Najnovije vesti

Game changer

Vreme čitanja: 5 minuta

Malo koja definicija bi tako dobro „legla“ opisu igre Filipa Čovića u užarenom ambijentu dvorane Aleksandar Nikolić prošle večeri. Ista još dobija na težini kada je izgovori trener protivničke ekipe i to u momentu kada utakmica još nije odigrana

"Njihov 'game changer' je Filip Čović, uvek je spreman da uđe i promeni tok utakmice. Šta ćeš bolje od drugog plejmejkera?".

Ovu izjavu Andree Trinkijerija uoči otvaranja polufinalne serije plej-ofa Jadranske lige deo javnosti oblikovan idejom „da komšiji crkne krava“ dočekao je s ocenom da se radi o ironičnom pokušaju da se isprovocira plejmejker Crvene zvezde. Prizemnija i košarkaški obrazovana publika videla je širu sliku. Ma koliko je večiti derbi prevazišao okvire onoga što se dešava na parketu, a atmosfera se neretko podgreva sitnim provokacijama i porukama upućenim suprotnom taboru, Andrea Trinkijeri je pre svega košarkaški trener, etiketiran kao stručnjak evroligaškog kvaliteta. Dakle, nije bila reč ni o kakvoj provokaciji, već predosećaju da bi Filip Čović mogao da uradi ono što jeste kako bi Crvenoj zvezdi obezbedio prvi trijumf u doigravanju. 

A, šta je zapravo „Game changer“? Prema definicijama upisanim u svetski priznatim rečnicima: „Nešto novo što menja tradicionalne procedure i koncepte. 'Game changer' može da bude osoba, ideja, događaj ili protokol koji nadograđuje uspostavljeni poredak. Nešto što nosi etiketu 'Game changer' obično je radikalno i remeti određeni mir, uglavnom na pozitivan način“.

Malo koja definicija bi tako dobro „legla“ opisu igre Filipa Čovića u užarenom ambijentu dvorane Aleksandar Nikolić prošle večeri. Ista još dobija na težini kada je izgovori trener protivničke ekipe i to u momentu kada utakmica još nije odigrana. Košarkaški bogovi sinoć su izvukli takve karte i Čoviću omogućili da jednom izuzetnom partijom obriše sve kritike mahom izgovorene zato što je sin prvog čoveka kluba i uglavnom nemaju veze sa igračkim kvalitetima. Valjda je zato prinuđen da se stalno dokazuje čak i onima koji vole Crvenu zvezdu, da brani i pravda svoje prisustvo u rosteru kao na optuženičkoj klupi? 

Ono što je izneo u subotu uveče bila je njegova „odbrana“. Najefektnija, jer je to učinio bez izgovorene reči. Kako bi sportisti voleli žargonski da istaknu - pričao je na terenu. 

Crvena zvezda je sinoć prošla nekoliko faza adaptacije kako bi odbranila domaći tener i overila prednost istog. Jedna od njih bila je implementiranje bilo kakvog učinka rezervista u igru i taktičko izvršavanje zadataka. Pomalo neverovatno zvuči, ali izuzev onih 11 poena Kej Sija Riversa, Crvena zvezda tokom uvodnih 20 minuta utakmice nije dobila apsolutno ništa od preostalih igrača sa klupe. Andrea Trinkijeri je za isti period igre izvukao čak 24 poena od onih koji se nisu našli u startnih pet. Zašto je ovo poređenje važno? Jer su na kraju upravo oni iz drugog plana sačuvali Crvenu zvezdu da se ne udavi u šuterskom transu Vanje Marinkovića i njegovoj „verbalnoj konekciji“ s protivničkim navijačima. A prvi među njima bio je Filip Čović

Posle dve asistencije i jednog skoka u prvom delu, Čović je u nastavku preko svojih leđa preturio neviđeni teret. Morao je da zaustavi ogroman nalet Parnog valjka, razigra saigrače i ujedno ponese ulogu koja je od početka sezone bila namenjena Džou Reglandu. Povreda američkog plejmejkera - zbog koje sada navijači strepe - otvorila je prostor da Filip Čović izraste u heroja. Zaključno sa produžetkom Čović je skupio 16 poena i sedam od ukupno devet asistencija, bez izgubljene lopte! U momentu kada je fokus kompletne protivničke odbrane na tebi, uz dodatni pritisak moranja i samu važnost kompletne utakmice, to je nestvaran uspeh.

