Amerikanci prvi favoriti za osvajanje Evrobasketa? Španci besneli zbog Brauna, Larkin oduševio Tursku…

Naturalizovani igrači su postali sve češća pojava u košarkaškim selekcijama širom sveta. Mnogi su protiv FIBA pravila koje državnim timovima omogućava da uvrste u tim jednog košarkaša kojem nije izdat pasoš do 16. godine. Ima i onih koji smatraju da daje posebnu čar takmičenjima, pojedine reprezentacije iz drugog plana čini konkurentnijim i na taj način povećava neizvesnost.

Retko koja država može da se pohvali da u njenoj košarkaškoj selekciji nije bilo stranaca. Odolevaju Srbija, Litvanija i Letonija koja bi možda mogla i da se zapita s ozbirom da nije našla mesto među 24 reprezentacije na kontinentalnoj smotri. Ovog puta je 11 učesnika kontinentalne smotre pozvalo Amerikance u pomoć, pa se dolazi do (prostog) računa da je verovatnoća da Ameriakanci, tačnije jedan od njih, osvoji Evropsko zlato, 45,8 odsto.

Decenijama unazad su naturalizovani igrači deo evropskih reprezentacija. Španci su početkom 70-ih godina prošlog veka na insistiranje legendarnog Pedra Ferandiza u svoj košarkaški tim uvrstili i Kliforda Luika i Vejna Brabendera koji su 1973. pomogli Crvenoj furiji da osvoji kontinentalno srebro.

Italija je često umela da se "pojača" strancem. Majk Dentoni je 1989. godine igrao na Evrobasketu u Zagrebu. Ipak, zasenio ga je Slovenac Gregor Fučka. Sa 19 godina je otišao u Trst, ubrzo se priključio juniorskoj reprezentaciji Italije, a potom postao jedan od stubova seniorske selekcije pod vođstvom Etorea Mesine i Bogdana Tanjevića. Osvojio je srebro na Evropskom prvenstvu u Barseloni (1997), zlato dve godine kasnije u Francuskoj. Igrao je pod zastavom Italije na Svetskom prvenstvu 1998, kao i na kontinentalnim smotrama 1995. i 2001. godine. Postigao je za Azure 1889 poena na 163 nastupa i sedmi je strelac u istoriji reprezentacije.

Neki su imali manje, neki više uspeha, a i danas se pamte se bravure bivšeg igrača Partizana Lestera Boa Meklejleba u dresu Makedonije koju je vodio do polufinala. Nisu Makedonci uspeli da se domognu medalje, ali je Borče (kako je dobio nadimak) Mekejlebovski žario i palio na Evrobasketu 2011. godine i zasluženo zaradio mesto u idealnoj petorci takmičenja.

Uglavnom su evropske selekcije zvale Amerikance u pomoć. Mada je bilo i drugih slučajeva. Dres Španije je svojevremeno nosio Kongoanac Serž Ibaka (zlato na Evrobasketu 2011, srebro na Olimpijskim igrama 2012), a potom je sa velikim uspehom za furiju igrao i rođeni Podgoričanin Nikola Mirotić (zlato na Evrobasketu 2015, bronza na Olimpijskim igrama 2016). Ove godine je umesto njih, poziv dobio Lorenzo Braun, što u startu nije bilo najbolje prihvaćeno u Španiji.

LORENZO BRAUN - ŠPANIJA

Lorenzo Braun protiv Holandije (Foto: fiba.basketball)

Podigla se velika prašina kada je KS Španije odlučio da dovede Serđu Skariolu pojačanje na poziciji plejmejkera u vidu Brauna. Ne zato što je Amerikanac, jasno je da nije ni prvi ni poslednji u španskom državnom timu, već jer nema nikakvih dodirnih tačaka sa Španijom. Digli su glas i pojedini reprezentativci poput Rudija Fernandeza, ali viša sila je naterala čelne ljude španskog Saveza da stisnu zube i istrpe kritike.

