Dante Egzum: Osećao sam da život nije fer prema meni, odlazak u Evropu mi je mnogo pomogao

Proveo je samo jednu sezonu u Partizan Mozzart Betu, ali i to je bilo dovoljno da Dante Egzum nađe posebno mesto u srcima navijača i da do danas ostane nezamenjiv šraf u mašineriji Željka Obradovića.

Posle verovatno najbolje sezone u karijeri, gde je od devetostrukog osvajača Evrolige dobio mogućnost da igra kao plejmejker, Egzum je iskoristio šansu i vratio se u NBA ligu gde je potpisao za Dalas Maverikse.

U razgovoru za portal Sportskeeda reprezentativac Australije prisetio se svog prvog boravka u NBA, odlaska u Evropu, ali i šta mu je pomoglo da prevaziđe brojne probleme sa povredama, za koje kaže da su bila prekretnica njegove karijere.

“Povrede su najviše bolele. Ali, ostao sam jak uprkos svemu i pozitivnog stava. Odlazak u Evropu mi je mnogo pomogao u tome. Osećao sam se mnogo komotnije i ostao sam zdrav. Kada sam se vratio u NBA, otvorile su mi se oči, shvatio sam koliko sam sazreo i koliko sam zreliji, što mi je olakašalo da se uklopim u ovaj tim (Dalas)“, rekao je Egzum u razgovoru za Sportskeeda.

Koje delove igre si najviše unapredio tokom boravka u Barseloni i Partizanu?

“Evropa mi je baš otvorila oči ka svetu košarke svojim fizičkim pristupom igri i koliko je važan svaki posed. Više nego u NBA ligi, poslednjih pet minuta utakmice su jako važni. Sa ulogom plejmejkera, razumeo sam više kako da kontrolišem igru i kako da zovem akcije, u kojoj situaciji. Bio sam nešto poput kvoterbeka u NFL“.

Kako bi uporedio fizički pristup u Evropi i NBA?

“(Smeh). Drugačije je u Evropi. Tamo napadač ima prednost. Zato sam se neko vreme adaptirao na faulove koje sam dobijao, baš je bio proces za mene“.

Šta si naučio kroz periode kada si se borio sa povredama i drugačijim ulogama u svojim timovima?

“O ljubavi prema igri. Želja mi je oduvek bila da se vratim na teren. Sećam se da sam posle ruki sezone bio umoran. Odigrao sam 82 utakmice i bio mi je potreban odmor od igre. Takvih trenutaka se sećam pošto nikada ništa ne uzimam zdravo za gotovo, pogotovo kada treba da budem na parketu i igram. Kada sam morao da budem više na klupi, to me je motivisalo da se probijem kako bih više vremena proveo na terenu“.

Kako si se nosio sa tim što si izabran kao peti pik?

“Velika stvar za mene. Pošto sam iz Australije, nisam igrao profesionalnu košarku sve do dolaska u NBA. Zbog toga sam mnogo toga morao da menjam i navikavam se na nove stvari. Uvek govorim kako bih voleo da sam znao neke stvari tada. Bila bi potpuno drugačija priča. Ali, ne bih ništa menjao. Sve je proces učenja. To je ono što stalno govorim početnicima“.

Šta si tačno rekao “rukijima“?

“Da budu spremni uvek, da imaju samopouzdanje i stalno rade. Džejden Hardi je neko sa kim sam najviše pričao, stalno šutiramo zajedno. Nikada ne znaš kada će neko reći tvoje ime ili će neko ispasti“.

Došao si u Jutu u kojem je Gordon Hejvord bio na vrhuncu moći. Da li ti je on bio mentor tokom prve tri sezone?

“Govorio je iste stvari (koje ja govorim danas mladima). Čitao sam dosta o tome koliko su veterani bitni za ekipe. I zaista je tako. Oni mogu da pomognu mladim igračima da se brže i bolje snađu u NBA ligi, životu i kroz razne uspone i padove. Jako važno da razumeš kao mlad čovek. Nema tu sad nekih ludih primera, ali meni je bilo teško pošto sam bio povređen, što nisam sa ekipom i što ne putujem sa momcima. Mnogo puta sam morao da pronađem unutrašnju snagu i ostanem motivisan“.

Ranije si govorio o tome kako ti je na “Draft Combine“ 2014. godine Kobi Brajant rekao da moraš da se nosiš sa podjednakim brojem stvari na terenu i van njega, da treba uvek da držiš fokus. Da li ti je i koliko taj savet pomogao?

