Gde se izgubio Partizan od prošle sezone?

Zaključak posle Partizanove utakmice u gostima protiv Uniksa je da Partizan tako ne igra košarku. I postavlja se pitanje – gde je nestao Partizan iz prošle sezone? Da li ga je u džepu za Minhen „odneo“ Andrea Trinkijeri, ili je (verovatnije) odgovornost ne samo na treneru Vladi Šćepanoviću, već i na igračima koji ne igraju onako kako se to od njih očekuje.

Kao što smo rekli posle Budućnosti, nije toliko problem ni u porazu, ni u razlici, niti u tome što crno-beli imaju četiri poraza na prvih pet utakmica, već u tome što igra ne deluje da će se popraviti u skorije vreme. Bljesak u drugom poluvremenu protiv Venecije deluje kao slamka za koju Šćepanović i njegovi saradnici mogu da se hvataju.

Jeste Partizan dobro igrao u tri četvrtine protiv Huventuda, jeste pomalo i nesrećno izgubio od Budućnosti, ali za partiju protiv Uniksa u Kazanju ne postoji ni obrazloženje ni izgovor.

Sam pogled na rezultat to govori, običan laički utisak posle gledanja utakmice to govori, pogled na statistiku to govori. I rezultat i statistika i utisak su saglasni - Partizan je ozbiljno podbacio. Šta je razlog tome? To je na klubu da reši.

Crno-beli nisu ličili ni u tragovima na tim od prošle sezone, a zadržali su 80% igrača. Šćepanović je nasledio gotovo identičan tim koji je prošle sezone imao onakve uspehe kakve je imao, umesto Korija Voldena je dobio Milera Mekintajera, a može čak da se kaže da je i pojačan ispod koša sa Mikom u odnosu na Mekadua, te da je Dangubić bolji igrač od Pejnersa.

I umesto da Partizan igra još bolje, crno-beli igraju prilično loše. Do Uniksa đene-đene, ali predstava u Kazanju bila je horor priča za pratioce tima sa crno-belim bojama. Nit igre, nit energije, nit rezultata. Mučenje i u odbrani i u napadu. Ako smo mogli do sada da kažemo da je rani deo sezone i da je rano za neke zaključke, onda već posle pet utakmica (četiri poraza) moramo da konstatujemo da Partizan mora nešto da menja.

I to ne malo. Već mnogo.

Partizan je izgubio s 23 poena razlike i primio je čak 93 poena. Toliko o odbrani. Ukupno je, kao tim, imao samo 10 asistencija za ceo meč. Toliko o napadu.

Crno-beli su nanizali 17 izgubljenih lopti, a recimo Erik Mika ih je kao centar imao pet. Posle tri odigrane četvrtine Partizan je timski imao samo tri (?!) ofanzivna skoka, a na kraju je stigao do brojke od mršavih osam. Toliko je bezmalo, recimo, Vil Mozli znao sam da ima prošle sezone.

Kada smo kod njega, Mozli se izgleda i povredio u Kazanju pa je to nova loša vest za Partizan. Mada je činjenica da od starta sezone ne liči na sebe. Odigrao je sinoć tri i po minuta i nije imao učinak. Trifunović je igrao šest minuta bez poena. Dangubić je opet bio očajan u napadu, za 20 minuta dao je dva poena. Ima priličnu minutažu iz meča u meč i nikako da krene da pogađa. Procenti su mu vrlo loši.

Pejdž je šutirao za tri poena 2/6 kao najbolji šuter tima. Mekintajer 0/2 što je već postao standard kod njega. Ukupno je Partizan ubacio sedam trojki iz 23 pokušaja što je 30,4%. Crno-beli su na svu muku promašili i sedam slobodnih bacanja.

To je što se tiče brojki. Utisak je još gori.

Kakvo je objašnjenje Vlada Šćepanovića?

„Nema komentara ako izgubite utakmicu na ovaj način, sa više od 20 razlike. Mi smo tim koji ne može da igra bez energije. Ne možemo da igramo i da se takmičimo ako nismo 100 odsto fizički spremni. Moram da saznam zašto smo bili ovakvi, bez energije, bez snage, bez košarkaške koncentracije. Bilo je situacija kad nismo koristili faulove pre izlaska iz bonusa, tokom sve četiri četvrtine. Nešto je pogrešno, moramo da saznamo šta je u pitanju. Utakmice protiv ovakvih timova ne možete da igrate bez maksimalne koncentracije, energije i fizičke igre“, rekao je Šćepanović.

Ako treba nešto da se pohvali onda bi to svakako trebalo da bude požrtvovanje Milera Mekintajera koji je pored 10 poena, četiri skoka i četiri asistencije imao čak sedam ukradenih lopti što nije nešto što se svakog dana viđa. Aplauz za takav učinak Mekintajera. Kod njega je i bilo krvi i živosti. Borio se.

Imao je par dobrih poteza i Nikola Janković, trčao je i Jaramaz, pokazao je volju, ali generalno je iluzorno bilo šta pozitivno izdvajati posle onakve partije Partizana.

Partizan je kroz istoriju bio ekipa koja pobeđuje, znao je da bude i ekipa koja gubi, ali je retko, vraški retko, bio ekipa koja igra kao da joj se nije izlazilo na teren. E, baš takav utisak je Partizan odao sinoć u dalekom Kazanju.