Bešiktaš pao kad nije smeo: Alimpijevićev osmi poraz u finalima, Burg osvajač Evrokupa

Osvajač Evrokupa je Burg, Bešiktaš je ispustio istorijsku šansu - između ostalog i zbog prednosti domaćeg terena - ali je pao kada nije smeo! Ne samo u meču koji je odlučio pobednika drugorangiranog evropskog klupskog takmičenja, već u kompletnoj seriji Bešiktaš nije izgledao kao tim kakav je bio tokom najvećeg dela sezone i to će ga na kraju koštati evropskog pehara - 73:71 (25:17, 13:23, 17:12, 18:19).

Dušan Alimpijević, nažalost, ni ovog puta nije uspeo da se domogne trofeja. Piše se da mu je ovo osmi poraz finalima u kojima, istina, nije uvek sa svojim timom bio favorit, ali to ovog puta, objektivno, jeste bio slučaj... Sve je počelo u februaru 2018. kada je Alimpijević sa Crvenom zvezdom izgubio finale Kupa Radivoja Koraća od Partizana. Iste sezone je Budućnost slavila u seriji za titulu, posle čega je četiri godine kasnije poražen sa Bursom od tada favorizovanog bolonjskog Virtusa u finalu Evrokupa. Prošle sezone je Alimpijević sa Bešiktašom izgubio finala domaćeg kupa i prvenstva, pa je ispušten Superkup Turske jesenas, zatim nacionalni kup ovog februara, da bi sada Burg uzeo Evrokup.

Šteta, baš šteta... Prelepu šansu imao je Alimpijević da se domogne prvog velikog trofeja u trenerskoj karijeri, a Bešiktašu da donese pehar nakon 14 godina čekanja, kada je osvojio duplu krunu kroz prvenstvo i kup. I ovog puta je istanbulskom sastavu nešto nedostajalo, a šta, to je pitanje za struku i upravu. Možda, pre svega, više timske košarke, jer su se igrači možda i previše oslanjali na individualna rešenja i takve stvari u ovakvim utakmicama umeju da budu kontraproduktivne. Uostalom, Bešiktaš se kroz odlična timska izdanja - treći po broju prosečnih asistencija u celom takmičenju sa 21 - u prvoj fazi Evrokupa izborio za to da ima prednost domaćeg terena na kojem je retko ko uspeo da se izvuče žive glave. Večeras je gost podelio samo deset završnih dodavanja. Treneru Burga, ujedno i selektoru Francuske, uspelo je ono što je jedino Fenerbahče dosad uradio, da uzme brejk u Istanbulu i ispostaviće se da je tako napravljen ključni korak ka evropskom trofeju.

Burg u svojim rukama drži ne samo evropski trofej, već i ulaznicu za Evroligu. I sada će biti interesantno videti da li će francuski sastav odlučiti da napravi kvalitativni i finansijski iskorak kako bi se takmičio sa evropskom elitom ili će, poput Gran Kanarije ranijih godina, odlučiti da odustane i ostane u Evrokupu. Takva odluka bi najviše odgovarala Bešiktašu koji je od ranije pokazao interesovanje da se uključi u Evroligu, bez obzira na ishod finala. Klub ima sve uslove, pre svega finansijske i infrastrukturne za takav poduhvat i sigurno će na Bosforu strpljivo čekati odluku na istoku Francuske.

Imaće za čim da žale u Bešiktašu jer im je put do trofeja bio nacrtan, ali treba se odati priznanje i Burgu koji je taktički, energetski i voljnim momentom nadigrao svog rivala u finalu. Pre svega u, ponavljamo, toj prvoj utakmici kada je Bešiktaš stao na 60 poena.

I večeras je Alimpijevićev tim počeo na isti način kako je završio prethodni susret, uz neprihvatljivih 22 odsto za dva u prvih sedam minuta. Jako loše je izgledala cela ekipa u uvodnoj fazi utakmice što je Burgu dalo mogućnost da povede dvocifrenom razlikom (23:13), ali je već od uvodne faze druge četvrtine viđena dosta bolja reakcija i to je meč uvelo u rezultatsku klackalicu i daleko neizvesniju borbu. Ipak, Bešiktašu kao da je ponestalo snage i koncentracije da sačuva prednost iz druge i rane faze treće deonice, kada je imala maksimalnih +8 (46:38), pa je Burg opet vodio glavnu reč na parketu i naterao je protivnika da ga juri sve do poslednjeg zvuka sirene.

Burg je imao sjajnu podlogu da prelomi utakmicu već na tri i po minuta do kraja, kada je Adam Mokoka pogodio za +7 (67:60), ali je iskru nade zapalio Entoni Braun trojkom već u sledećem posedu. Od tog momenta ušlo se u dramatičnu završnicu tokom koje su košarkaši Burga ipak sačuvali dovoljno prisebnosti da pobede i overe trofej! Pre svega je učinio nekadašnji član Mege, koji je herojskim naporima izneo ključni napad na utakmici i položio na tablu za konačnih 73:71. Pre toga je pogodio slobodno bacanje, posle kojeg je Džona Metjuz ubacio trojku i približio Bešiktaš na samo minus dva (66:68), ali je isti poništio Vil Mekdauel Vajt hladnokrvnim hicem iz driblinga pred zaključnih minut i po (71:66).

Ni tada Bešiktaš nije odustajao. Brajnton Lemar je ubacio dva slobodna bacanja, a nakon što Bot Gah nije realizovao napad, kazna je stigla u vidu nove Metjuzove trojke! Uoči najvažnijih 15 sekundi u dosadašnjim karijerama igrača na parketu, rezultat je glasio 71:71. U napadu za pobedu je samo jedan trenutak nepažnje odlučio šampiona. Mokoka je iz brzog driblinga promenio usmerenje i krenuo na desni prodor iz kojeg je pogodio težak šut. Gosti su imali 1,1 sekund, ali nisu uspeli da urade ništa.

Mokokin šampionski poduhvat završen je sa 17 poena (7/16 iz igre, 1/4 za tri), te deset skokova! Kevin Kokila je bio najefikasniji sa 18 poena i šest uhvaćenih lopti i njih dvojica su bili jedini sa dvocifrenim učinkom. Najbliži tome bio je Mekdauel Vajt sa devet poena.

U redovima Bešiktaša 18 poena Džone Metjuza (7/15 iz igre, 3/7 za tri) uz tri skoka i četiri izgubljena poseda. Ante Žižić je imao 14 poena osam skokova, dok je Brajnton Lemar ubacio 13 poena, ali uz 1/6 za tri! Interesantno je da je Bešiktaš imao bolje procente šuta za dva poena i isti broj trojki kao protivnik, ali je promašila dva slobodna bacanja više (19/27), pa čak i to što je imala manje izgubljenu loptu manje nije pomoglo da se vrati brejk.

Baš šteta što Dušan Alimpijević nije uspeo...