Evroligin desetogodišnji plan: Novo proširenje i 2031. godine, klubovima 3.400.000.000

Nakon ključnog sastanka deoničara Evrolige održanog 6. oktobra na jezeru Komo, elitno evropsko košarkaško klupsko takmičenje zvanično je predstavilo istorijski desetogodišnji poslovni plan koji je jednoglasno odobrilo svih 13 klubova vlasnika. Ovaj projekat usmeren je na dugoročnu strategiju rasta sa ciljem povećanja vrednosti Lige i njenih klubova, proširenja takmičenja kroz dva prozora za ulazak novih franšiza, kao i jačanja finansijske održivosti svih učesnika.

Prema usvojenoj strategiji, u narednih deset godina klubovima učesnicima biće podeljeno ukupno 3,4 milijarde evra, pri čemu 2,2 milijarde dolazi iz direktnih komercijalnih prihoda, dok će se čak 1,2 milijarde evra sliti od pristupnih taksi novih franšiza. Organizacija cilja godišnji komercijalni prihod od 648 miliona evra do desete godine primene plana, oslanjajući se na izuzetan dosadašnji trend u kojem su komercijalni prihodi u prethodnih deset godina već uvećani pet puta. Proširenje takmičenja predstavlja jedan od glavnih stubova ove strategije, a Evroliga na stolu već ima 15 obavezujućih ponuda potencijalnih novih učesnika ukupne vrednosti 1,2 milijarde evra (među njima su Partizan i Crvena zvezda). Ova dodatna sredstva od ulaznih taksi novih franšiza, koje su planirane kroz dva prozora za proširenje takmičenja 2027. i 2031. godine, slivaće se mimo redovnih komercijalnih distribucija i otvoriti potpuno nove ekonomske mogućnosti za sve klubove.

Prelazak na franšizni model donosi i dramatičan skok vrednosti celokupnog takmičenja. Trenutna procenjena vrednost svih 13 licenciranih klubova zajedno iznosi 1,8 milijardi evra, dok je sama Liga procenjena na 1,4 milijarde. Već od sezone 2026/27. očekuje se trenutni skok vrednosti od 25 odsto, dok se do kraja desetogodišnjeg ciklusa predviđa da će kolektivna vrednost klubova licenciranih vlasnika dostići 5,4 milijarde evra, što predstavlja trostruki rast. Sa druge strane, vrednost same Lige projektovana je na 7,98 milijardi evra, odnosno čak 5,7 puta više u odnosu na sadašnji nivo. Ukupna kombinovana vrednost takmičenja i njenih klubova tako će u narednoj deceniji premašiti astronomskih 13 milijardi evra.

Pored finansijskog rasta, plan u sam centar stavlja potpunu finansijsku održivost. Iako u ovom trenutku oko 40 odsto licenciranih klubova posluje na održivim osnova, projekcija Evrolige jeste da svi licencirani klubovi ostvare potpunu stabilnost do kraja prve faze ovog plana. Glavni finansijski direktor Evrolige Ćavi Pujada istakao je da sve veći broj klubova ostvaruje održivo poslovanje i da svi u tome vide vrhunski prioritet, dodajući da vrednost takmičenja raste izuzetno brzo i da će se taj trend samo ubrzati dok klubovi zadržavaju vlasništvo nad vrednom imovinom bez izlaganja dodatnim rizicima ili investicijama.

Da bi se ovi ciljevi ostvarili, Evroliga će dodatno poostriti pravila finansijskog fer-pleja u skladu sa zaključcima sa jezera Komo, dok će istovremeno nastaviti sa ulaganjima u strategijske oblasti poput tehnologije i inovacija. Predvodnik te digitalne transformacije je projekat Euroleague Basketball+ kao budući digitalni dom evropske košarke. Paralelno sa tim, modernizacija dvorana ostaje ključni prioritet.

Sve ovo dolazi kao nadogradnja na činjenicu da su sami klubovi već značajno podigli svoje prihode, pa su tako u poslednje tri sezone prosečni prihodi od samih utakmica udvostručeni, dok su komercijalni prihodi porasli za 50 odsto.