Gober opet nije platio kartu za Jokićev ringišpil
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | ned. 19.04.26. | 16:44
Preko 34 poena u proseku postiže najbolji košarkaš sveta protiv Francuza na poslednjih 10 međusobnih susreta
Duel centara u prvoj utakmici između Denvera i Minesote nije razočarao ni ovaj put. Istini za volju, ništa epohalno se nije desilo, osim onoga na šta su nas Nikola Jokić i Rudi Gober već navikli. Menjali su odbrambene pristupe gostujući košarkaši, pokušali da urade sve što je u njihovoj moći da koliko-toliko izbace iz zone komfora najboljeg košarkaša sveta, ali uzalud.
Imao je srpski as pomoć u vidu Jonasa Valančijunasa, da eventualno može i da predahne u nekim delovima utakmice, što nije bio slučaj u prethodnim plej-of duelima ovih ekipa. Slobodno možemo reći da mu takva pomoć nije ni bila potrebna. Znate onu situaciju kada prelazite neku igricu i konstantno dolazite do završne faze gde treba da savladate poslednjeg protivnika. Donekle znate šta možete da očekujete, ali nikako ne uspevate da to znanje pretvorite u delo, te se nekako nađete poraženi na kraju. E, možemo reći da se tako oseća Gober protiv Jokića. Kako svaki prethodni put, tako i sinoć.
Izabrane vesti
Kasnio je Francuz, a Nikola Jokić je radio ono što najbolje zna - vešto pronalazio načine da „nasamari“ protivnika. Zna srpski košarkaš da oseti momenat i pronađe pravo rešenje u svakom trenutku. Konstantno. Bukvalno analizira protivnika i maksimalno koristi slabosti. Uz to, egzekucija - vrhunska. Koristio je Goberove nedostatke, a Francuz nije uspevao da isprati sve što je Srbin bio u stanju da iskreira iz svog neprikosnovenog arsenala. Pun gas, skokovi, asistencije i poeni doveli su ga do novog tripl-dabla.
Utorak, 04.30: (1,45) Denver (13,0) Minesota (3,15)
Gober je i ovog puta ušao u duel sa onim što ide uz njegovo ime - iskustvom, reputacijom i ozbiljnim defanzivnim pedigreom. A izašao je iz njega sa još jednim podsetnikom koliko je teško čuvati igrača koji ne napada samo telo i prostor, već i odluku. U prvom meču serije Jokić je stigao do tripl-dabla sa 25 poena, 13 skokova i 11 asistencija u pobedi Denvera nad Minesotom 116:105, a možda je ceo duel najbolje stao u onaj flouter pod kontaktom Gobera na malo više od šest minuta do kraja četvrte četvrtine. Onu njegovu „pogačicu“, kojom je još jednom pokazao da protiv njega ni dobra odbrana često nije dovoljna.
Treba biti realan i reći da su igrači Minesote izašli sa dobrom idejom, vršili su pritisak na Jokića i Valančijunasa koji su do kraja prve četvrtine bili krivi za četiri od ukupno sedam izgubljenih lopti Nagetsa. Udvajali su u pravim momentima, pokušavali da defanzivnom nepredvidivošću unesu nervozu u redove domaćina, što su u određenoj meri i uspevali. Ali, kao što to obično biva, momak iz Sombora kao da ima ugrađen sistem za analizu protivnika u glavi i kako utakmica odmiče, njemu postaje sve jasnije kakav je plan suparničke ekipe i uspeva da predviđa sa gotovo neverovatnom tačnošću ideje protivnika. Jednostavno, korak ispred svih.
"Brother, I have 47" je verovatno najupečatljivija rečenica kada pričamo o Jokić-Gober rivalstvu. Francuz je tada bio član Jute, saigrači su hteli da mu “pošalju pomoć” u duelu protiv centra iz Sombora, na šta je on nonšalantno odgovorio "I got him". Samo da Srbin nije imao 47 poena u tom trenutku pa bi možda neko i poverovao u Rudijeve reči… U sinoćnjem duelu trostruki najkorisniji igrač NBA lige nije bio poenterski tako efikasan, ali definitivno je da ključ za njega malo ko ima, a centar iz Sent-Kventana definitivno – ne.