"Saznali smo iz štampe da su naturalizovali igrača, koji nema dodirnih tačaka sa zemljom. Nema mi to smisla. Igrao sam sa Mirotićem i Ibakom koji su strani igrači, ali su trenirali u španskoj akademiji i na neki način su vezani za državu", pričao je Fernandez, pa posle nekog vremena promenio ploču i podržao odluku Saveza. Shvatio je da su Španci u nezavidonoj poziciji i da im je potrebna sva moguća pomoć.

KVOTA U MOZZARTU DA ĆE LORENZO BRAUN BITI NAJBOLJI STRELAC EVROBASKETA - 25,0

Povrede su veliki problem košarkaške sile sa Iberijskog poluostrva, a pritom najbolji timovi u zemlji proizvode sve manje kvalitetnih domaćih igrača. Frapantan je podatak da se u 50 najboljih strelaca španske ACB lige nalaze samo tri Španca. Članovi zlatne generacije su mahom okačili patike o klin i predsednik Saveza Horhe Garbahosa je sa svojim saradnicima morao da donese tešku odluku.

Skariola je kupilo to što je pristao da se odrekne američkog pasoša kako bi dobio španski. Kvalitet letnjeg pojačanja Makabija iz Tel Aviva nije upitan, a krajnji rezultat na predstojećem Evrobasketu će pokazati da li odluka da se pozove bila dobra.

ŠEJN LARKIN – TURSKA

Šejn Larkin protiv Srbije (Foto: fiba.basketball)

Za razliku od Španaca, koji nisu najbolje prihvatili uvrštavanje Brauna u reprezentaciju, Turci su bili oduševljeni kada je obelodanjeno da će dres sa državnim grbom nositi Šejn Larkin.

Jedan od najboljih igrača Evrolige već četiri godine živi u Istanbulu i brani boje jednog od najvećih klubova u zemlji Anadolu Efesa. Svima je bilo jasno da može da donese timu prekopotreban kvalitet i u Turskoj sa oduševljenjem čekaju da ga vide na Evropskom prvenstvu pored Džedija Osmana, Furkana Korkmaza, Alperena Šenguna... Povrh svega, selektor Ergin Ataman ga odlično poznaje. Zajedno su osvojili dve titule u Evroligi, imaju sjajan odnos.

KVOTA U MOZZARTU DA ĆE ŠEJN LARKIN BITI MVP EVROBASKETA - 35,0

Od Larkina se očekuje da poveže reprezentaciju Turske. Neće imati identičnu ulogu kao u klubu, jer je ekipa oko njega drugačije koncipirana, ali je jasno da poseduje ogroman individualni kvalitet kojem bi malo koja selekcija mogla da odoli.

MAJK TOBI – SLOVENIJA

Majk Tobi (Foto: fiba.basketball)

Napravili su Slovenci sjajan potez kada su pred Evropsko prvenstvo 2017. odlučili da izdaju pasoš košarkašu madridskog Reala Entoniju Rendolfu. Savršeno se uklopio u koncepciju Igora Kokoškova. Nedostajao je srpskom stručnjaku jedan kvalitetan i dokazan atleta, koji može da doprinese u odbrani, pogodi sa distance i koji pre svega zna kako se pobeđuje. Uz Gorana Dragića i Luku Dončića je na kraju bio najzaslužniji za istorijski uspeh i osvajanje zlatne medalje u Istanbulu.

Posle podviga za pamćenje, ali i Dragićeve odluke da se povuče iz državnog tima, postalo je jasno da će Slovenija nastaviti sa angažovanjem stranaca. Sa Džordanom Morganom nije imala previše sreće (povredio se tokom kvalifikacija za Evrobasket), a onda se timu pridružio Majk Tobi.

