Zvezda krvavih kolena u kolosalnoj šansi da postane tim

Kviz pitanje za navijače Crvene zvezde: Seća li se neko da je pre tri sezone, pod vođstvom Miloša Milojevića, najbolji srpski tim igrao i pobedio ekipe poput Trabzona i Ferencvaroša? Možda je do podizanja standarda, i težnje zaposlenih u Ljutice Bogdana da budu redovni učesnici Lige šampiona, pa se trijumfi protiv timova takvog kalibra, kao što je i FCSB podrazumevaju.

I dobro je što je tako, i vrlo je sportski što se posle rudarenja u sudaru sa velikanom iz Bukurešta priča i o subjektivnom osećaju da Crvena zvezda nije briljirala, i da bi, vrlo verovatno, sa istim brojem igrača značajno popravila gol razliku. Iz ledene novembarske noći na najvećem srpskom stadionu pamtiće se da je Crvena zvezda stigla do sedmog boda, i nastavila da u delo sprovodi „ratni plan projekcija“ posle žreba u Nionu i dobijenog rasporeda utakmica.

I tada se provlačilo da bi posle FCSB-a bilo idealno imati na kontru sedam ili više bodova, i doći u situaciju da u decembru i januaru servira za evropsko proleće. Zamirisalo je, sa poslednjim zviždukom, Žeroma Brisara na lep uspeh, posebno što je posle stresnog perioda koji je još u toku, Crvena zvezda došla u kolosalnu šansu da postane skladna celina. Još prostije da postane – tim.

Bilo je svega u igri Crvene zvezde u prethodnom periodu. Kadrovskih problema, sistemskih lutanja, neizbežne improvizacije usled nedostatka brzine, najviše oslanjanja na individualni kvalitet. Čak je i delovalo da najbolji pojedinci sa spiska aduta Vladana Milojevića nisu povezani kolektivnim lancima, i da će, ako ništa drugo, pobediti u nekim mečevima zahvaljujući individualizmu. Kada je Zvezdin šef stručnog štaba priteran na konopce, bez brzine na krilnim pozicijama (što nije njegova greška), počeo je da se ponaša kao Roki Balboa u onom meču protiv Ivana Draga... Obrisao je krv sa lica, i resetovao vreme na 2017. godinu.

Taj poriv za opstankom Vladan Milojević je preneo i na teren. Tako je Marko Arnautović bio dovoljno kolektivno odgovoran da šprinta ka golu Mateusa 70 metara kako bi ispravio sopstvenu grešku. Mirko Ivanić je komunicirao i sa saigračima, i sa sudijom i sa publikom, Nair Tiknizijan padao na glavu pored gol-aut linije... To je nešto što navijači Crvene zvezde žele da vide u kontinuitetu, i to je matrica koja je okrenula sezonu košarkaškoj sekciji.

Ovo je tim drugačije profila nago onaj prvi Milojevićev, sa mnogo finijim  kadrom, ali je u poslednjih 180 minuta evropskog fudbala Crvena zvezda bila ekipa iz prvih beogradskih dana stručnjaka iz Aranđelovca. Prešao je Vladan Milojević preko ponosa, čak i ponekad infantilne želje javnosti da srpski šampion protiv timova kao što je FCSB mora da dominira u svakom trenutku. Nije Zvezda bila previše dominantna ni kada je bio igrački izjednačena na terenu, ali je bio u apsolutnoj kontroli. Tačno je znala kada da krene na presing, kako da smanji rizik, i kako da eksploatiše prostor ispred gola FCSB-a.

Zna Vladan Milojević da se takmiči, da ne podlaže emocijama, i negde uvek ima u glavi da ne može da svane pre zore, i „da se mrtvi na kraju broje“. Grube projekcije kažu da srpski šampion sa četiri boda sigurno i dalje. Protiv Šturma i Malmea može sve da reši, ona utakmica protiv Selte može da bude svojevrsni bonus i nagrada za najvernije navijače... To je trenutno daleka budućnost i za Vladana Milojevića i za Crvenu zvezdu.

Najvažnije je da su crveno-beli pokrenuli točak kolektivizma, i da se zadah malodušnosti više ne oseća na Marakani. Dominaciju od ovakve Zvezde, u ovakvom stanju, možda ne treba ni tražiti. Prisetite se samo da su pre samo četiri meseca u Poznanju sa klupe srpskog šampiona ušli Marko Arnautović, Aleksandar Katai i Piter Olajinka. Kao besni psi ušli su da iskidaju prvaka Poljske.

Sada je Crvena zvezda suviše „kratka“, bez stabilnog rešenja na krilnim pozicijama, i sa ispovređenim kadrom. Nije važno dominirati, samo je bitno preživeti i ostati konkurentan...Tako je Zvezda i pobedila Lil i FCSB.

Ostao je Grac gde Vladan Milojević može da se nagradi. Uz stopostotan učinak u prvenstvu prevrtljiva jesen bi izgledala nešto lepše.