Hajdelberg u Bundesligi posle skoro 40 godina: Holivudski scenario s potpisom Srbina

Srpski košarkaški radnici u inostranstvu često su u centru pažnje. Od košarkaša u NBA ligi, preko Evrolige, širom sveta, do uspešnih trenera. Jedan takav radi kvalitetan posao u drugoj nemačkoj ligi. Jasno, to ne zvuči toliko impresivno, ali kada se zna da se u tom takmičenju na nivou jedne sezone potroši možda i više ili jednako novca kao u ABA ligi, onda sve postaje značajno ozbiljnije.

Branislav Ignjatović je rođeni Beograđanin, došao je u ludim devedesetim u Nemačku, zasnovao porodicu, a košarke nije hteo da se odrekne iako se na početku bavio drugačijim poslovima. Počeo je 1996. da radi kao trener gde je i sam igrao u trećoj ligi, poluprofesionalno.

Kasnije je sve krenulo da se odvija nabolje, prešao je u Langen gde je proveo tri godine. Put ga je odveo ka Štutgartu, to jest do malog mesta Kiršhajma gde je bio šest godina, pa onda sedam u Hajdelbergu gde je i sada. Neki ga već zovu legendom nemačke druge lige zbog staža i uspeha.

Uveo je u Bundesligu tim iz jednog od najlepših gradova Nemačke posle skoro 40 godina pauze. Ne treba posebno objašnjavati koliko je to važno za sam grad i ljude koji tamo vole košarku.

"Drugi put mi to polazi za rukom za 14 godina postojanja ove lige. Prvi put sam uspeo sa Kiršhajmom, to je bilo u sezoni 2011/2012. Ali, oni nisu imali mogućnosti da igraju Bundesligu, potrebna je dvorana za 3.000 ljudi, minimalan budžet od 3.000.000 evra. U Hajdelbergu sam već sedam sezona. Oni su bili klub koji ima izvanrednu tradiciju, devet puta je bio prvak Nemačke. Računa se 13 puta, ali je pre toga bilo sa drugim imenom. U suštini su u dva-tri kluba u Nemačkoj, Leverkuzen je ispred. Tradicija postoji, ali je bila uspavanja sredina", objašnjava Ignjatović za Mozzart Sport.

Klub je infrastrukturno napredovao, a upravo se ove sezone poklopilo da napredak u tom smislu isprati i napredak kluba na parketu. Sve je ispalo da bolje ne može biti.

"Ništa, došao sam, radilo se nešto i digli smo se. Krenuli smo da igramo plej-of, da držimo iz godine u godinu i ove godine se kao u holivudskom scenariju sve dogodilo. Dobili smo novu dvoranu i u toj godini ušli u Bundesligu. Ne mogu reći da je bilo planirano, postojala je želja, ali smo prebacili očekivanja i tu smo gde smo".

Sezona je bila stresna zbog korone, ali se po Hajdelberg završila na najbolji mogući način.

“Jako stresno, jako teško, počele su pripreme, nije se znalo kako će biti, testiranja. Kasnio nam je i početak lige jer smo igrali pripremni meč protiv tima koji je igrao sa zaraženim igračima pa smo morali u karantin. Pa smo kasnije bili opet u karantinu, u kontraritmu, zaostatku sa utakmicama. Kasnije je bio užasan ritam, ali momci su to odradili vrhunski”.

Ove sezone je i takmičenje u drugom rangu Nemačke bilo nešto drugačije nego obično, a razlozi su svima poznati.

“U normalnoj sezoni prvih osam ide u plej-of. To je jako ozbiljna liga, znaju to i agenti i svi. I finansijski je ozbiljna. Pro A liga je maltene imala pre korone veći zajednički budžet nego ABA liga. A radi se o drugoj ligi. Nije to naivna liga i sve je jača svake godine. Ove godine se igralo u dve grupe po osam ekipa. Na kraju smo finale igrali protiv Leverkuzena i bilo je jasno da smo sportski obezbedili plasman u Bundesligu. Ali, trebalo je obezbediti prvo mesto u grupi da se bi se obezbedila promocija”, kaže Ignjatović.

To sve znači da su već i Hajdelberg i Leverkuzen znali da će otići u Bundesligu pre finala...

"To se ovde kaže - sportski plasman. E, sada, Leverkuzen je u startu rekao da neće ići, da se neće kandidovati za licencu. Ako sportski obezbediš, ne mora da znači da ćeš i igrati. Pričali smo već o standardima. Znaju zašto traže te uslove jer mora da se podrži celokupna logistika. I zato je minimalan budžet 3.000.000. Odluka je doneta, naravno moramo i da pokažemo taj novac, ali po ovome kakav je odziv sponzora i prodaja karata, sve ukazuje na to da ćemo igrati Bundesligu sledeće sezone”.

Hajdelberg je uspehom u ovoj sezoni ispisao istoriju.

“Mi smo svi zajedno upisani u zlatnu knjigu grada kao počasni građani, dobio sam to zvanje. Posle skoro 40 godina Hajdelberg je u Bundesligi, čini mi se da su poslednji put bili 1984. ili 1985. godine. Nije baš 40 godina, ali tu je negde. A poslednja titula je bila 1977".

Nova dvorana je prelepa, prima 5.000 navijača, grad poseduje tradiciju, sve ide na ruku Hajdelberga. Blizu je i Hofenhajm koji je čak i mali sponzor kluba, a igrači gotovo svi stanuju u ovom lepom mestu.

Sada je pravi izazov za Hajdelberg da pokaže koliko je kao organizacija sposoban i ozbiljan. Bundesliga čeka, a to znači da sve treba da se podigne na viši nivo.

Potrebno je podići klub dodatno i finansijski i strukturno. Jasno je Ignjatoviću kakav ga posao čeka.

“Ja sam po tom pitanju realan, videćemo šta će se dešavati po pitanju menadžera i svih čuda. Prve godine bi bilo iluzorno maštati bilo o čemu osim o opstanku. Osim ako ne dođe neki sponzor koji će da da 5.000.000 ili 6.000.000 a-ha-ha. Onda bi mogućnosti bile veće, možda čak i da se napadne plej-of. Vidimo to iz iskustva Hamburga. Nije nemoguće. Ali, neki klubovi su odskočili sa budžetima od 30.000.000 do 40.000.000. Od Albe, Bajerna… Ulm je u toj grupi od desetak miliona. Bitno bi bilo da se preživi prva godina i naprave osnove, a onda i da se etablira na duže staze”, kaže Ignjatović koji jeu karijeri radio sa nemačkim reprezentativcima Johanesom Herbertom, Robertom Bencingom, Aleksom Kingom…

Pratićemo Hajdelberg sledeće sezone u Bundesligi...