“To je bila jedna od najvećih stvari, jer treba da shvatiš šta ti je najvažnije. Neko se fokusira na stvari van terena, za mene su to bile stvari vezane za teren. Definitivno mi je to pomoglo da ostanem motivisan tokom perioda oporavka i rehabilitacije. Dosta je dana bilo teško. Nisam hteo da budem u poziciji da se dugo oporavljam. Osećao sam kao da život nije fer prema meni. Ali, to je bilo nešto kroz šta sam morao da prođem kako bih gurao dalje. Ojačalo me je psihički“.

Koliko ti je značio odnos sa Kobijem Brajantom?

“Neverovatno je bilo uopšte samo deliti halu sa njim i raditi sa njim. To je nešto što ću uvek ceniti i čuvati. Nije čak bilo važno ni šta smo radili, koje vežbe, već stav sa kojim je on pristupao svemu“, rekao je Egzum i nastavio:

“Jedna od prvih stvari kojih se sećam iz perioda našeg zajedničkog rada je, kada je ušao u halu, odmah me je stavio pod koš i rekao mi da pogodim 20 šuteva levom rukom. Razmišljao sam zašto to radim, jer to nikada nisam radio. Ali, ubrzo mi je to dalo drugačiji pristup i pogled na moje treninge. Želeo je da šutiram levom rukom baš zato što to nikada ranije nisam radio. Tada sam podigao svoj nivo treninga“.

Kao neko ko je otvorio vrata NBA lige australijskim košarkašima, kako gledaš na svoj uticaj za nove generacije?

“To mi je jako važno. Želeo sam oduvek da igram za svoju reprezentaciju. Ono što smo uspeli da uradimo u Tokiju, gde smo uzeli bronzu, to je jako važna stvar za sve. Gladni smo i dalje zlata. To je poenta. Nadam se da ćemo uspeti da to uradimo u Parizu“.

Kakvo iskustvo nosiš iz duela sa Lukom Dončićem u Tokiju, s obzirom da je bio najbolji igrač turnira?

“Dobro. Pokušao sam pomalo da mu se uvučem pod kožu. Nismo nikada o tome pričali. Pobedili su nas na Mundobasketu ove godine, zbog toga i izbegavam da razgovaram o tome (smeh). Ali, sve polazi od toga šta radim u klubu. Defanzivno sam orijentisan i trudio sam se da budem što agresivniji“.

Egzum za Mozzart Sport: Objasnio sam Dončiću da je Partizan najbolji, planiram da dođem ponovo u Beograd

Dante Egzum: Zbog Partizana sam ponovo u NBA ligi

Sada si saigrač sa Lukom (Dončićem) i Kajrijem Irvingom...

“Dvojica izuzetnih igrača koji mogu da urade mnogo toga na parketu. Otvorili su moju igru samim tim što sam sa njima na parketu. Učim i dalje kako oni igraju i koliko ih protivnici pritiskaju. To onda otvara prostor za mene“.

Šta te je najviše oduševilo kod njih?

“Sa Lukom, najviše mogućnost da igramo sporije. Po prirodi sam brz igrač. On je sposoban da igra sporije, da ti otvori dodavanje u ugao. Sa Kajrijem, sve je u levoj ruci. Neverovatno je kako završava akcije“.

Kako si se ti uklopio dosad sa Mavsima?

“Dobro je. Imao sam dosad solidnu ulogu. Kao igrač i takmičar, imam osećaj da uvek može bolje i da možeš više da doprineseš igri. Ali, verujem da sam se dobro uklopio, da smo dobri jedan za drugog“.

Šta ti se najviše svidelo dosad?

“Način na koji igramo. Fokus je najviše na tome da guramo loptu napred i gradimo tempo. To mi se sviđa. Svako može da uzme loptu i gura napred“.

Šta bi voleo više da radiš?

“Voleo bih da vršim veći pritisak na loptu kada sam u odbrani. Bilo je situacija kada sam čuvao Lebrona Džejmsa ili Kristijana Vuda. Prihvatio sam te izazove, izašao iz svoje zome komfora i radio sve što se od mene tražilo“.

Kakvo je iskustvo čuvati više igrače od sebe?

“Drugačije. Jasno je da sam najviše igrao kao bek i plejmejker, protiv brzih igrača. Ali, više je duela i teže je izneti to fizički. Tada naučiš da ti prvi udariš i budeš agresivan. Onda se trudiš da iščačkaš loptu i teraš ih da se osećaju nelagodno“.

Dosta radiš na šutu za tri poena, kako tu napreduješ?

“Šutirati je jedna stvar, tu ćeš imati uspona i padova kroz sezonu. Na tome ću raditi i dalje i navikavaću se na razne situacije, kako bih zadržao samopouzdanje. Sve je u stavu. Mnogo sam uložio sebe kako bih poboljšao šut, nastaviću na tome da radim još“.