Billy the Bomb

Bivši NFL šampion Čak Bednarik znao je svojevremeno da kaže:
“Moraš da igraš s tim ubilačkim instiktom, čoveče. Moraš da mrziš tog lika naspram sebe. A, kada se završi utakmica, priđeš mu i kažeš da je fin momak. Stisneš mu šaku. Pogotovo ako pobediš“.

U najavi susreta između Zenita i Crvene zvezde na zvaničnom sajtu Evrolige stajalo je da će Bili Beron morati da odgovori na napadački arsenal Ostina Holinsa, ako želi da se njegov tim iz Kazanja (utakmica nije odigrana u Sankt Peterburgu zbog zauzetosti hale) vrati s pobedom u rukama. Momak koji je na univerzitetu Kanisijus sada već davne 2014. diplomirao na smeru Marketing kao da je u glavi imao baš tu rečenicu kada je istrčao na parket košarkaške dvorane u Kazanju pre nego što je odigrao najubedljiviju rolu otkako je uplivao u profesionalne vode i Crvenu zvezdu lansirao na prag TOP 8 faze! Nije bilo potrebno mnogo razmišljanja, niti uloženog truda da bi sebe kod navijača Crvene zvezde izreklamirao u najlepšem svetlu i napravio, poslovnim jezikom rečeno, najbolji marketing za svoju dalju karijeru i to kako će ga milionski auditorijum, pa i svi ostali protivnici, gledati kad god uzme loptu u ruke.

Kada za malo više od 27 minuta postaviš lestvicu na nove visine sa 26 poena, ubaciš pet dalekometnih hitaca iz šest pokušaja i promašiš samo jedan šut iz igre (9/10), pritom skupiš još tri skoka, po jednu asistenciju i ukradenu loptu i izvučeš šest prekrašaja za ukupni indeks 34 i lični rekord u Evroligi – treći u 16. kolu iza Bojana Dubljevića (42) i Nanda de Koloa (37) – jasno vam je da je protivnik morao da odigra brutalnu utakmicu da bi pobedio. Ostin Holins je, ipak, bio taj kome je omaleni šuter iz Pensilvanije stisnuo šaku – ne znamo da li mu je i rekao da je fin momak – i proslavio trijumf sa svojim potpisom posle kojeg Zvezda prepuna samopouzdanja odlazi u srce neprijateljske teritorije, u krcatu dvoranu Morača. Tamo gde je Beron pre samo osam meseci umalo zavio Budućnost u crno uz sličnu rolu sa 24 poena i pet trojki, te praktično bio nadomak toga da Zvezdi titulu vladara Jadranske lige vrati tamo gde je ista bila izgubljena godinu dana ranije.

Brzim premotavanjem dolazimo do jučerašnje erupcije u Kazanju za koji veliki deo zasluga nosi i Lorenzo Braun, čovek koji igra kao preporođen otkako je Milan Tomić otišao s Malog Kalemegdana. Opet, da nije bilo Milana Tomića verovatno ne bismo gledali šou Bilija Berona.
“Baš tog Berona sam igrača pratio još dok je bio u Mursiji (2016/17). Pre jedno tri godine sam dao predlog da ga dovedemo u Olimpijakos, ali se to nije desilo. Sa jedne strane se gleda košarkaški talenat, a najbitnije od svega je kako se ponašaju igrači, da li su dobri karakteri, da li se dobro ponašaju, da li rade za sebe ili za ekipu“, govorio je Milan Tomić u razgovoru za Sportske.net pre nešto više od pola godine, nedugo pošto je Zvezda odbranila titulu u Superligi Srbije.

Umeo je bivši trener Crvene zvezde da izvuče maksimum iz čoveka čiji su hici znali smrtno da rane protivnike prošle sezone, ali mu je na početku ove praktično oduzeo slobodu (pre)čestim forsiranjem da izvršava zadatke koji nisu u njegovoj prirodi. Da pokriva svoje plejmejkere, tada potpuno izgubljenog Lorenza Brauna i nedovoljno dobrog Filipa Čovića, što mu je zavezalo ruke i dovelo do toga da više ne može ni otvorenu trojku da pogodi. Beron je tada, činilo se, počeo da beži od lopte. Da se na momente i krije iza saigrača, umoran i opterećen velikim obimom posla. Rastrzan negde između želje da igra svoju igru i obaveze koju nije želeo.

Nekoliko meseci ranije to bi bilo nezamislivo, pogotovo jer je u finalnoj seriji protiv Budućnosti izvlačio nemoguće šuteve, dok se samopouzdanje prelivalo iz njega na sve strane! Bio je u tim danima poput ozloglašenog strelca Divljeg Zapada Bilija Kida, kome je od ruke polazilo apsolutno sve, čak i da pogodi nemoguće šuteve. A, onda je svoje drugo lice pokazao u onim mečevima protiv Fenerbahčea, pogotovo Makabija i Efesa, kada je zbirno pucao 1/10 van linije 6,75 metara. Onaj promašaj za pobedu u Tel Avivu niko ne može da mu zameri, bez obzira što je video snimak pokazao da je u reketu imao otvorenog Dejana Davidovca. U onoj situaciji jednostavno se uzima šut i Beron je samo ispoštovao nepisano pravilo svakog šutera.

