Alimpijević o radu u Zvezdi: Nisu verovali da možemo do pet pobeda, mi dobili 11 sa najmanjim timom i budžetom

Sezona Dušana Alimpijevića u Crvenoj zvezdi i danas je tema otvorenih diskusija u košarkaškim krugovima.

Kao najmlađi trener u Evroligi ostvario je 11 pobeda iz 30 kola, ligaški deo ABA lige završio je na prvom mestu, dok je titula izmakla u tesnom finalu protiv Budućnosti gde se i dalje pamti onaj zicer Matijasa Lesora. Došao je kao 30-godišnjak u jedan od najvećih košarkaških sistema u Srbiji i regionu posle najtrofejnije ere pod vođstvom Dejana Radonjića, a jedna lopta zapravo je promenila sve.

Rastanak je usledio ubrzo pošto se Budućnost okitila titulom. I danas postoje zagovornici ideje da je Alimpijević odradio dobar posao u Crvenoj zvezdi, dok drugi misle da je moralo bolje.

19.00: (2,30) Crvena zvezda (14,5) Olimpija Milano (1,70)

Posle toliko godina srpski stručnjak je u razgovoru za Eurohoops otvorio poglavlje boravka na Malom Kalemegdanu i izneo svoje mišljenje na tu temu...

“Kao najmlađi trener sa 32 godine, naravno da je to za mene bio veliki izazov. I više od toga. Mnogo je tu stvari. Evroliga je najviši nivo klupske košarke u Evropi, a došao sam u takmičenje kao 32-godišnjak bez ikakvog iskustva. Predsednik mi je tada govorio: 'Moramo da krenemo od nečega, svaki trener je počinjao sa neke tačke'. Jako sam zahvalan za to što sam dobio šansu, zaista sam verovao da možemo da napravimo nešto dobro. Što i jesmo. Ostvarili smo 11 pobeda, što je prilično teško u tom momentu“, kaže Alimpijević za Eurohoops.

Radonjić morao da “izmisli“ Davidovca na centru i novu petorku za Mornar, a za Olimpiju?

Izuzetno ostvarenje za sastav koji ste imali...

“Jedan od najmanjih rostera u Evroliginoj istoriji. A to je jako lako proveriti. Sve to bio je samo izazov više za sve nas. Kada smo počeli sezonu u Evroligi, niko nije verovao da možemo da ostvarimo toliko pobeda. Niko nam nije dao više od pet pobeda, posebno što je u takmičenju bilo 16 ekipa. Igrali smo 30 utakmica sa ozbiljnim protivnicima u teškom rasporedu. Bila je to druga godina u tom formatu. Privikavali smo se na sve što se dešavalo u hodu... Imali smo 11 pobeda u Evroligi, bili na prvom mestu ABA lige u prvom delu sezone. A onda se desilo finale...“

Da li mislite da biste ostali u Crvenoj zvezdi da je ishod finala protiv Budućnosti bio drugačiji?

“Svi misle da smo se razišli zbog tog jednog poraza u finalu. Imao sam trogodišnji ugovor sa Zvezdom. Razgovarao sam sa predsednikom Crvene zvezde i došli smo do zaključka da je bolje da odem, jer niko nije bio spreman za sve što se desilo. Kako bismo izbegli nesporazum, želeo bih da razjasnim neke stvari. Imaju jako dobru sezonu sada i veliki uspeh u ligi. Najlakše je objasniti navijačima da je ponekad potrebno žrtvovati neke stvari za budućnost. To je razlog. Budućnost je bila dobra, uradili su sve kako bi dobili to finale. Ne bih da se vraćam na povrede, ali mi smo finale završili bez Nemanje Dangubića, koji nam je bio jako važan. Moje mišljenje je da je najbolju sezonu karijere odigrao baš tada. Nismo mogli da računamo na Pera Antića i Milka Bjelicu. Bilo je tu i drugih problema. Bez tri važna igrača smo igrali finale i borili se do kraja“.

U duelu protiv Budućnosti (©Star Sport)

Rekli ste da neki nisu bili spremni za ono što se desilo...

“Crvena zvezda nije klub sa velikim budžetom u evropskim okvirima, ali je imala veliki budžet za region. Veliki klub, sa ogromnom bazom navijača. Crvena zvezda je neverovatna organizacija, mnogo ljudi je uključeno u svakodnevni rad. Glavni problem je bio budžet. Ne samo za Crvenu zvezdu, već za sve klubove u regionu. Ne mogu da govorim o sadašnjoj situaciji, znam šta je nas snašlo te godine. Bilo je nekih dugova iz prošlosti i predsednik je jedan dan rekao: 'Dosta je, hajde da sve završimo ove godine. Hajde da od ove godine sve bude kako treba'. I uspeo je u tome. Zato smo žrtvovali neke stvari. Zato smo odlučili da u sezonu uđemo sa sastavom kakvim jesmo, ali bez mnogo pritiska da moramo da osvojimo ABA ligu“.

U dahu je nastavio...

“Svi timovi se bore za titulu, jer ti osvajanje iste donosi šansu da igraš Evroligu. Jasno nam je bilo da će biti teško. Na početku je bilo mnogo mirnije jer očekivanja nisu bila velika. A onda smo protiv Žalgirisa u Kaunasu imali šut za pobedu koji nismo pogodili. Onda smo dobili Barsu u Beogradu. Onda smo protiv Himkija imali 14 poena prednosti, pa smo izgubili. Pobedili smo Makabi u Beograd. Imali smo dve pobede u uvodna četiri kola. Priče pre ta prva četiri kola bila su potpuno drugačije, a onda se sve okrenulo kada smo ostvarili te dve pobede. Vidite da je već naredne sezone budžet bio veći jer je predsednik sredio finansijsku situaciju u odnosu na godinu kada sam bio tu. Jako sam ponosan što sam bio u Zvezdi i što sam zadržao dobar odnos sa ljudima iz kluba. Sada sam u Turskoj sa nekim ljudima iz kluba kako bih video drugi sistem, video nešto novo, da doživim nešto novo“.

Kakvo je vaše iskustvo sa Željkom Obradovićem? Bili ste u Istanbulu jedno vreme posle rastanka sa Zvezdom.

“Istina, bio sam u Fenerbahčeu kada sam završio sa Crvenom zvezdom. Pozvao sam ga jer sam imao slobodnog vremena. U našem poslu retko se nalazi slobodno vreme, da odeš negde i provedeš neki period sa dobrim trenerima. On je odmah prihvatio da dođem. Bilo mi je sjajno tokom tih desetak dana tamo. Bili smo zajedno praktično 24/7. Gledao sam sve njegove treninge, bio blizu dešavanja. Stalno smo pričali o svemu, živeli košarku 24/7. Mnogo od njega može da se nauči. Nije fraza, samo moraš da učiš neprestano. Kada Željko drži treninge, to vam je kao mala košarkaška klinika“.

Koji trener vam je uzor?

“Košarka je malo selo, ali kada želiš da gledaš dobru košarku, dobre utakmice i trener, toga ima koliko hoćeš u Evropi. Baš sam nedavno pričao sa jednim prijateljem iz Srbije, razgovarali smo o situaciji u evropskoj košarci. Tu igra 18 klubova, plus još 20 u Evrokupu. To je 38 klubova u dva takmičenja. Uzmimo da se još 20 dobrih klubova nalazi u drugim takmičenjima. To znači da je na nivou cele Evrope oko 60 klubova u najvišem nivou, sa dobrim trenerima, organizacijama i igračima. Zbog toga i želiš da učiš stalno“, priča Alimpijević i nastavlja:

“Svako ko je gledao Željka i njegov metod zna da može mnogo toga da nauči. Trenutno je mnogo dobrih trenera u Evroligi. Pre svih Šarunas Jasikevičijus, koji uvek donosi nešto novo, ima dobre, nove ideje. Svetislav Pešić je sada selektor Srbije On je sjajan čovek sa ogromnim iskustvom i kada razgovarate s njim, uvek naučite mnogo toga. Duško Vujošević je i dalje tu. Bio sam na nekim seminarima zajedno i sjajno je slušati ga“.