Zvezdin Kutinjo

Kada uđete na profil Mirka Ivanića na specijalizovanom sajtu Transfermarkt videćete da može da odgovori zahtevima na četiri pozicije u maneveru. Može da igra kao centralni vezni, zatim na mestu desetke, i obe krilne pozicije. To znači samo jedno: da je u mnogim parametrima na solidnom nivou. Problem je to što navijači Crvene zvezde u prethodnih pet meseci nisu videli nijednu izraženu vrlinu nekadašnjeg člana Vojvodine, kojom će u kontinuitetu kupovati poverenje publike i stručnog štaba. Mada se prilikom svakog kontakta sa loptom vidi da je pismen. Jako pismen i tehnički obdaren fudbaler, mada to ne bi smelo da se dovede u pitanje, pošto je reč o igraču plaćenom 1.300.000 evra.

Dalje: kada vidite istoriju dosadašnje karijere plemenitog veziste uočićete da je u svakom klubu, pre Crvene zvezde, ima vrlo dobre, čak i odlične brojke. Tokom boravka u BATE Borisovu novinari iz Minska su uz njegovo ime stalno koristili pridev „dabl-dabl“ igrač, pozivajući se na to da je tokom svake sezone imao dvocifren broj golova i asistencija. Još kada se tome doda da je u redovima Vojvodine bio briljantan i postao fascinacija Crvene zvezde, jasno je zašto su mnogi smatrali da će brak između mirnog momka iz Bačkog Jarka i srpskog šampiona biti plodonosan. Generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić potezao je sve moguće veze kako bi iz trećeg ili četvrtog pokušaja doveo Mirka Ivanića na Marakanu, trener Vladan Milojević ga je „obrađivao“ još prošlog leta na Kopaoniku. Bio je mnogo više od velike želje. Bio je Zvezdina opsesija. I Zvezdin san.

Vladao je konsenzus da je prosto Ivanić taj igrač koji je nedostajao timu koji je prošle sezone igrao Ligu šampiona i da mu treba dati „grejs“ period do ovdašnjih kvalifikacija. Jer će, sasvim sigurno, posle privikavanja na novu sredinu, leći Crvenoj zvezdi. Međutim, kolone Mirka Ivanića su, uoči najvećeg evropskog meča, prilično prazne. Za Crvenu zvezdu je odigrao 29 utakmica, postigao tri gola i upisao tri asistencije. Objektivno odigrao je samo tri zvanična meča u kojima je napravio određenu razliku.

U poslednjem večitom derbiju gol loptom je pomogao Benu da iznudi penal posle starta Uroševića, potom je pobegao Miletiću i asistirao Aleksi Vukanoviću. Tokom austrijskih priprema odigrao je skoro pa perfektan meč u sudaru sa Zenitom. Tada je Vladan Milojević odlučio da rotira njega i Marka Marina. Kao desetka Ivanić je bio prisutan na terenu, stalno se nudio, odigravao unapred, sjajim udarcima sa distance ugrožavao gol tima iz Sankt Peterburga. I svi, koji nešto znače u Crvenoj zvezde, odmah su pomisli:
„To je to, zato smo ga doveli“.

U koš solidnih mečeva Mirka Ivanića u crveno-belom dresu može da ide i onaj protiv Helsinkija u Beogradu. Savršenim centaršutem ka Boaćiju podsetio je na partiju iz Beograda, kada je pored aut linije elegancijom i talentom driblinga prevario Rikaridnja pored aut linije i Signeviča „naterao“ da izjednači udarcem sa četiri metra...

Ostalo je bio-suv prosek. Učinak bez ukusa i mirisa i subjektivan osećaj da Crvena zvezde kao tim i klub ne mogu da izvuku ono najbolje od Mirka Ivanića. Da jednostavno ne ide, ma koliko Vladan Milojević pokušavao da ga uklopi u šampionsku slagalicu na poziciji levog krila. Kod ovakvih slučejva obično se plasiraju one već izanđale teze o vojvođanskoj ravnodušnoti, previše pitomom karakteru koji ne može da istrpi ponekad histeričnu atmosferu u i oko Crvene zvezde. I da zbog toga Mirko Ivanić i najtrofejniji srpski klub ne mogu da budu dobitna kombinacija. I da je njihov brak pojava koja nije ništa novo u svetu fudbala.

Ono što je Mirko Ivanić tri godine bio za Crvenu zvezdu, za Barselonu je bio Kutinjo. Blaugrana ga je targetirala kao deficitarnu robu, fudbalera koji će se sasvim sigurno uklopiti u pravila igre i života na Nou Kampu. I zato je izdvojila 150 miliona evra i učinila ga jednim od najskupljih igrača na svetu. Ali prosto nije išlo.

Ima još upečatljivih primera.
„Dok sam bio igrač u Barseloni, imali smo argentinskog štopera Maurisija Pelegrina. Nije mu baš leglo sve. Govorili su da nije dobar, da je spor... A onda je otišao u Valensiju i igrao dva finala Lige šampiona! U formaciji sa tri štopera, on je bio onaj centralni. I bio je neverovatan. Da li je bio loš igrač u Barseloni? Nije. Ali jednostavno ti neka filozofija odgovara, a neka ne. Sautempton je, recimo, u velikim utakmicama obično autsajder, tim koji se brani. A Tadić je tehničar. Takvi vole kad imaju loptu u nogama“, ispričao je u intervju za MOZZART Sport jedan od glavnih ljudi u Ajaksu iz Amsterdama Ronald de Bur.

Daleko od toga da Crvena zvezda treba da digne ruke od Mirka Ivanića, ali bi u sedmici velikog meča sa Jang Bojsom dve strane mogle da pokažu da nisu potpisale brak iz interesa. Jedan od najskupljih igrača u istoriji Crvene zvezde do sada je uglavnom korišćen na sekundarnim pozicijama. Kao krilo se nije proslavio, u Bernu nije mogao da nadoknadi izostanak fizički jačeg Dušana Jovančića... Mekši od Krstičića, a ne toliko dobar da bi naterao Vladana Milojevića da Marina pomeri na krilo, Mirko Ivanić se nalazi u ozbiljnom taktičko-psihološkom lavirnitu. I sve je manje onih koji smatraju da će u bližoj budućnosti pronaći izlaz. Posebno što njegov govor tela ne odiše energijom i strašću. Možda je to dobro, jer kritike takvim ljudima ne mogu da slome krila. Ravnoduši su, kao nikad Mirko Ivanić na terenu dok sve gori.

Možda je Jang Bojs prilika da nekada najbolji fudbaler Vojvodine i BATE Borisova promeni tok svoje karijere u Ljutice Bogdana. Šansi će biti sve manje. Bolje mu je da ostane upamćen kao Mirko Ivanić, nego kao Zvezdin Kutinjo. Znanje nije sporno...