.jpg.webp)
U. JovičićA šta ako uspe: Priča trećeg dana Evrobasketa
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | sub. 30.08.25. | 12:23
Ponekad gledajući košarkaše i tražeći mane, podsećamo na zadušne babe
Uvek dnevnik posvećen velikim turnirima ima jednu takvu stranicu. Onu koju će večiti pesimisti i preoprezni koristiti kao "dokaz" da je njihov oprez opravdan. Onu koju će optimisti, koji su se drznuli da kažu pošteno kakvi su realni dometi tima, koristiti kao "pravovremenu lekciju". Uvek favoriti na velikim turnirima jedne večeri zapnu, kao kad umraku zveknete mali prst u nogar od kreveta. Sevne.
Utakmica protiv reprezentacije Portugala unela je (ne)opravdan nemir među navijače košarkaške reprezentacije Srbije. Bogdan Bogdanović, kapiten i najvažniji igrač ovog tima makar deceniju, napustio je teren sa bolom u zadnjoj loži. Filip Petrušev udario je pesnicom u stomak protivničkog igrača. Selektor i Vasilije Micić vidno su razmenili neke teške reči tokom utakmice, to je i režiser prenosa prikazao, pa bi bilo smešno to ne primetiti. U miks zoni je natenziju neko mogao da se oklizne.
Izabrane vesti
Postoji u psihologiji "what if" obrazac. Legendarno "šta ako". Misaoni put koji nas uvek dovodi do neke brige. Do pitanja -šta ako je ovo loš znak? Utakmica sa Portugalom je bila triger, okidač ako volite, za takvo razmišljanje.
Tako smo širokih zenica od straha posmatrali i pobedu od 11 razlike reprezentacije kojoj neke stvari nisu išle od ruke. Od onih krupnih crtica iz uvoda zbog kojih nas je sve lecnulo pod rebrima, do onih detalja koje nisu svi primetili - kako se Nikola Jokić vidno nervira i odmahuje glavom kada neki saigrači prave početničke greške u preuzimanju ili prepoznavanju sopstvenih akcija; kako određeni igrači biraju poteze koji nisu uobičajeni kada igraju u reprezentativnom dresu; kako se solira kad to nije preporučljivo.
Otkud to nama, ti trigeri? Navijačima reprezentacije koja još od kad je Mirko Novosel seo na klupu i malo popustio dizgine, oslobodivši slobodni duh igre iz boce, redovno osvaja medalje, koliko god se zemlja teritorijalno smanjivala, a basen talentovanih igrača postajao sve plići.
Stvar je, kažu opet psiholozi, evolutivna. Bez tog "šta ako", naši daleki preci ne bi mogli da prežive. Naš mozak je sposoban za simulaciju budućnosti i u njega je utkana ta vrsta opreza. Naročito u krajevima sveta u kojima te od detinjstva uče da budeš oprezan i da je bolje "pripremiti se na najgore", nego se razočarati.
.jpg.webp)
Hajp je toliko napumpan pre ovog turnira, da je sada odbrambeni mehanizam traženje negativnih stvari i postavljanje "šta ako" pitanja.
Možda je dobar trenutak da stvar pogleda kroz čuvenu "polupunu" čašu.
Šta ako sve bude u redu?
Reprezentacija Srbije je u utakmicu sa Portugalom ušla nešto raskalašnijeg garda. Dešava se i najboljima, Argentina je izgubila na startu Mundijala od Saudijske Arabije koja ne moževola u zadnjicu da ubode sa metar udaljenosti. Reprezentacija Srbije je dozvolila da je malo poremeti nepromišljen potez jednog od igrača. Dešava se i najboljima, Francuzi nisu mogli da se opasulje kad je Zinedin Zidan zategao Marka Materacija glavom. Reprezentacija Srbije je delovala u nekim trenucima kao da odskače od plana. Dešava se i najboljima, setite se lica Stiva Kera u polufinalu Olimpijskih igara kada su njegovi igrači od nervoze počeli da forsiraju. Reprezentacija Srbije se na kraju oslonila na Nikolu Jokića. Čudna mi čuda, to da najbolji igrači na svetu rešavaju neplanirano tvrde utakmice, baš je retka pojava.
Dogode se takvi mečevi i pogađajte - ekipe ih gube.
Srbija ne da nije izgubila od Portugala, nego ni u jednom trenutku pobeda nije bila dovođena u pitanje. Prevelika zabrinutost verovatno je opravdana samo u slučaju Bogdanovićevog hvatanja za zadnju ložu. Sve ostalo, hranjenje je sopstvene duše negativnom energijom i nivelisanje sopstvenih nivoa hajpa.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Od ovog tima pre dve godine niko nije očekivao rezultat koji su ostvarili. Od ovog tima u polufinalu Olimpijskih igara prošle godine niko nije očekivao taj nivo kvaliteta. I svaki put oni su u trenucima kada smo se pitali "šta ako je ovo loš znak", pokazivali pribranost, racionalnost i posvećenost zajedničkom cilju.
Zaslužili su da kada pobede nekog 11 razlike, koliko god se mučili, ne mobilišemo sve svoje moždane stanice time šta bi sve to loše moglo da donese. Uostalom, pogledajte još jednom izjavu Nikole Jovića ili nastup Marka Gudurića na konferenciji za štampu, koji u stilu there's always tomorrow prihvataju realnost.
Do nas je. I šta ako uspe?
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)