Brojke od kojih pamet staje ili kako je Miloš Teodosić postao zver sa umom virtuoza! (STATISTIKA)

Miloš Teodosić ima sezonu kakva se samo poželeti može! Uprkos tome što borbe za trofeje tek počinju, košarkaška Evropa klanja se mađioničaru iz Valjeva, koji knjiži brojke od kojih se diže kosa na glavi. Brojke kakve nikada u karijeri nije beležio. Koliko se dobro na terenu oseća plejmejker srpske košarkaške reprezentacije bili smo u prilici da osetimo u više navrata, a posle gotovo besprekornog performansa protiv Unikahe, kada je za 30 minuta na terenu zabeležio 25 poena (3/3 za dva, 5/7 za tri, 4/4 sa penala), osam asistencija, dva skoka, jednu ukradenu loptu i indeks korisnosti 30 dobili smo još jednu potvrdu da komandantu moskovske Armije niko ništa ne može. 

Na dosadašnjih 16 odigranih utakmica Teodosić je ubacio čak 275 poena, odnosno 17,2 u proseku, pa je već sada daleko prešišao najbolji evroligaški učinak u dosadašnjem toku karijere - 13,4 koša, koliko je upisivao još pre pet godina, u pretposlednjoj sezoni u dresu Olimpijakosa. 

Tada je grčki velikan u svom sastavu imao NBA asove poput Linasa Kleize i Džoša Čildresa. Crveno-beli iz Pireja stigli su do finala Evrolige posle prave drame u polufinalu sa Partizanom, ali je ostao bez pehara, iako je izabran za najkorisnijeg igrača turnira. 

Uostalom, uverite se i sami u brojke koje govore same za sebe...

Od tada prošlo je mnogo godina, u kojim je Miloš promenio boje, ali i dalje nije mogao da dođe do najvećeg klupskog pehara na Starom kontinentu. Tri puta je sa CSKA imao priliku Teo da se okiti jedinim trofejem kojim mu fali, ali je svaki put gubio bitke. I svaki put kritičari su pronalazili način da srpskog organizatora igre okrive za neuspehe ruske mašinerije. Možda opravdano, možda ne, ali jasno je da Miloš tada nije igrao na nivou ni približno istom kao sada. Mnogi su govorili da ima neuravnoteženu psihu, da srlja, da ne ume da napravi selekciju šuteva. I istina, često je umeo da „raspali“ za tri poena u petoj sekundi napada, sa sedam metara, da bezidejno juri u propast i donekle utiče na to da CSKA još uvek čeka evropsku titulu. 

Bio je tragičar u očima trenera Mesine, zbog čega je umalo napustio rusku prestonicu i praktično mogao da bira gde će da nastavi karijeru, ali umeo je i da unesreći neprijatelje. Niko nikada u pitanje nije dovodio njegov talenat. Ali, sve do prošlog leta bio je praktično nedorečen košarkaš, uprkos hicu kojim je smrtno ranio Špance sa devet metara u onom legendarnom četvrtfinalu Mundobasketa 2010. godine i 32 poena Sloveniji u neverovatnom polufinalu Evrobasketa godinu dana ranije. Na sreću svih poštovalaca lika i dela Miloša Teodosića, konačno se dogodio preporod u koji su stručnjaci sve manje verovali, a Teodosić je sazreo kao nikada do sada. 

Igra košarku svog života, svaki potez, asistencija i koš imaju dušu, a na terenu je nemiran, ali lucidan! Graciozan, ali ubilačkog instikta. 

A sve je počelo od sada već kultnog izdanja Orlova na Mundobasketu u Španiji. Srpski virtuoz sa loptom svojim lucidnim partijama prkosio je brojnim nipodaštavanjima i „gladnim“ očima kritičara, koji su samo čekali neku novu grešku kako bi nahranili ego, i četu koju mu je poverio Saša Đorđević odveo do srebra zlatnog sjaja! Srbija je napravila pravo malo čudo na tlu Pirinejskog poluostrva, a kompletnu pažnju Miloš je usmerio na sebe lucidnim asistencijama, šutevima koji su mnogima izgledali kao suludi... Ali je istim tim, snajperskim hicima, zagrevao krv u žilama zagriženih navijača do tačke ključanja, a maloj zemlji na brdovitom Balkanu podario uspeh koji je kraljicu igara ponovo vratio na sam vrh! Turnir je završio sa 13.6 poena, 4.4 skoka i 2.1 asistencijom, a po drugi put zaredom našao se u najboljem sastavu turnira.

U neformalnom razgovoru sa jednim Teodosićevim saigračem došli smo do potvrde činjenice u koju su svi „sumnjali“ - za sve je „kriv“ upravo Sale Đorđević! Jedan od najboljih plejmejkera u istoriji evropske košarke uspeo je da u valjevskom majstoru pogodi žicu koju nisu uspeli mnogi njegovi prethodnici - počev od Zorana Moke Slavnića, preko Pinija Geršona i Panajotisa Janakisa, koji su sa njim radili u Olimpijakosu, do Jonasa Kazlauskasa i Etorea Mesine u redovima moskovskog giganta. Dušan Ivković, čiji je Teodosić miljenik već godinama unazad, uspeo je da 28-godišnjeg asa pretvori u jednog od najboljih, ali ne i da od njega napravi najvećeg među zverkama. A sve se, kako je naš sagovornik otkrio, krije u načinu na koji Sale Nacionale pristupa u kontaktu sa svim igračima. Svima je dobro poznato šta je selektor Orlova uradio sa Miroslavom Raduljicom, kako se jedan običan pozdrav pretvorio u iskreni zagrljaj i kako je timski duh postao glavno oružje našeg nacionalnog sastava.

Tako je i Đorđević od Teodosića napravio zver kojoj kapu do zemlje spuštaju svi iz strahopoštovanja.

Da li je vreme došlo da se Teo popne i na pobedničko postolje i pokori Evropu? Definitivno jeste! Sada i ima podršku u vidu De Koloa, Fridzona, Džeksona, Hrijape, Hajnsa, Kirilenka, Voronceviča, Nikolsa, Kauna, Markoišvilija... Prednost je i ta što sarađuje sa Dimitrisom Itudisom, koji srpski govori savršeni i koji očigledno ume sa Teom... A da li će se popeti na tron? Svi se nadaju da hoće, ali odgovor ćemo dobiti tek kroz nekoliko meseci.

(FOTO: MN Press, Printscreen Via Euroleague.net)