Džordan, Lebron, Dankan, Kobi, Medžik, Rasel... Kako se Jokićeva bravura kotira među istorijskim simultankama u NBA finalima

Trend monstruoznih partija Nikole Jokića u ovogodišnjem plej-ofu nastavljen je i na startu velikog finala. Majami je osetio Jokićevu moć i utisak je da se srpski centar nije previše oznojio kako bi iskombinovao 27 poena, 14 asistencija i 11 skokova u svom debitantskom nastupu u mečevima za titulu. Što je u neku ruku zastrašujuće, jer se postavlja logično pitanje šta bi napravio da je igrao na maksimumu svojih mogućnosti.

Za to srećom nije bilo potrebe, Jokiću i svima u Denveru jasno je da će imati najveću minutažu od svih i da nije potrebno da se troši previše, pogotovo ako dobije adekvatnu podršku Džamala Marija, Erona Gordona i Majkla Portera Džuniora kao što je to bio slučaj u noći između četvrtka i petka.

A, kako se Jokićeva bravura kotira među najboljim performansima drugih velikana u NBA finalima?

Najbolji košarkaš svih vremena Majkl Džordan imao je nekoliko brutalnih rola tokom šest pojavljivanja u finalima tokom kojih je dinastija Čikago Bulsa zasijala punim sjajem. Jedna od prvih asocijacija na Džordanova finala jeste četvrta utakmica protiv Finiks Sansa 1993. godine. Posle tesne pobede u čak tri produžetka Leteći Majk odgovorio je Čarlsu Barkliju i drugovima sa 55 poena, osam skokova i četiri asistencije čime je odveo Bulse na korak do prvog od dva “het-trika“ šampionskih titula. Taj će meč ostati upamćen i po sjajnom procentu šuta (21/37), a zasad je i dalje zapisana kao druga najefikasnija partija jednog igrača u mečevima za prsten. Ujedno i njegova najefikasnija u velikim finalima.

Džordan je takođe obeležio i klasik sa Jutom iz 1998. godine. Godinu dana posle čuvene “Flu Game“ kada je ubacio 38 poena uprkos visokoj temperaturi i iscrpljenosti, MJ23 odigrao je jednu od najboljih partija u velikim finalima. Posle nategnute borbe, Džordan je skupio 45 poena i overio pobedu koja je zaokružila drugi niz sa tri pehara. Ta će se utakmica pamtiti i po tome što je bila Majklova poslednja u dresu Bulsa...

Lebron Džejms je tokom bezmalo dve decenije terorisanja rivala imo nekoliko monstruoznih utakmica. Njegov drugi, ujedno i poslednji prsten sa Majamijem došao je 2013. godine posle nezaboravne majstorice protiv San Antonio Sparsa. Zabeležio je 37 poena (20/31 iz igre), 12 skokova, četiri asistencije i dve ukradene lopte, čime se nadovezao na sjajna izdanja Krisa Boša i Reja Alena u šestoj utakmici serije kada su održali Hit u životu i na kraju bila prekretnica cele serije. Alen je taj meč završio trojkom uz zvuk sirene za pobedu. Kralj Džejms je u pomenutoj majstorici upisao gotovo 40 odsto Majamijevih poena, što je najavilo veliko slavlje.

Kada već pominjemo Lebronove majstorice, kako ne pomenuti još verovatno još i bolje izdanje koje je imao protiv Voriorsa u sedmoj utakmici finala 2016. godine. Džejms i Kavsi izrežirali su holivudski preokret u seriji posle debelog zaostatka (1-3), a Klivlend je dočekao šampionsku krunu. Ono što istu čini još i većom jeste to što su pali Voriorsi koji su u ligaškom delu ostvarili 73 pobede! Klivlendov trijumf u ovoj seriji definisao je Lebronovu košarkašku veličinu, što ga danas čini jednim od najvećih svih vremena. Posle 41 poena u petoj i šestoj utakmici, Džejms je u sedmom meču skupio tripl-dabl sa 27 poena, te po 11 uhvaćenih i podeljenih lopti, uz tri blokade i dve ukradene lopte. Duel je obeležila jurnjava za Andreom Iguodalom koja se završila snažnom “bananom“, jednom od najboljih u NBA finalima... Lebron je naravno i tada proglašen za MVP finalne serije.

Tim Dankan, čovek sa kojim Nikolu Jokića analitičari najčešće porede, pokazao je zašto jedan od najboljih visokih igrača svih vremena tokom megdana sa Nju Džersi Netsima 2003. godine. Čuveni The Big Fundamental je u šestoj utakmici umalo stigao do kvadripl-dabla i za to su mu nedostajale dve blokade! Imao je 21 poen, 20 skokova i 10 asistencija, čime je obezbedio Sparsima titulu... Cela ta serija prošla je u znaku Dankanovih minijatura, koje su bile šlag na torti fantastične godine ovekovečena drugom ligaškom MVP nagradom zaredom. Ipak, nešto najbolje što smo mogli da vidimo jeste ovakva Dankanova partija za trofej. Neverovatno!