KVOTA U MOZZARTU DA ĆE MAJK TOBI BITI MVP EVROBASKETA - 20,0

Momak rodom iz Njujorka, u to vreme košarkaš Valensije (od ovog leta u Barseloni), već na debiju je pokazao da će biti veliko pojačanje. Upisao je 26 poena i 11 skokova u prijateljskom susretu sa Hrvatskom, a potom bio važan adut Aleksandra Sekulića tokom kvalifikacija za Olimpijske igre, pa zatim i na turniru u Tokiju. Slovenija je došla nadomak medalje, na kraju je morala da se zadovolji četvrtim mestom, ali je u Tobiju dobila ono što je tražila.

Napravio je odličnu komunikaciju sa Dončićem na parketu, sa čitavom reprezentacijom van njega. Nije bilo dileme da će i ovog leta biti deo slovenačkog tima, pa se i na kontinentalnoj smotri mnogo očekuje od njega. Slovenija brani zlato i jedan je od glavnih favorita na predstojećem turniru.

TAJLER DORSI - GRČKA

Tajler Dorsi i Vanja Marinković (Foto: fiba.basketball)

Ako se za nekog naturalizovanog igrača može reći da ima apsolutno pravo da brani boje države u kojoj nije rođen, onda je to Tajler Dorsi. Majka mu je Grkinja, rođena u Jerusalimu pod prezimenom Konstantinidu. Za Helene je nastupao i u omladinskim selekcijama, bio daleko najbolji na U19 Svetskom prvenstvu pre sedam godina i vodio mladi tim Grčke do četvrtog mesta (bio uvršten i u idealnu petorku).

Od 2016. je član seniorske selekcije, a sada će imati priliku da za Grčku nastupa i na jednom velikom takmičenju. Dosad je igrao samo u prijateljskim mečevima i kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

KVOTA U MOZZARTU DA ĆE TAJLER DORSI BITI MVP EVROBASKETA - 30,0

Dokazao se kao sjajan strelac na Starom kontinentu, uspeo i da se vrati ovog leta u NBA (potpisao dvosmerni ugovor sa Dalasom). Jasno, biće veliki adut Dimitrisa Itudisa na Evropskom prvenstu, što je nedavno pokazao i u Beogradskoj areni kada je bio drugi strelac ekipe u porazu od Srbije posle produžetka. Malo je nedostajalo da Orlovima zagorča život, pošto je pogodio trojku za izjednačenje u poslednjim sekundama četvrtog kvartala i tako obezbedio Grcima novu šansu. Zahvaljujući Nikoli Jokiću, nisu je iskoristili.

DŽEJLEN SMIT - HRVATSKA

Džejlen Smit (Foto: fiba.basketball)

Četa Damira Mulaomerovića sa velikim ambicijama dočekuje kontinentalnu smotru. Okupilo se u Hrvatskoj nekoliko NBA igrača, ali je bilo jasno da ekipi nedostaje kvalitetan plejmejker. Savez je reagovao, košarkaš berlinske Albe je dobio pasoš i priključio se pripremama hrvatskog tima.

Imao je u avgustu prilike da se upozna sa saigračima, polako dizao formu. Pokazao je spremnost da se podredi ekipi, igrao vrlo racionalno i požrvovano, svestan da je pred njim jedinstvena prilika. Čini se da je Hrvatskoj baš igrač njegovog profila nedostajao. Smit je siguran na lopti, prodoran, ima meku ruku, odlične fizičke atribute. Može da pomogne na oba kraja terena, a još u Albi je pokazao da je više od šutera. Naučio da deli loptu i vidi više od protivničkog obruča na terenu.

KVOTA U MOZZARTU DA ĆE DŽEJLEN SMIT BITI NAJBOLJI ASISTENT EVROBASKETA - 20,0

Bivši MVP Bundeslige bi mogao da bude poslednji deo slagalice koji je Hrvatima nedostajao dugi niz godina. Sa igračem takvog kalibra Mulaomerovićeva četa bi iz senke mogla da napravi iznenađenje, možda ode i do samog kraja kao pre pet godina Slovenija?

