode u rodno Vlasotince, gleda drugare iz detinjstva sa visine i čudi se kako u južnjačkoj birtiji nema lincure. I uspeva da izblefira sve, jer se u Beogradu budi u podne sa velikim krmeljima na mamurnim očima. I lišen bilo kakvih radnih navika, zadovoljava se statusom večitog studenta, nekog ko će prečicom doći do uspeha i do mesta pod beogradskim suncem.

Nekako je tako i Crvena zvezda Baraka Bahara postala večiti student, mada je, prema prvim procenama, odavno trebalo da bude u akademskom društvu. Tri puta je pala na lakim ispitima, nekada je i uspevala da se dogega do prelazne ocene kao protiv Jang Bojsa. Samo za razliku od Boba Mihajlovića, tog provincijskog vagabunda, nije još došla do toga da snosi posledice za svoje postupke. Ona je sada u onoj fazi, kada se Bob Mihajlović žali Šurdi u elitnom restoranu kako je švorc, ali i pored toga naručuje najskuplja jela, zaključno sa portugalskim vinom i palačinkom u šatou. Sve to uz evergrin rečenicu:

"Kada god sam u krizi, potrebno mi je malo luksuza. Da se opustim“.

Crvena zvezda, gledajući prolazna vremena prethodnih godina, jeste u krizi. Minus u odnosu na večitog rivala nije bio veći još od 2013. godine i trenerske ere Slaviše Stojanovića. Istopila se i euforija u zvezdaškoj javnosti kao dečiji sladoled na avgustovskom suncu, ali je isto tako činjenica da ovaj tim Crvena zvezde ima ozbiljan kvalitet. Ali da odbija da dovoljno radi, savije kičmu, zakucava eksere u dasku, iako ga poput ujka Firge svi podstiču da to uradi. Baš kao Bob Mihajlović.

Pisali smo i u danima letnje euforije da su Izraelci kao narod sistematični, i da se Barak Bahar sigurno dobro upoznao sa svim zakonitostima Crvene zvezde pre nego što je potpisao ugovor. Izgleda da nije. Još nije Barak Bahar pronikao u mentalitet ovdašnjeg življa i Zvezdinih korena, ali je počeo, ako ništa drugo, da se trudi. Pokazuje emocije, priča o Zvezdinom DNK, deklamuje statističke podatke i pokazuje da mu je stalo. Možda i zbog spoznaje da je njegova glava na panju.

Teško da Barak Bahar može da izabere idealnu strategiju za ono što ga večeras očekuje. Uvlačenje u krilo Omriju Glazeru i čekanje kontri kao legitiman način igre, otpali su onog trenutka kada je na zvaničnoj konferenciji za medije pričao da ne bi pristao na bod. Sa druge strane suviše ofanzivna igra protiv Lajpciga predstavljala bi nešto između hrabrosti i ludosti, što smo povremeno viđali od Dejana Stankovića. Moraće Barak Bahar da meri svaki potez pre nego što ga povuče. Kao političar u kampanji. Da bude pragmatičan, istovremeno i spreman na populizam.

Za Baraka Bahara je loša stvar što je na istoj tački kao pre dve ili tri sedmice. Pisali smo da Crvena zvezda nema jasne automatizme u igri, uigrane tandeme, što je neprirodno za ovaj nivo takmičenja. Pokušavao je Bahar sa Endijajeom i Olajinkom kao udarnim dvojcem. Plodonosna je bila kombinacija sa skupo plaćenim špicom i Bukarijem iza njega u beogradskom meču protiv Jang Bojsa. Šansu je u špicu dobijao mladi Mijatović, negde se tražio prostor i za Aleksandra Kataija. Ali se na kraju, možda i logično, odlučio za rehabilitaciju Žan-Filipa Krasoa

REHABILITACIJA ŽAN-FILIPA KRASOA, I POTREBAN DODIR KLASE

Lenjivac iz Obale Slonovače je imao brojne dodire klase od kada je stanovnik Marakane. Postizao je golove i asistirao saigračima kada god je mogao. Ali onda je počeo da gubi mesto u timu, i igračku ambiciju. Neoprostiv je to greh, ali čini se, da je Izrealac preterao u disciplinovanju bivšeg člana Sent Etjena. Sad mu se vratio, bez garancije da će mu ovaj sve to vratiti.

Sa Krasoom, Bahar pokušava da resetuje tim na letnja podešavanja. Nešto slično bi garantovalo malu senzaciju i pozitivan rezultat protiv Lajpciga. Ali ključ će i dalje biti u Bernu.