Bilijevo bure baruta

Puno je srce bilo navijačima Crvene zvezde kada su na početku sezone čuli da će Bili Beron ostati u njihovom dresu i tokom ove takmičarske godine. Junak pobede crveno-belih protiv Partizana u prošlogodišnjoj finalnoj seriji domaćeg prvenstva, ipak, na samom početku nije odavao utisak onog istog košarkaša koji je krajem prošlog leta žario i palio mrežice na Jadranu i u Superligi. Kao da je neko „ugasio“ svetla i ostavio Amerikanca da tumara u mraku tokom tih uvodnih nekoliko sedmica.

Setimo se tako prvog večitog derbija. Partizan je slavio na Novom Beogradu, ali Bilija na terenu gotovo da nije bilo. To obično nije bio slučaj kada se sastaju dva ljuta rivala u poslednje vreme. Od čak šest pokušaja na šutu za tri poena, pogodio je samo jedno. Navijači Crvene zvezde nikako nisu bili zadovoljni, ali su se duboko u sebi nadali da bi nešto moglo da se promeni. Znali su da Beronova ruka kad-tad mora da „proradi“. Međutim, prolazili su dani, pa i nedelje, a Bili nije uspevao da uđe u konstantan ritam. Umeo je s vremena na vreme da zasija u Evroligi i baš u to vreme su „upale“ neke dobre partije protiv Himkija, Reala i Asvela. Rođenja deteta, kako je i sam istakao, predstavljalo je taj dodatan motiv. Generalno gledano, Amerikanac je tokom čitave karijere „crpeo“ energiju iz porodice. I to je bio prvi put ove seozne da je bure baruta bilo nadomak eksplozije.

Zaista je Beron igrao odlično tih nekoliko sedmica i uprkos teškom rasporedu i sivilu u kojem se nalazila ekipa Crvene zvezde u tom prelaznom periodu nakon odlaska Milana Tomića, delovao je kao možda i jedina svetla tačka. Međutim, ne dovoljno dobra da se konačno krene sa pobedama na oba fronta.

I onda drugi „pokušaj“ detonacije, koji je ulio Zvezdi novi život. Došao je Dragan Šakota na klupu, sve je polako leglo na mesto i Beron je ponovo zapucao iz sve snage. Uzmemo li u obzir da je u uvodnih 12 utakmica u ABA ligi imao zaista loš procenat šuta za njegove standarde (20/54, odnosno 1,8 pogodaka na 4,9 ispucanih šuteva za tri poena), upravo tu možemo da vidimo koliko se Amerikanac „popravio“ i zategao od dolaska iskusnog stručnjaka. Jer od tada, pa sve do juče odigranog večitog derbija, Bili se popeo na 14/32 (2,8 pogodaka na 6,4 upućenih šuteva sa distance). Iako ne deluje kao neki drastičan skok, 10% na gore svakako je doprinelo da igra Zvezde poprimi nešto bolji, svetiliji i energičniji ton. Kao da je vladala ona misao „ako ne znaš šta ćeš sa loptom, daj je Biliju“.

Još impresivnije je sve to delovalo u Evroligi. Zvezda je od dolaska Šakote ređala pobedu za pobedom i vrlo brzo se popela na lestvici sve do osmog mesta, koje garantuje plasman u završnu fazu takmičenja. Od dolaska Šakote i duela protiv Valensije, pa sve do meča sa Asvelom, nakon kojeg se završila jedna lepa serija crveno-belih, Bili Beron je imao potpuno nestvarnih 20/39 na šutu za tri poena, odnosno čak 51,2%. Poređenja radi, jedan od najboljih košarkaša Evrolige, Šejn Larkin za čitavu ovu sezonu sedi na 52,1% uspešnosti, što dovoljno govori u koliko ozbiljnoj seriji se tada nalazio igrač crveno-belih.

Ali u sezoni punoj uspona, padova i velikih amplituda, Beron je ponovo potonuo baš pred večiti derbi. Do one utakmice protiv Anadolu Efesa, Amerikanac je nanizao četiri utakmice u Evroligi u kojima nije dobacio ni do dvocifrenog učinka, a rezultati Zvezde, nekako kao da čitave ove sezone zavise od toga da li će se on pojaviti na terenu ili ne. Jer bukvalno od tog momenta, crveno-beli su krenuli u slobodan pad na tabeli, koji i dalje traje. Posle toliko poraza od direktnih konkurenata za odlazak dalje, fokus je sada prebačen na ABA ligu.

A nakon dva „pokušaja“, sinoć smo konačno videli pravu Bilijevu detonaciju na Jadranu. Može se reći, gotovo iz čista mira. Niko od košarkaša Partizana nije uspevao da ga zadrži, a nije da nismo videli pokušaje da se tako nešto spreči. Bili su na njemu Ognjen Jaramaz, Kori Volden, Nemanja Gordić… Rotirao je Andrea Trinkijeri, ali je američki košarkaš uvek pronalazio način, pa makar i preko ruke, da postigne trojku ili da poentira iz prodora.

Možda njegov procenat sa distance sinoć nije delovao nešto prilično impresivno (2/5 za tri poena), ali je Bili sinoć pogađao baš u pravom trenutku. Zapravo, gotovo da nije mogao da pronađe bolji momenat za svaki koš, a juče ih je ubacio ukupno 16, ukoliko računamo i one sa linije za slobodna bacanja, odakle je uzgred rečeno bio maksimalan (8/8). Ako ćemo još da se pozabavimo njegovim brojkama, ustanovićemo samo da je na kraju postigao 26 poena, da je sakupio četiri skoka i ukrao tri lopte za indeks 31, samo jedan poen manje od MVP-ja ovog kola, Jake Blažiča iz Cedevita Olimpije.

Kao da ga je Dragan Šakota sve do sinoć kroz ove prethodne sedmice „čuvao“ u frižideru i tek protiv Partizana mu dopustio da se odledi. Baš tako je izgledala Bilijeva igra - toliko puta do sada viđena, ali ponovo neverovatna za oko.

Njegova borbenost je, usotalom, presudila Partizanu. Upravo Beron se u tim završnim trenucima utakmice bacao po terenu, dolazio do defanzivnih skokova pod košem pored snažne centarske linije obe ekipe, pogađao bacanja kao od šale i na licu imao onaj iscrtani ratnički mentalitet. Imao je gde i da ga da stekne igrajući brojne derbije sa crno-belima tokom prethodne kalendarske godine.
“Igrali smo već sa Partizanom, bio sam tu prošle sezone. Razumem koliko sve ovo znači navijačima. Pojavio sam se u dvorani sa tim mentalitetom, da budem super, super agresivan”, rekao je Beron odmah sinoć nakon utakmice.

Pobeda kao pobeda u derbiju jeste važna, ali Zvezdi je sasvim jasno da posao još uvek nije obavljen do kraja u regionalnom prvenstvu. Prvo košarkaši ovog tiam moraju da obezbede plasman u plej-of, a onda će da bude šta biti mora. Gotovo je izvesno da crveno-beli neće imati prednost domaćeg parketa u eventualnom razigravanju, ali ko zna, možda se baš tamo krajem marta i polovinom aprila na terenu ponovo pojavi ovaj isti Bili Beron. A sa njim, Crvena zvezda skoro da ne može da izgubi.

(FOTO: MN Press)