DI BOST - BUGARSKA

Di Bost (Foto: fiba.basketball)

Jedan od Amerikanaca sa najvećim stažom u ulozi naturalizovanog igrača na predstojećem Evropskom prvenstvu. Od 2016. godine je član bugarske selekcije, pa je bilo jasno da neće propustiti priliku da se nađe i na Evrobasketu.

Selektor Bugarske Rosen Barčovski je pred odlazak u Tbilisi (Grupa A) morao da bira između njega i Dejvida Kraviša, ali nije bilo dileme da će daleko iskusnijih plejmejker dobiti priliku.

Uz Sašu Vezenkova najveća je snaga bugarske reprezentacije. Karijeru na Starom kontinentu počeo je pre 10 godina u podgoričkoj Budućnosti, igrao još za Trabzon, Zjelonu Goru, dva puta Monako sa kojim je prošle godine osvojio i Evrokup, Žalgiris, Himki, Strazbur, dok je od minulog leta član Galatasaraja.

Teško će ipak odigrati više od pet mečeva na kontinentalnoj smotri, pošto se šanse Bugarske da se domogne eliminacione faze mere u promilima. Može da se nada pobedi nad Belgijom, mada je i u tom slučaju autsajder.

TADUS MEKFADEN - GRUZIJA

Tadus Mekfaden (Foto: fiba.basketball)

Prvi put je u dresu Gruzije zaigrao 2018. godine. Od tada je njegovo ime redovno na reprezentativnim spiskovima. Rođeni skorer se savršeno uklapa u selekciju Ilijasa Zurosa. Ima veliku slobodu u igri, ozbiljna je pretnja sa spoljnih pozicija i po daleko kvalitetnije timove od gruzijskog.

Posebno je njegov dopirnos bitan jer je najveća snaga reprezentacije u reketu. Goga Bitadze, Georgi Šermadini, Sandro Mamukelašvili i Tornike Šengelija (neće igrati zbog povrede) lideri su Gruzije, pa Amerikanac često dobije višak prostora koji itekako ume da iskoristi. Ovoga puta će njegov doprinos zbog povrede kapitena Šengelije imati veliki značaj.

Gruzini će prvi put u istoriji igrati pred svojom publikom na Evropskom prvenstvu, pa žele da naprave rezultat za pamćenje. Ofanzivna izdanja Zurosove čete umnogome će zavisiti od iskusnog Amerikanca.

Dobro su ga nedavno upamtili Holanđani, kada ih je posle lošeg izdanja tokom tri četvrtine, serijom preciznih hitaca srušio u poslednjim minutima susreta. Ostao je urezan u sećanja i reprezentaciji Srbije, koju je u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo pre dve i po godine zaledio sa 33 poena i to usred dvorane Aleksandar Nikolić.

DŽON ROBERSON - BOSNA I HERCEGOVINA

Džon Roberson i Kendrik Peri (Foto: fiba.basketball)

Pamti se u reprezentaciji BiH čuveni Amerikanac Henri Domerkant. Igrao je na Evrobasketu 2005. i 2011. godine pod zastavom Bosne i Hercegovine, a na njegovom mestu danas je 180 centimetara visoki Roberson.

Iskusni plejmejker ima veliko iskustvo na Starom kontinentu iza sebe, a pod zastavom BiH nastupao je u kvalifikacijama za Evropsko, kao i tekućim za Svetsko prvenstvo. Sada će imati priliku da se bori i na velikom takmičenju.

Odlično se pokazao, pa selektor Adis Bećiragić nije imao dilemu. Pomogao je reprezentaciji da se domogne kontinentalne smotre sa prosekom od 11,8 poena u kvalifikacijama, odlično se u dresu Bosne i Hercegovine bori i za odlazak na planetarnu smotru.

