Čovek koji je doveo Atamana u PAO i igrao sa Kalatesom: Nik je kao volvo, nikad se ne kvari

Ipak, ono što se ne vidi na prvi pogled jesu problemi koji su pratili njegov dolazak, a stigao je na poziv prvobitnog trenera Aleksandra Sekulića, inače selektora Slovenije.
„Ovo mi je jedna od najstresnijih sezona u karijeri. Došao sam kasno, nisam dovoljno poznavao ligu, a odmah su krenuli problemi. Ostali smo bez plejmejkera, bez centra, imali smo niz povreda i praktično smo pokušavali da zakrpimo rupe iz utakmice u utakmicu. U takvim okolnostima je izuzetno teško pronaći stabilnost.“

Jedna od ključnih odluka bila je promena na klupi. Izbor je pao na čoveka čiji je rukopis prepoznatljiv širom Evrope, ali najviše u Crvenoj zvezdi.
„Od početka sam imao ideju da bi Dejan Radonjić bio pravo rešenje".

Zašto ovo kaže čovek koji je doveo Ergina Atamana u Atinu, pa vrlo je jednostavno. Zenit ima velikih problema u odbrani, a malo ko ume da posloži odbranu kao Dejan Radonjić.
"Njegov pristup, pre svega defanzivni identitet, bio je ono što nam je nedostajalo. Kada smo sagledali sve opcije na tržištu, odluka je bila jasna. I pokazalo se da je ispravna, odmah smo podigli nivo odbrane. Kod njega nema popusta, svi igrači su jednaki i to se sada vidi. Ekipa konačno deluje kao tim.“

Jedan od problema je bio i Nenad Dimitrijević. Sjajni plejmejker koji je svojevremeno blistao u Uniksu, zato je doveden u Zenit, ali se nije dovoljno snašao pa je odlučeno da ode u Bajern kao pozajmljen igrač.
"On je naš igrač i sledeće sezone. Videćemo kako sve teče. Kada mu se otvorila prilika da pređe na realno viši nivo kao što je Evroliga, nismo hteli bilo šta da kočimo".

Nastavio je Bećirović da priča o momku koji je česta meta spekulacija kada je u pitanu dolazak u Partizan.
„Ideja je bila da dovedemo plejmejkera koji poznaje ligu i olakša tranziciju, ali i tu smo imali peh. Povreda ga je odvojila od terena mesec dana, u tom periodu smo vezali poraze i teško je bilo vratiti ritam.“

Bećirović danas Evroligu posmatra iz drugačije perspektive, ali utisak je isti – takmičenje nikada nije bilo jače.
„Evroliga je postala ozbiljan proizvod, svake nedelje gledamo vrhunsku košarku. Što se tiče Panatinaikosa, uprkos problemima i povredama, i dalje mislim da imaju možda i najbolji tim na papiru u istoriji kluba. Ako uđu u završnicu, biće ih izuzetno teško izbaciti. To je skup šampiona i verujem da će na kraju izvući sezonu.“

Neizbežna tema bila je i regionalna scena, koju pomno prati.
„Naravno da pratim i Crvenu zvezdu i Partizan. Obe ekipe su imale turbulentne sezone. Kod Partizana su povrede na početku mnogo poremetile planove, a promena trenera dodatno je zakomplikovala situaciju dok nisu uhvatili ritam. Zvezda je, s druge strane, promenom trenera napravila seriju 8-0 i to ih je podiglo. Sada su u dobroj poziciji za plej-in i u jednoj utakmici protiv bilo koga imaju realne šanse, pogotovo ako izbore domaći teren.“

Tema je bio i njegov nekadašnji saigrač iz dana kada je nosio dres Panatinaikosa - Nik Kalates.
"Dobri moj Nik. On je kao volvo, ili golf 2. Ne kvari se nikada, može da pređe milion kilometara bez da staje. Odličan momak, vrhunski profesionalac. Pokazao je u Partizanu da i dalje može da igra Evroligu i veoma mi je drago zbog njega".

Sezona u Zenitu možda nije počela kako je planirano, ali Bećirovićev potpis je već vidljiv – čvršća odbrana, jasnija hijerarhija i stabilniji tim. A kako i sam kaže, u modernoj košarci na kraju se pamti samo jedno:
„U sportu se na kraju broje titule.“