Čačak - Portland - Beograd - Zagreb... Bogoljub Marković dominira svuda

Mega godinama pomera granice. Sastavi su sve mlađi, a nalazi se u zoni plej-ofa ponovo.
"Uopšte ne razmišljamo o tome da li smo mlađi od drugih ili ne. Ne računajući neke momke koji su 2006. godište, svi ostali smo zvanično seniori. Ako hoćemo da odemo na viši nivo, mi stariji moramo da donesemo nešto toj novoj ekipi, da nas vide kako radimo nešto. Da li imao 20 ili 35 godina, ekipa će da me traži, da radim nešto. Zato ni ne razmišljamo da li smo mlađi od drugih ili ne. Svi smo mi seniori, ne možemo da igramo u mlađim kategorijama, što sam lično mogao ranije, sada više ne. Mi uvek idemo na pobedu i gledamo se kao da smo ravnopravni sa svakim".

Zanimljivo razmišljanje, ali opet, Mega odstupa od tradicionalnih postavki time što nema miks iskustva i mladosti, koji se obično gleda kao najbolji spoj...
"Istina, u pravu ste".

Tvoj agent Miško Ražnatović je nedavno objavio zanimljivost na društvenim mrežama. U nedelju u dva ujutru po srednjoevropskom vremenu bio si još u Portlandu na Najki Hup samitu, igrao si utakmicu u kojoj si imao 16 poena uz 10 skokova. Već u utorak u 18 časova bio si u Beogradu i igrao utakmicu protiv subotičkog Spartaka koju je Mega dobila, a ti si ponovo ubacio 16 poena. Kako si izdržao sve to?
"Nije bilo lako. Putovao sam 13-14 sati, odmah posle leta sam odradio trening sa ekipom, čisto da bih shvatio šta trener traži od ekipe u napadu i odbrani. Naravno, znam Spartak, priprema za taj meč mi je krenula odmah posle te utakmice u Portlandu", otkriva Marković i dodaje:
"Nikada nisam, niti ću biti igrač koji kaže: 'Jao, ne mogu da igram, nije okej, zašto da igram'. Posebno sa ovakvom ulogom, koju imam u timu, mogu da budem jako zahvalan što sam uopšte igrao utakmicu, kao i naravno treneru Baraću koji mi je dao toliko minuta. Verovao je u mene, nebitno da li sam sišao sa aviona ili ne. Zbog njegove posvećenosti i razumevanja za mene, uspeo sam da odigram tu utakmicu dobro, pa sve zasluge idu njemu".

Da li baš te stvari, posvećenosti trenera, pa i verovanju u tebe i tvoje mogućnosti daju dodatni motiv da se probijaju nove granice. Koliko je za igrača važno da ima takvu 'povratnu informaciju' od trenera, da zna koliko on ima poverenja u tebe? Pogotovo u vreme kada nove generacije odrastaju bez osećaja privrženosti klubu ili dresu, kao što je to bio slučaj u nekim ranijim godinama i decenijama...
"Ne znam kako drugi razmišljaju, možda neki drugi mladi igrač dobije šansu i ne razmišlja o tome šta je trener hteo i mislio. Procenio sam i video da mi je trener dao šansu i veoma sam zahvalan zbog toga. Trener je mogao da kaže da neće da me forsira i da rizikuje, jer sam tek došao sa puta. Isto tako, mogao sam da odigram i jako lošu utakmicu. Osećao sam se loše fizički, iskreno, što je moglo da rezultuje slabijoj igri, pa da se svi pitaju što sam uopšte igrao. Nije lak posao, da proceniš kao trener da li neko treba ili ne da igra. Verujem u to da sve i da sam igrao loše, trener mi ne bi zamerio. Imao bi razumevanja, mislim da je to glavno. Ne samo kada pogodi sa izmenama, već i kada ne pogodi, da i dalje veruje u tebe, što trener non-stop radi ove sezone".

Kako je bilo u Portlandu, na Najki Hup samitu?
"Bilo je izuzetno", kao iz topa će supertalentovani Megin košarkaš, pa nastavlja:
"Prvo, organizacija je bila fantastična, jedan od najvećih internacionalnih kampova na svetu za mlade igrače, pa je samim tim i logično da sve bude top. Sve je bilo vrhunski, to sam mogao i da očekujem. Međutim, ono što mi je posebno privuklo pažnju jeste kakvi su bili ljudi. Ne samo treneri, već svi ljudi iz kompletne organizacije. Da ne idem redom, ali od ljudi koji vraćaju lopte, medicinsko osoblje, svi su bili jako pozitivni, druželjubivi. Imao sam nedelju dana bukvalno mentalnog odmora. Još sam išao bez ikakvog pritiska, da li ću i koliko dati poena ili ne. Što se tiče ljudi, uvek će imati veliko poštovanje od mene, jer su bili pozitivni i dobri prema nama".

