Briga za Evropu, raste nova sila Istoka: U Japanu se kuće NBA zvezde, plate do pet miliona dolara

Nikada se na košarku u Aziji nije gledalo previše blagonaklono, međutim sa novim tendencijama u svetu igre pod obručima, menjaju se i ranije postavljena mišljenja. Kao da Evropa već nije dovoljno zabrinuta kako odlaskom njenih najvećih talenata na američke koledže, kao i sve očiglednijim dolaskom NBA na Stari kontinent, tek stiže joj još jedna briga. Raste novo sve moćnije košarkaško takmičenje u Japanu, a tom temom se vrlo analitički pozabavio renomirani "Basket news".

Iz godine u godinu, tamošnja liga uvećava svoju popularnost, ali i finansijsku moć. Primera radi, procenuje se da najveća domaća zvezda i nekadašnji NBA as, Juta Vatanabe ove sezone neto zarađuje 5.000.000 dolara što je nešto sa čime u Evroligi mogu da se pohvale samo pojedini igrači. Štaviše, to bi ga svrstalo na treće mesto najplaćenijih igrača u elitnom takmičenju jer više imaju samo Vasilije Micić iz Hapoela (5.600.000) i Kendrik Nan iz Panatinaikosa (5.300.000).

I to nije sve, Vatanabeova plata je u sličnom rasponu kao i prosečna NBA plata od 12.000.000 dolara, što je 6.000.000 nakon oporezivanja. A veća od NBA medijalne zarade (onog što prima 50 najmanje plaćenih igrača) koja iznosi 6.700.000 dolara bruto, a otprilike 3.500.000 do 4.000.000 posle operzivavanja. Primera radi, Juki Kavamura je pre potpisa dvostranog ugovora sa Čikago Bulsima, zaradio oko 2.500.000 dolara u Japanu prošle godine.

NBA – četvrtak, 18.00: (1,50) Njujork (13,0) Klivlend (2,95)

Keisei Tominaga, jedna od najbrže rastućih košarkaških senzacija u Japanu, koja je već stekla ime u Sjedinjenim Državama, savršeno se uklapa u ovaj ekosistem vođen zvezdama. On zarađuje oko 2.000.000 dolara po sezoni u Hokaidu, kažu izvori za BasketNews. Pored svog uticaja na terenu, Tominaga je postao i velika komercijalna figura, sa navodnim ugovorom sa Under Armour-om koji mu donosi blizu 2.000.000 dolara po sezoni. Japanci vole da kopiraju Amerikance, pa su na utakmicama svi u dresovima omiljenog kluba. Koštaju po 200 dolara, a u svakoj dvorani po 10.000 ljudi. Stoga samo od prodaje opreme i suvenira klubovi mogu da napune i 20 do 25 odsto budžeta.

Prema izvorima BasketNews-a, vrhunski strani igrači u Japanu obično zarađuju između 600.000 i milion dolara neto po sezoni, dok naturalizovani igrači zarađuju još više. Prosečna plata stranih igrača je niža – otprilike 450.000 dolara neto – ali su isplate pouzdane, ugovori se poštuju, a ta stabilnost je veliki deo privlačnosti lige. Poređenja radi, pet najboljih timova lige prošle sezone poslovalo je sa procenjenim platama između 7.000.000 i skoro 10.000.000 dolara. Deset najvećih potrošača u ligi premašilo je granicu od 6.000.000 dolara u ukupnim obavezama za plate. To je prosto novac sa kojim nijedno državno prvenstvo Evrope ne može da se takmiči. I zato između ostalog NBA liga želi da sa svojim projketom uplovi na to tržište.

Ali, i to je razlog zašto se sve veći broj nekadašnjih NBA zvezda, pa i evroligaških asova odlučuju da karijeru nastave na Dalekom istoku. Od 2022. je deo tamošnje lige Brok Motum, bivši as Anadolu Efesa, Žalgirisa i Monaka, dok je ove sezone stigao i nekada treći pik sa NBA drafta, Džalil Okafor. On predvodi Hokaido zajedno sa Tominagom. Bivša zvezda Djuka prosečno beleži 15,3 poena, osam skokova i tri asistencije po utakmici.

Okafor je proveo sedam sezona u NBA ligi, igrajući 248 utakmica za Filadelfiju, Bruklin, Nju Orleans, Detroit i Indijanu, sa prosekom u karijeri od 10,3 poena i 4,7 skokova. Nakon nastupa u Kini, Španiji i Portoriku, pronašao je sebi mesto u Japanu.

Slična je situacija i sa Stenlijem Džonsonom, osmim pikom sa NBA drafta iz 2015. godine koji je lani imao vrlo neuspešnu epizodu u Anadolu Efesu. Ipak, u Japanu se pronašao što se vidi i po tome što je trenutno u top tri najboljih strelaca lige. Nastupa za Nagasaki i prosečno beleži 21,6 poena, 5,7 skokova i 3,5 asistencija po meču.

Deo takmičenja su i Džeret Kalver, šesti pik sa NBA drafta iz 2019, zatim Seku Dumbija, 15. izbor na draftu iste godine, kao i Nasir Litl, još jedan bivši igrač prve runde NBA lige koji je ostavio pravi utisak u Japanu.

Uz bivše NBA zvezde, u ligi je prisutan i znatan broj momaka sa ogromnim evroligaškim iskustvom. Već smo spomenuli Motuma, ali uz njega tu je od ove sezone i Brendon Dejvis koji je u Alvark Tokio stigao posle avanture u Partizan Mozzart Betu. Sa njim svlačionicu deli još jedan nekadašnji član crno-belih, Frenk Kaminski, dok za Šimane igra Džejms Mekadu, koji je takođe kratko bio deo parnog valjka.

Naravno, član Kavasaki Brejv Tandersa je i Dušan Ristić, kapiten Srbije u poslednjem kvalifikacionom prozoru

Za hleb u Japanu zarađuju i Johanes Timan, nemački reprezentativac koji je svetski i evropski šampion. Tu je i Demijen Ingliš koji je nedavno nastupao za Valensiju, Markus Foster koji je lani osvojio Evrokup sa Hapoelom iz Tel Aviva, zatim Eron Vajt koji je igrao za Crvenu zvezdu. Treba spomenuti i Zeka Ogusta, bivšeg člana Panatinaikosa, zatim Janija Vecela koji je nekada branio boje Albe i Džerela Martina, koji je jedno vreme bio i Makabiju.

Sve u svemu, čini se da je Japan nova obećana zemlja. Iako stranci imaju jedan veliki problem, jer svaki tim sme da ih ima samo trojicu, a dvojica mogu da budu u isto vreme na parketu. Što znači da njih trojica mogu da dele maksimalno 80 minuta po meču. Dozvoljava se još mesto za stranca iz Azije što obično bude neki Filipinac ili igrač iz Južne Koreje.