Izuzetno je nezgodan za čuvanje pošto je odličan šuter, a pritom je veoma prodoram i borben. Daje posebnu notu ofanzivnoj igri selekcije kao treća opcija iza Džanana Muse i Jusufa Nurkića. Uspevao je i da ih zaseni.

MIKAEL HOPKINS – MAĐARSKA

Mikael Hopkins (Foto: fiba.basketball)

Odlučili su i Mađari da se pojačaju sa strane, pa su Adamu Hangi doveli pomoć u iskusnom krilnom centru iz Amerike. Ljubiteljima košarke na ovim prostorima skrenuo je pažnju kao igrač Cedevite Olimpije u kojoj je proveo dve godine.

Ostavio je dobar utisak u Ljubljani, što dokazuje i činjenica da se zadržao duže od sezone. Veliki je borac, krasi ga izuzetna snalažljivost pod obručima, a ume da pogodi i sa distance, mada ne forsira.

Mađare čeka težak zadatak u Grupi B. Boriće se sa Francuskom, Litvanijom, Slovenijom, Nemačkom i Bosnom i Hercegovinom za mesta u osmini finala, al im se ne daju velike šanse. Hopkins se ne čini kao igrač koji bi mogao da reši utakmicu potezom ili da zatrpa protivnički koš, ali njegov atleticizam će nesumnjivo pomoći u tranziciji i odbrani.

KENDRIK PERI - CRNA GORA

Kendrik Peri (Foto: fiba.basketball)

Počeli su Crnogorci pripreme sa dva stranca, ekipi priključili Kendrika Perija i Džonu Radeba i tokom priprema pokušavali da zaključe ko im je potrebniji. Odlučili su se za bivšeg košarkaša Mege, Cedevite Olimpije i podgoričke Budućnosti.

Nesumnjivo bolje poznaje mentalitet saigrača u reprezentaciji s ozbirom da je odigrao preko dve sezone u ABA ligi. Prvi deo minule sezone je proveo u Panatinaikosu, pa sa sobom donosi i evroligaško iskustvo. Odlično se pokazao u duelima sa Bosnom i Hercegovinom, kao i Litvanijom na startu druge faze kvalifikacija za Mundobasket. Sa 15 poena i sedam skokova bio među najzaslužnijima za trijumf protiv BiH, dok je u Kaunasu bio najbolji na parketu sa 21 poenom i četiri završna dodavanja.

Od njega i Petra Popovića se očekuje da diriguju igrom Crne Gore, a opšti utisak je da će biti odličan naslednik Džastina Kobsa.

Crnogorci još od 2011. godine traže pomoć u strancima. Dres sa državnim grbom nosili su i Omar Kuk, Tejlor ROčesti, Tajris Rajs i Derek Nidam. Sada je red na Perija da pokuša da ih zaseni.

EJ DŽEJ SLOTER - POLJSKA

Ej Džej Sloter protiv Izraela (Foto: fiba.basketball)

Poljska reprezentacija se poslednjih sedam godina ne može zamisliti bez iskusnog beka rodom iz Kentakija. Nikada nije igrao za poljske klubove, ali je 2015. godine dobio državljanstvo i priliku da nastupa za reprezentaciju.

Debitovao je iste godine na Evrobasketu u Francuskoj, dve godine kasnije igrao za Poljsku i u Helsinkiju. Deo poljskog tima bio je i na Svetskom prvenstvu u Kini (2019), a sada će u 35. godini odigrati i četvrto veliko takmičenje pod belo-crvenom zastavom.

Gledaćemo ga na delu i protiv reprezentacije Srbije i to u poslednjem kolu grupne faze 8. septembra. Orlovi bi mogli da ga pošalju i kući, pošto će Poljska teško izboriti mesto u osmini finala pored naše reprezentacije, domaćina Češke, Finska, Izraela i Holandije.