Džabari Parker, "after that"

To je, doslovno u dve reči, metafora Parkerove sezone. On je igrač koji je toliko ubeđen u sopstvenu važnost i svoje igračke kvalitete da nonšalantno nosi pritisak koji oko njega raste i time još više iritira ljude. Kruna takvog ponašanja usledila je posle utakmice protiv Virtusa i ubedljivog poraza Partizana u kome ga je Mirko Ocokoljić ostavio van svih tokova, a Džabari opet briljirao sa izjavom: "Znate da sam jedan od najboljih u Evropi, bitno je da igram, ovde ili negde drugo, nije važno".

Posle ovoga?

Još početkom septembra u jednom razgovoru Željko Obradović nam je otkrio da je Parker na pripreme došao sa upadljivim viškom kilograma, ali da je u pitanju kvalitet koji "vredi sačekati". Prošle su kratke, i putovanjem u Australiju upropašćene, pripreme i svi su bili spremni da čekaju Džabarija. Jer on jeste igrač visokog nivoa. Eto, samo da uđe u ritam. Eto, samo da prokine jednu utakmicu. Navijači su se tešili sličnim rečima.

A Džabari je izgledao isto. Anemično. Bez ikakve volje da se prilagodi. Bez želje da shvati da košarkaški Beograd nije dvadeseti svilen jastuk u nizu po kojim stoji zrno graška, nego košarkaško rudarsko okno. Pa ako u njega dođe i košarkaški poslovođa, mora dobro da se zagaravi ako želi da zasluži poštovanje.

Na terenu nije bilo jedne stvari zbog koje bi Parker to poštovanje zaslužio.

Govor tela je često precenjen, ali ništa u njegovom slučaju ne opisuje bolje stanje u kom se nalazi od govora tela. Neke se komete češće viđaju od Džabarijevih sprinteva. Poslednji put je u odbrambenom stavu viđen posle te utakmice sa Bajernom, a pre toga u Barseloni - između, samo prave noge, samo nonšalancija. Parkerov šut ne izgleda dobro, niti deluje da ima mogućnost da ga "upuca". Neretko se dešava da promaši čist zicer ili da mu zakucavanje završi na prvom obruču.

A i dalje, posle svega, ima stav kao da bi Partizanu i njegovim navijačima trebalo da bude čast što je on tu. Čašćavanje prisustvom u Beogradu nikada nije bila omiljena kategorija.

Zamislite uostalom da je u pitanju neki drugi posao.

Firma koja ima velike ambicije dovodi vrhunskog operativca koji je od početka karijere pokazao talenta i visok nivo performansi, a jedino što ga deli od Majkrosofta ili Epla jesu neke životne okolnosti. Bio je bolestan, recimo.

Međutim, na stapenici ispod se dokazao i na tržištu predstavlja bez premca veliki ulov. Oko njega se grade buduće ideje za sve akcije kompanije i najvažniji projekti su njemu namenjeni.

On dođe prvi radni dan u nervnom rastrojstvu i ne deluje spremno za posao, pa poslodavci kažu - a dobro, trebaće mu vremena.

Narednih nedelja dođe na posao u 8:59, napusti kancelariju u 17:01, ćuti i radi, ali kolege počinju da se zgledaju - da li je ovo taj operativac o kome su nam pričali.

Prođe i nekoliko meseci, on sedi za kompjuterom, pritiska dugmiće na tastaturi, klikće mišem, pa u 17:01 pokupi svoje stvari i ode. Poslednjeg u mesecu stigne SMS, a u međuvremenu malo ko u kompaniji veruje da u radno vreme umesto rešavanja bilo kakvih taskova, poznati operativac radi bilo šta osim slaganja pasijansa.

U međuvremenu je i njegov šef izgubio strpljenje za melanholiju koja je zavlada i odlučio je da ode, što je izazvalo tektonske promene. I svi su pokazali nekakvu emociju, ili reakciju. Neki rade bolje. Neki su zbunjeni. Samo on, koji je trebalo da bude glavni čovek na projektu, ne radi ništa.

Posle ovoga, što bi rekao Džabari Parker, nema kompanije ili kluba koji bi imali toleranciju za takvu izvedbu. Šteta je samo što košarkaški klubovi i ugovori koje oni potpisuju sa igračima ne funkcionišu kao ugovori radnika u svakodnevnom životu. Radnika koji radi kao mazga i odvaja veliki novac da bi platio sezonsku Partizana i sa tribina redovno bodrio tim, koji i zbog Džabarija Parkera izgleda ovako kako izgleda.

A on će onda posle utakmice izaći pred kamere i reći - ma ja mogu da igram ovde ili negde drugo, ja sam klasa i nije me briga. I jedina njegova svrha, sve dok igra ovde, ostaće da neki novi slojevi u klubu spočitaju starim greške u izboru, sve se praveći da o tome ne žele da govore.

Džabari Parker, posle ovoga? Piši-propalo.