Zanimljivo je ovo što si rekao, da si išao tamo bez pritiska. Obično, kada su tako velike stvari u pitanju, na leđa mladih igrača padne dodatni pritisak, da moraju da pruže više kako bi se pokazali pred svim tim trenerima, skautima i ostalim ljudima... Tada čak na površinu isplivaju i neke stvari poput želje da se pokažeš u što boljem svetlu pa, žargonski rečeno, privatizuješ loptu i ne daš je drugima. Da li je bilo tih stvari tokom trajanja kampa?
"Toga je bilo baš dosta. Ima utakmica na mrežama, može da se pogleda, to je bilo strašno. Posebno su bekovi bili sebični. E sad, ne mogu da kažem da nema uopšte nikakvog pritiska, naravno da ga ima, međutim... Jedini pritisak koji imam je onaj koji postavim sebi. Želim da budem najbolji u svemu i to uvek postavim sebi kao cilj. Tako je celi život. Ali, nikada nisam forsirao i išao preko drugih, zarad nekih mojih ciljeva. Ko god da je pratio utakmicu, zna da sam dobio dva faula u prva tri minuta. Seo sam i malo sam igrao u prvoj četvrtini. Mogao sam da se vratim i da uzimam loše šuteve, da forsiram, ali nisam bio takav. Ostao sam smiren, znao sam da će igra doći meni. Veliki je uspeh uopšte otići tamo. Ljudi koji su u struci znaju da čak i da se ta utakmica ne odigra najbolje, nije smak sveta. Znaju da smo se svi tek skupili, posebno je teško da se izdvojiš ako si visoki igrač".

Kako si se ti generalno osećao tokom rada tamo, u odnosu sa ostalima?
"Meni je rečeno, pošto smo mi trenirali sedam dana, dva puta dnevno pre utakmice, da su skauti koji su bili na utakmicama bili i na treninzima, te da je mnogo bitnije kakav si na treninzima, nego na utakmicama. Ima milion primera igrača, koji su odradili dobar trening, a imali loše utakmice. Dobri treninzi su bitniji od loše utakmice. Ljudi znaju da, kad se skupiš šest-sedam dana pre utakmice, ne možeš da napraviš neku ekipnu igru. Svako dolazi sa različitih krajeva sveta, drugačija se košarka igra, stil... Treninzi su uvek mnogo bitniji".

To u potpunosti i ima smisla, jer utakmica je splet brojnih okolnosti i nikad ne znaš kako će da se otvori. Ako ne krene dobro, promaši se jedan šut, pogreši u odbrani, uđe se u kontraritam koji se kasnije teško okreće nabolje. Kroz treninge u dužem intervalu se ipak pokaže kakve su ti radne navike, koliko si fokusiran, željan rada... Ekipe koje te žele, uzimaju te za duži vremenski period, ne samo za jednu utakmicu.
"Baš tako. Opet, dobro je ako ti odigraš dobru utakmicu. To je veliki plus. Ali, nije presudno. Već trening. Ne možeš da izgubiš mnogo, ali mnogo možeš da dobiješ. To nam trener stalno ponavlja".

Supertalentovana Jovana Popović je takođe bila sa tobom u Portlandu. Verovatno ti je bilo posebno drago što je još neko iz Mege pošao na Najki Hup samit?
"Imali smo različite rasporede, pa se nismo mnogo videli u hali. Međutim, viđali smo se baš dosta u međuvremenu. Super je što je bila tamo. Iskreno, nikada nisam video tako talentovanu košarkašicu, pogotovo tako mladu. Ona je ekstremno talentovana i jako mi je drago zbog njega. Jedva čekam da vidim šta će dostići u životu".

