Zvuči previše dobro da bi bilo istinito… Italija napada Gvardiolu

Pep Gvardiola je usred nikad zanimljivije šampionske trke sa Arsenalom i sigurno ovih nedelja neće donositi nikakve krupne odluke o budućnosti karijere. Ali, kada se sezona završi, mogao bi da prelomi.

Iako ga aktuelni ugovor sa Građanima veže do leta 2027. godine, klub i katalonski trener imaju džentlmenski dogovor da mogu da se raziđu i ovog leta bez plaćanja obeštećenja. Ako Gvardiola oseti zasićenje i poželi da ode, imaće odrešene ruke. I upravo je to šansa koju čekaju Italijani!

Nakon katastrofalne sezone za italijanski fudbal, obeležene velikim neuspehom reprezentacije u mundijalskim kvalifikacijama, u Italiji nameravaju da naprave korenite promene. Jedna od ključnih tačaka plana rekonstrukcije biće izbor novog selektora, a prva želja je upravo Pep Gvardiola.

Za sada su to samo snovi, ali uskoro bi želje mogle da prerastu u konkretne poteze.

Rukovodstvo FS Italije menjano je posle epskog neuspeha u Zenici i sada se čeka na izbor novih čelnika. Favorit za preuzimanje Saveza je dugogodišnji uspešni operativac Đovani Malago, iza kojeg su uspešna dela na čelu Olimpijskog komiteta Italije. Protivkandidat će mu biti Đankarlo Abete, koji je vodio FS Italije od 2007. do 2014. godine, ali se nije baš proslavio. Spekuliše se da bi Malago mogao da preuzme Savez u tandemu sa legendom italijanskog fudbala Paolom Maldinijem, koji uživa ogromno poštovanje na "Čizmi".

Menadžerske sposobnosti Malaga i fudbalski autoritet Maldinija mogli bi da budu italijanski aduti u pregovorima sa Gvardiolom.

Katalonski stručnjak je vezan za Italiju, tamo ima duboke veze i prijateljstva, i ranije nije odbacivao ideju da jednog dana sedne na klupu Azura. Pre osam godina je na Gazetinom sportskom forumu u Trentu čak i odgovorio na pitanje da li bi voleo da jednog dana trenira reprezentaciju Italije sa: "Zašto da ne?".

Tada je objasnio da ranije u karijeri nije mogao sebe da zamisli ni na klupi Bajerna (klub) iz Minhena, pa se to ipak desilo. Pored njega je sedeo Karlo Anćeloti, poznat kao skeptik prema italijanskom fudbalu, koji ga je prijateljski posavetovao samo jednom rečju: "Zaboravi…"

Ali, Gvardiola verovatno nije zaboravio, niti je kasnije zatvorio vrata. Uostalom, nikada nije krio da bi voleo da se oproba u reprezentativnom fudbalu. Ranije je bio velika želja FS Brazila, ali pregovori nikada nisu odmakli daleko.

"Voleo bih da doživim iskustvo treniranja na Svetskom prvenstvu, Evropskom prvenstvu ili Kopa Amerika. Na nekom velikom reprezentativnom takmičenju. Ne znam kada, da li za pet, deset ili petnaest godina, ali želim da kao selektor učestvujem na Mundijalu. Da bi se to ostvarilo, neko treba da me jako želi i da me angažuje. Kao u klupskom fudbalu. Trenutno ne znam da li me neka reprezentacija želi", rekao je Gvardiola 2021. godine za ESPN.

Sada nije sporno da ga Italija želi i da bi imala pregovaračke adute da ga makar natera na razmišljanje. To je potvrdio i doskorašnji funkcioner u italijanskoj reprezentaciji, Leonardo Bonući.
"Treba nam novi početak i ja bih ga započeo sa Pepom Gvardiolom. On je pravi čovek za Italiju. Znam da to nije laka misija, ali ne košta nas ništa da sanjamo i probamo", rekao je bivši as Juventusa.

Naravno, pored fudbalskih, tu su i finansijski detalji koji nisu zanemarljivi. Gvardiola trenutno u Mančester Sitiju zarađuje oko 14.000.000 evra neto po sezoni. Primera radi, najplaćeniji italijanski selektor poslednjih godina, Roberto Manćini, imao je platu od oko 3.000.000 evra godišnje. Ali, na Apeninima veruju da je i taj problem rešiv. Gvardiolin dolazak bi privukao dodatne sponzore, a posebno mesto tu bi imao nemački gigant Puma.

Reč je o tehničkom sponzoru italijanske reprezentacije, ali i kompaniji sa kojom Gvardiola ima lični sponzorski ugovor. Puma bi mogla da odigra bitnu ulogu u celoj priči…

Gvardiola ima veliko poštovanje prema Italiji, tamošnjoj kulturi, tradiciji i, na kraju, fudbalu. Jesen igračke karijere proveo je u Romi i Breši, gde ga je trenirao legendarni Karlo Macone, kojeg smatra jednom od očinskih figura u karijeri. Takođe, treba podsetiti da je Pep prvu titulu u Ligi šampiona, osvojenu 2009. u Rimu, posvetio italijanskom fudbalu i upravo Paolu Maldiniju, koji se te godine penzionisao. Neguje i duboko prijateljstvo sa još jednom italijanskom legendom, Robertom Bađom, zbog kojeg je i došao u Brešu kako bi igrao sa njim. Bađovo ime se takođe pominje u kontekstu budućeg tima koji bi preuzeo FS Italije.

Ima tu mnogo veza i spona zbog kojih Italijani imaju pravo da sanjaju. Ako pre toga sami sebe ne zakopaju po ko zna koji put i ne naprave pogrešan korak pri izboru novog rukovodstva Saveza. Za početak je potrebno da izaberu prave ljude koji bi imali fudbalsku i moralnu težinu da pregovaraju o nečemu tako velikom kao što je dolazak Gvardiole.

Naravno, pitanje je i da li će Katalonac ostati u Mančesteru ili odlučiti da nakon Španije, Nemačke i Engleske potraži novi izazov.