Ne treba zaboraviti da je Beron u danima krize vodio i jednu, nešto drugačiju borbu. Beron je početak sezone dočekao bez supruge koja je otputovala u SAD kako bi rodila sina. Zvezdina “dvanaestica“ važi za jednog od onih igrača koji izvlače ogromnu energiju iz podrške najbližih, o čemu je dosta puta govorio u prošlosti. Zbog svega toga sredinom oktobra otputovao je na drugu stranu bare kako bi bio uz suprugu na porođaju, ali je ubrzo morao da se vrati u klub. Kako je to, ipak, učinio sa malim zakašnjenjem nije igrao protiv Barselone. Bio je to, podsetimo, period kada je Krka nadigrala Zvezdu, a Milan Tomić ubrzo napustio klub, posle čega ga je zamenio pomoćnik Andrija Gavrilović. Beronu je trebalo malo vremena da se vrati, ali ubrzo je sve došlo na svoje i posle 4/17 u uvodne četiri utakmice ruka je počela da ga sluša. 

Gavrilović je odmah našao žicu i Beronu i Braunu, zbog čega je Zvezda ubrzo počela da profitira. Njegovih 17 poena u pobedi nad Himkijem, pogotovo one prelomne trojke u završnici, pokazale su da Berona nije progutalo breme velikih očekivanja, odnosno da uprkos manjem fizičkom deficitu za standarde jednog elitnog beka nije zaboravio da pogađa i da je više od dobrog strelca za Evrokup. Gde je, između ostalog, takmičenje završio s karijernim rekordom od odličnih 49,8 odsto s distance. I da pripada kremu evropske košarke.

Setiće se zvezdaška javnost da je bio jedini koji je znao da igra one mučne utakmice protiv Reala i pogotovo Asvela, da je protiv Budućnosti jedini imao hrabrosti da šutne kada su svi bežali od odgovornosti, da su njegove strele pravo u srce pogađale igrače milanske Olimpije usred Mediolanum Foruma, gde se samo potvrdilo da je Gavrilović razbudio Berona i Draganu Šakoti ostavio materijal za doradu. Što je možda i najvažnije za nastavak sezone, pronašao je zajednički jezik s Lorenzom Braunom, među njima je kliknulo i postoji jaka hemija, nešto što je svlačionici kao celini nedostajalo dosad.

Uprkos činjenici da je protiv Makabija pucao 1/7, a Žalgirisa tek 1/6, Beron je ove sezone u Evroligi na odličnih 44 odsto preciznosti za tri poena (37/84) što ga svrstava na 23. mesto na listi najpreciznijih strelaca elitnog takmičenja. Odnosno, na šestu poziciju u grupi igrača sa bar 30 pogodaka za tri. Od momenta kada je konačno proigrao protiv Himkija ima 33/67, što je 49,25 odsto uspešnosti! 

Koliko Crvenoj zvezdi nedostaje Beronova hladnokrvnost, a pre svega kontinuitet, najbolje opisuje njegova statistika u Jadranskoj ligi. Na poslednjih šest utakmica njegov učinak je na šokantnih 5/27, dok posle dosadašnjih 12 utakmica ima tek 37 odsto uspešnosti (20/54, 1,8 pogodaka na 4,9 ispucanih šuteva) i tu mogu da se traže razlozi poraza od Zadra, Cedevite Olimpije i Partizana...

Bili Beron je poput tempirane bombe i jasno je svakom ko malo više prati dešavanja u redovima branioca titule da mu je tako malo potrebno da na parket sruči tu razarajuću energiju koja uništava protivnike. U Kazanju je najavio da Crvena zvezda ima razloga da mašta o TOP 8 fazi, sada mu je samo potrebno da se vrati starim navikama i Budućnosti isporuči dozu potrebnu za zlatni brejk koji bi dodatno podigao stanje borbene gotovosti pred mesec zagrevanja za Kup Radivoja Koraća i novu šansu da se uzme trofej. Ono što može da hrabri jeste to kako je Dragan Šakota zasad uticao na svog jedinog pravog “čistog šutera“. Uradio je ono što njegovi prethodnici nisu mogli da izvedu do kraja. Skinuo mu obavezu preteranog rada s loptom. Mahom eliminisao sve one nepotrebne sekvence bezidejnih napada kada bi igrač s loptom 18 sekundi čekao da se nešto desi i onda tom istom Beronu “uvalio kosku“. Spremio nekoliko prostih akcija za njegovo lakše istrčavanje iz bloka i otvorenu paljbu po prijemu lopte i rešio stvar. Čak i ako Šakota ne forsira modernu, tranziocionu košarku s mnogo pokušaja za tri poena, svom košgeteru je omogućio da ostane u zoni komfora i tako lomi protivnike. Jednostavno je. Zašto komplikovati, kada sve može jednostavno, zar ne?  

Billy the Bomb se vratio.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport