FIBA: Rekordan broj transfera u svetu, Srbi pri vrhu po broju tužbi

Protekla sezona, 2019/20, rekordna je kada su u pitanju svi međunarodni transferi na svetu košarkaša i košarkašica. FIBA ih je registrovala 8.900, što je rast od 2,4 odsto u odnosu na igračku godinu 2018/19, navodi su se u "Izveštaju o migracijama u međunarodnoj košarci 2020", koja jednom godišnje sačinjava svetska kuća košarke.

Čak 7.371 igrača bilo je uključeno u najmanje jedan međunarodni transfer, a svi regioni FIBA, izuzev Amerike, zabeležili su porast u tom segmentu. Inače, u transfere je bilo uključeno 6.942 igrača i 1.958 igračica.

Kada je u pitanju Srbija, ona je tokom pomenute sezone napravila izvoz 178 igrača (na 11. mestu na svetu), od čega je 69,7 odsto domaćih "proizvoda", dok je uvezla 173 košarkaša (15.) među kojima je 63 odsto "gastarbajtera".

Srbija je još bliže vrhu kada je u pitanju broj sertifikovanih agenata (30), jer su ispred nje samo SAD (184) i Španija (36), ali se nažalost izdvaja iz proseka (5. mesto) po broju njenih igrača (72) koji su zatražili poštovanje ugovora preko "Košarkaškog arbitražnog tribunala" (BAT) koji je prenatrpan slučajevima Turaka (333), Italijana (141), Grka (107) i Rusa (79).

Mornar, odnosno prošlogodišnja ekipa Barana, mogla je da se pohvali da je druga najiskusnija u svetu profesionalne košarke, s prosečnom starošću igrača od 30,5 godina. Ispred Barana je bio jedino tim Ucominje (31.1), koji dolazi iz Prvenstva Japana, "najstarijem" šampionatu kojem je prošle sezone prosečna starost igrača bila 28,5 godina

U ABA ligi su igrači imali prosek od 26,6 godina, dok je najmlađa bila belgijska liga s prosečno 24,9 godina.

Prošlosezonski tim Partizana je bio prosečno visok 200,5 cm, što ga je svrstalo na četvrto mesto na svetu, dok je ABA liga bila treća po visini (198,8 com).

Čak 70,7 odsto stranaca je činilo igrački kadar španske ACB lige, dok je u ABA ligi bilo ravno 50 odsto internacionalaca (za 3 odsto više nego u 2018/19), računajući i igrače iz regiona bivše SFRJ koji nisu igrali za ekipe iz matičnih zemalja, odnosno 0,5 odsto više od proseka.

Gledajući vreme na terenu, najviše poverenja u strance imali su japanski klubovi koji su internacionalcima davali prosečno 28,6 minuta u igri. U ABA ligi su internacionalci igrali 20,1 minut, što je 120 sekundi ispod svetskog proseka (22,1 minut).

U košarkašku budućnost svojih sunarodnika najviše veruju argentinski klubovi u kojima je bilo 27,9 odsto igrača mlađih od 21 godine, dok je u ABA taj procenat bio 13,9, odnosno za jedan odsto niže od svetskog proseka. Ali, zato su klubovi iz regiona najviše šanse davali momcima mlađim od 21 godine (prosečno 9,4 minuta po meču), posebno ekipa Mege u kojoj su srpski igrači provodili 17 minuta u igri, što ih je izdiglo na treće mesto svetske liste.

Klubovi u ABA ligi su tokom sezone potpisivali prosečno 1,2 igrača, odnosno ukupno 14, što je za 9 manje nego u sezoni 2018-2019.

Grupu legionara u ABA ligi činili su Amerikanci (44), Srbi (14), Hrvati (9), igrači iz BiH (6) Slovenci (4), po dva Crnogorca, Letonca, Nigerijca, Nemca, Australijanca, te Litvanac, Francuz, Senegalac, Grk, Austrijanac, Turčin, Mađar, Belorus, Švajcarac i Kolumbijac.