Kada je definitivno odmenio Reglanda u njegovom poslednjem pokušaju da igra preko granice bola Partizan je na krilima Džoka Lendejla i Novice Veličkovića, potpomognuti asistencijama Aleksa Renfroa bio u strašnom naletu, a rezultat u tom 24. minutu glasio je 41:47. U samo nekoliko trenutaka Partizan je posle Vanjine simultanke otišao na 52:41, a dostizanje te razlike je za Crvenu zvezdu bio poduhvat ravan osvajanju Himalaja. Bez poena iz igre punih pet minuta, s razbijenom koncepcijom, bez prave ideje kako da se povrati samopouzdanje i raspoloženih opcija poput Perperoglua, Berona, Reglanda, Odža...
"Žao mi je što se desila ta povreda Reglanda, ali cele sezone smo igrali kao tim i tako smo nastavili. Pričao sam dosta puta da je svaku utakmicu neko drugi iskakao u prvi plan. Videli smo da i ovu možemo da iznesemo sa 12 igrača i to je ono što nas je vuklo cele sezone", rekao je rezervni plejmejker Crvene zvezde posle utakmice.

Čović je samo do kraja trećeg kvartala skupio šest poena, iznudio dva prekršaja i kroz dve asistencije za trojke Dejana Davidovca i Ognjena Dobrića ponovo lansirao Zvezdu! Dovoljno je samo pogledati snimak - svaki put bi uspešno navodio protivnike da poveruju da će ići na dvokorak, a u stvari iz kontakta bi izvukao dodavanje za slobodnog saigrača. Dvojica momaka koji su gotovo cele sezone bili izvan vidokruga trenera Milana Tomića sinoć su Crvenoj zvezdi udahnuli život i možda čak trasirali put za veliko finale. Zbog toga Davidovac i Dobrić zaslužuju duboki naklon tribine. Ne zato što su ubacili osamnaest, odnosno osam poena, već zato što su prepoznali momenat kada je potrebno da iskoče i budu Zvezdino tajno oružje. Da Davidovac bude toliko lucidan da krene u Partizanov reket, izvuče čak šest prekršaja i bude hladne glave, a Dobrić hrabar i odvažan da pogodi metu sa ona dva harpuna, pogotovo onaj posle Vanjine trojke za 57:63, na isteku vremena u trećoj deonici. Ona je možda čak i bila presudna za Zvezdin povratak i sve što se dešavalo u nastavku.

Koliko je Čović bio vitalan za igru Crvene zvezde, koliko je promenio tok večitog derbija pokazuje i to što je u uvodna dva minuta poslednje četvrtine direktno otvorio prostor Dobriću za njegovih pet poena, da bi onda i sam pogodio dalekometni hitac i Zvezdu odveo na 68:63. I onda do kraja – asistencija za Beronovu trojku, Cirbesov jedan od dva pogotka iz igre, samostalni ulaz do koša, dodavanje iz kojeg je Davidovac izvukao dva penala i pogođeno slobodno bacanje. Njegova rola bila bi savršena da mu nije zadrhtala ruka kod drugog penala na 24 sekunde pre kraja četvrtog perioda, iz čega je Renfro kasnije izvukao produžetak. Ali, iskupio se sa još četiri poena u produžetku.
"Što manje razmišljate, to je bolje! Igrali smo košarku, nema tu šta posebno da se kaže. U datim situacijama pokušavaš da odigraš što bolje, a ovakve utakmice se dobijaju energijom, odbranom, željom... Toga ne sme da manjka", prokomentarisao je svoju igru u drugom poluvremenu i produžetku. 

Filip Čović je novinarima u dvorani Aleksandar Nikolić rekao da je zahvalan treneru Partizana što ga je okarakterisao kao nekog ko menja tok utakmice i tako prizvao njegovu ponajbolju rolu u dresu Crvene zvezde. Nije najbolji, ni najkvalitetniji plejmejker koji je igrao u timu s Malog Kalemegdana, ali je svojim zalaganjem i profesionalnim odnosom prema dresu zaslužio poštovanje. Jer, da nije bilo njega, verovatno bismo sada pisali o tome da je Partizan na pragu finala Jadranske lige...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport, MN Press

Ostale vesti

Najviše komentara

Kladionica vesti

Uživo
Najava mečeva