U novije vreme možda i najbolje što smo mogli da vidimo jeste 50 poena Janisa Adetokunba u šestoj utakmici sa Finiksom 2021. godine. Grčki as zapisao je svoje ime u istorijske knjige sa 50 poena, 14 skokova, pet blokada i dve asistencije čime je na najdominantniji način stavio tačku na seriju i obe ruke na trofej! Janis je celu seriju odigrao izvanredno i bio sveprisutan na oba kraja parketa. Fascinantno je to što je u finale ušao šutirajući samo 55 odsto sa linije slobodnih bacanja, da bi taj šesti susret završio sa 17/19 i tako stao u red Milvokijevih i velikana NBA lige.

Majamijevi asovi imali su nekoliko zapaženih partija u ovom milenijumu. Mnogi su verovatno zaboravili da je Dvejn Vejd doneo Hitu prsten pre dolaska Lebrona Džejmsa. Bilo je to 2006. godine, kada je u šestoj utakmici serije sa Dalasom demonstrirao silu sa 36 poena, 10 skokova, pet asistencija, četiri ukradene i tri blokirane lopte. Iz igre je šutirao čak 67 odsto, što Vejdov meč svrstava u red najefikasnijih ne samo po procentu uspešnosti u velikom finalu. Vejd je celu seriju bio nezaustavljiva sila na oba kraja parketa. Džimi Batler 2020. godine nije uspeo da donese Majamiju titulu, ali to ne umanjuje da je treći meč sa Lejkersima obeležio sa 40 poena, 13 dodavanja, 11 uhvaćenih lopti, te po dve “krađe“ i “banane“. Batler je na taj način odgovorio kasnijem šampionu na dva uzastopna poraza, a to je njegova jedina tripl-dabl partija u finalima.

Teško da može da se zaboravi šta je Kobi Brajant uradio 2010. godine kada je praktično sam doneo prsten Lejkersima preko Bostona. Brajant je dve sezone čekao priliku da se osveti Seltiksima za poraz u finalu, a to je učinio sa stilom. Tokom pete utakmice igranoj u TD Gardenu, Crna mamba je zadivila svet sa 38 poena, četiri asistencije, te po jednom ukradenom loptom i blokadom uz 48 odsto iz igre. Bila je to jedna od najboljih Kobijevih rola kada se odlučivao šampion, što mu je donelo peti prsten u karijeri.

Mnogo pre Kobijevog doba, Medžik Džonson prosipao je magiju na parketu i 1980. godine odveo Lejkerse do titule. Stariji pratioci NBA košarke pamte Medžikovu partiju u šestoj utakmici sa Filadelfijom, kada je morao da igra centra! U odsustvu Karima Abdul Džabara Medžik zbog povrede skočnog zgloba preuzeo je odgovornost i odigrao impozantno na poziciji koja mu nije prirodna. Uradio je sve što je bilo potrebno kako bi napravio čudo. U pobedi na Siksersima kojom je overio krunu, Džonson je imao 42 poena, 15 skokova, sedam asistencija i tri ukradene lopte. Ubacio je devet poena u završnih pet minuta i Lejkersima podario sedmi prsten. Posebno impresivno je to što je Medžik sve ovo učinio u svojoj ruki sezoni!

Džejms Vordi je u majstorici iz 1988. godine stigao do svog prvog tripl-dabla karijere sa 36 poena, 16 skokova i 10 asistencija, dok su Lejkersi prevagnuli za dlaku protiv tada moćnih Pistonsa sa Ajzeom Tomasom. Vordi je zasenio Karima i Medžika, što je takođe veliki uspeh. Vordi je kroz karijeru dobio nadimak “Big Game James“. Velikan Portlanda Bil Volton doneo je prsten 1977. godine posle brutalne šeste utakmice protiv Filadelfije Džulijusa Irvinga. Volton je imao 20 poena, 23 skoka, osam blokada, sedam asistencija i dve ukradene lopte, čime je Blejzersima doneo šampionski prsten pred domaćin navijačima.

Za kraj, ako ćemo o apsurdima, Bil Rasel je u sedmoj utakmici finala iz 1962. uradio nešto što verovatno nikada niko neće. Ubacio je 30 poena uz vrtoglavih 40 skokova u pobedi nad Lejkersima rezultatom 110:107 posle produžetka...