Dikembe Mutombo, Ben Valas i Rudi Gober imaju po četiri priznanja za najboljeg defanzivca sezone (DPOY), što Francuza formalno stavlja u ozbiljno društvo. Ali, sa druge strane, možda odgovor nije samo u njemu. Možda je deo priče i u tome što je NBA u međuvremenu otišla toliko daleko u ofanzivnom smislu da ni najbolji defanzivci više ne mogu da zatvore sve. U eri Mutomba i Valasa trojka jeste postojala, ali nije bila korišćena ni približno kao danas, kao ni širina terena u generalnom smislu. Takođe, kazna za svako kašnjenje u preuzimanjima nije bila ovako surova. Naravno, sve je to deo razvoja i evolucije košarke koji je neminovan, pogotovo kada pričamo o sportovima koji su popularni u Americi, gde se konstantno traže načini za unapređenjem. Ne uvek u sportskom smislu, najčešće u onom koji bi sport učinio najprivlačnijim za publiku, ali šta je – tu je.
Taj kontekst vredi podvući i brojkama. Ligaški prosek pokušaja za tri poena po timu iznosio je 13,9 u sezoni 2003/04, dok Boston u 2024/25 dolazi do 48,2 pokušaja po meču. To dovoljno govori koliko se napad promenio, koliko se danas više koriste neka druga oružja i koliko je igra drugačija nego nekada. U takvoj košarci protiv pojedinih igrača više ne biraš kako da ih potpuno zaustaviš, već koju si opciju spreman da im ostaviš i da se nadaš najboljem.
Zato i nije čudo što je Džulijus Rendl pred početak serije na pitanje kako se čuva Jokić odgovorio: "Call God". U toj rečenici ima i humora i priznanja. Jer kada preko puta sebe imaš igrača koji "bije sa svih strana", iz istog poseda može da te kazni poenom, dodavanjem ili skokom, a pritom sve vreme deluje kao da ne žuri nigde, onda više nije pitanje kako ga potpuno zatvoriti, već kako ograničiti štetu.
A kada ga u Americi neko opet potkači pričom o "stat paddingu (žargonski rečeno - nabijanju statistike)" , dovoljno je samo da sedne i odgleda utakmicu. Kod Jokića nema forsiranja niti jurenja brojki zarad čiste statistike. Sve što radi podređeno je tome da Denver bude produktivniji, opasniji i stabilniji u svakom posedu. Ako mu odbrana da poen, iskoristiće to. Ako mu otvori pas, razigraće saigrača. Ako mu ostavi skok iz kog odmah kreće nova prednost, iskoristiće i to. Zato njegovi tripl-dablovi ne deluju kao nešto "navučeno", već kao posledica toga što iznova i iznova bira najbolje moguće rešenje.
A najjače u celoj priči jeste to što taj ritam nije ostao zakopan u regularnom delu sezone. Jokić je odmah u plej-of ušao novim tripl-dablom, a prethodno je postao prvi igrač u istoriji NBA koji je sezonu završio kao lider lige i u skokovima i u asistencijama po meču. Ako se na to doda način na koji iz meča u meč pretvara i najteže odbrambene zadatke u šahovsku partiju po svojim pravilima, onda priča o MVP-ju uz njegovo ime više ni ne zvuči kao kampanja, već kao logična posledica. Doduše, u nekoj drugoj državi verovatno. U ovoj gde je "voters fatigue (zamor navijača)" jedna od ključnih stavki, majstori kao što je Nikola definitivno nisu vrednovani na pravi način.
Piše: Matija MIŠKOVIĆ
NBA - PLEJ-OF (PRVA RUNDA)
Subota:
Klivlend – Toronto 126:113
/Mičel 32 – Beret 24/
Denver – Minesota 116:105
/Mari 30, Jokić 25, 13sk, 11as – Edvards 22/
Nedelja:
Njujork – Atlanta 113:102
/Branson 28, Tauns 25 – Mekolum 26, Džonson 23/
LA Lejkers – Hjuston
/Kenard 27, Džejms 19, 13as, 8sk – Šengun 19/
19.00 (1,15) Boston (22,0) Filadelfija (6,00)
21.30 (1,15) Oklahoma (22,0) Finiks (6,00)
Ponedeljak:
00.30 (1,33) Detroit (14,0) Orlando (3,80)
03.00 (1,22) San Antonio (16,0) Portland (5,00)
*** Kvote su podložne promenama
tagovi
Obaveštavaj me
NBA