Interesantan je momenat u kojem se košarka trenutno nalazi. Trojica tvojih saigrača iz Mege su se odlučili da odu na koledž. Mihailo Petrović ide na Ilinoj kod braće Ivišić i Davida Mirkovića, Timotej Malovec će na Majami, dok će Andrija Jelavić na Kentaki. Kako gledaš na sve to?
"Biće još i više takvih transfera. Ne samo iz Mege, već iz cele Evrope zbog novih propisa na koledžima. Jednostavno, finansijska moć koja se pruža u Americi je prva stvar. Mnogo je veća probojnost u NBA ako si tamo. Dosta je primera igrača koji u Evropi nisu praćeni od strane NBA skauta, jer im ovaj deo sveta ipak nije najpoznatiji, kao recimo njihovo tlo tamo. Mnogo im je lakše da te tamo gledaju dva puta sedmično, nego ovde. Probojnost daje novac, Miksa (Mihailo Petrović) nije više ekstremno mlad, odnosno nema više 16-17 godina. Ima 22 godine. Iako ih zaslužuje, koja će ekipa da mu pruži velik minute? Najbolji potez koji je mogao da napravi je odlazak na koledž, finansijski i razvojno. Uslovi su neverovatni, od hala, sistema, treninga... Svi su momci zaslužili da odu tamo i mnogo sam srećan zbog njih, ali finansijska moć je prevaga u svim drugim opcijama".

A, kakvi su tvoji planovi? Da li razmišljaš u pravcu ostanka, odlaska na koledž ili negde drugo?
"Baš nisam razmišljao o tome, niti se opterećujem tim stvarima. Ni sa kim nisam pričao o tome, čak i kada se pokrene takva neka priča, prosto je ostavim po strani. Znam da imam sada još dve utakmice do kraja prve faze ABA lige, pa da sledi plej-of... Ima još da se igra. O tome ne želim da razmišljam, idem iz nedelje u nedelju. Sviđa mi se ritam, odradiš utakmicu, pa imaš vreme da treniraš i radiš na sebi, da napreduješ dalje. Dok to ne stane, ne razmišljam o budućnosti".

Da te onda pitamo, kako je raditi kod Marka Baraća? Mlad, veoma perspektivan trener, a već tako uticajan na karijere mladih igrača. To je velika stvar.
"Znam ga već tri godine, otkako je stigao u Megu. Radimo dugo. Kada si mladi igrač, nije ti lako (smeh). Strog je trener, nama kao mladim igračima i ljudima možda ponekad nije jasna njegova strogoća. Međutim, shvatiš na kraju dana i posle nekog vremena, da on to sve radi za naše dobro i za našu budućnost. Lično sam vrlo svestan da sve što radi, radi zbog nas. Nekada, kada ti nešto kaže možda i na grub način, ne treba da se fokusiraš na to kako, već šta ti je rekao. Neki su možda uzrujani, on kao trener opet zna šta radi. Ne bih bio ovde gde sam, da nije bilo njega i toga sam jako svestan. To mi je u glavi kada dođu neki teški trenuci".

Kada govorimo o lepim stvarima, iza tebe su dve zanimljive reprezentativne akcije u kvalifikacijama za Evrobasket. Debitovao si za nacionalnu selekciju Srbije, kako sa ove distance gledaš na rad pod komandom Svetislava Pešića i sa nekim od saigrača iz prve postave?
"Nezaboravno je bilo. Taj prvi poziv nisam očekivao jedan odsto. Ne samo poziv kao poziv, pa čak i sam ulazak na utakmicu su mi možda i manje draži od upoznavanja svih tih ljudi, od trenera, do saigrača. Svi su veliki profesionalci, dugi niz godina su tu. Želeo sam baš da naučim kako ceo sistem funkcioniše. Posebnu težinu ima to kad znaš da si deo reprezentacije koja druga na svetu, najbolja u Evropi. To nikada neću zaboraviti. I da se više nikada ne 'skinem' za reprezentaciju, uvek ću pamtiti boravak u reprezentaciji kao neverovatno iskustvo. U mojim godinama jako mali broj ljudi doživi tako nešto", završava Marković razgovor za Mozzart Sport.

ABA LIGA - 29. kolo

Petak:

19.00: (1,55) Borac Mozzart (14,5) Cibona (2,70)

Subota:

18.00: (3,05) Igokea (15,0) Dubai (1,45)

Nedelja:

17.00: (2,70) Cedevita Olimpija (14,5) Partizan Mozzart Bet (1,55)

20.00: Crvena zvezda - Krka

Ponedeljak:

17.00: Budućnost - FMP Železnik

18.00: Mornar - Split

19.00: Spartak Subotica - Zadar

20.00: Mega - Studentski Centar

*** Kvote su podložne promenama