Idealni epilog novog rata Fibe i Bertomeua – Evroliga sa 20 klubova i večitima

Pandemija korona virusa zaustavila je sport širom sveta i nametnula domaćoj čitalačkoj publici nešto drugačije navike. Nakon skraćenja fudbalske Superlige i skoro pa nemoguće misije Partizana da u preostala četiri kola nadoknadi minus od 11 bodova za Crvenom zvezdom srpska javnost okrenula se pre svega košarci. Jer crno-beli su bili uvereni da će ova sezona biti ona u kojoj će prekinuti dominaciju večitog rivala na Jadranu i izboriti se za povratak u Evroligi. Samo što je zbog virusa krajnje neizvesno da li će se ABA liga nastaviti, nije sigurna ni Evroliga, još je nejasnije kako bi u tom slučaju Đordi Bertomeu izabrao učesnike za narednu sezonu, a dodatnu konfuziju unela je i vest da je Fiba uputila Partizanu pozivnicu da sledeće sezone zaigra u Ligi šampiona što su već prihvatili Ritas Viljnus, Bilbao i Darušafaka

Odmah da razjasnimo, te pozivnice nisu nikakva novost. Dobio ju je Partizan i prošle godine, ali se odlučio za Evrokup. Fiba jednostavno pokušava da sebi obezbedi što jači renome i targetira klubove sa istorijom i jakom navijačkom bazom. Kako ne može do Reala, CSKA, Makabija i ostalih finansijski najmoćnijih klubova, Partizan joj je tu najpoželjniji “promoter“ Lige šampiona.

Izvesno je ipak da će Fiba bar isprva biti odbijena, jer crno-beli se i dalje nadaju Evroligi, koja bi najkasnije do 24. maja – spekuliše se da će se sve znati u petak – trebalo da i definitivno kaže da li će se sezona nastaviti i kako. I ako neće – šta dalje?

Jer ostaje onda pitanje ko bi u tom slučaju sledeće sezone igrao u Evroligi? Sistem prijema je promenjen prošlog jula, pa umesto formule 11 A licenci + dve B licence + pobednik Evrokupa + šampioni ABA, VTB i Nemačke + jedna vajld karta za sledeću sezonu imamo sistem: 11 A licenci, dve B licence, finalisti Evrokupa (ako Valensija ne uđe u top osam Evrolige, a trenutno je deseta) + tri vajld karte u kojima ABA liga ima obećanje da je prioritet za ovu prvu.

Kako je sve manje onih koji veruju u nastavak Evrolige – a to bi se možda desilo i u Beogradu, jer smo uz Atinu najozbiljniji kandidat za domaćinstvo, mada su tu i Ljubljana i Keln – opcija je da se tekuća sezona poništi i da se svih 18 klubova iz ove sezone obraduje mestom i za narednu. Međutim, upravo je Bertomeu, prvi čovek Evrolige, godinama zagovarao ideju da se i finalisti Evrokupa nagrade mestom u elitnom takmičenju i ne može sada tek tako da odustane. A ako se ne završi Evroliga – neće ni Evrokup.

Postoji zato i ideja o kojoj se tek šuška, a to je da se Evroliga proširi na 20 klubova i da naredne sezone u njoj gledamo svih 18 timova iz ove sezone plus dva predstavnika Evrokupa. Da budemo još precizniji: Virtus i Partizan. Unikaha je tu još jedina treća primamljiva opcija za Evroligu, ali ona finansijski ne stoji najsjajnije i to bi moglo da joj presudi.

Jasno je da bi ovo bilo idealno rešenje za srpske klubove, jer bi oba večita rivala zaigrala u Evroligi. Međutim, podvucimo još jednom, to je samo jedna od brojnih ideja na stolu i ne znači da će biti usvojena čak i ako se odluči da Evroliga ne može da se nastavi. Jer kao i svaka druga pored nekih prednosti ima i mane.

FIBA zove Partizan u Ligu šampiona

Prednost je svakako to što bi sačuvala Evroligi nekakav kriterijum u vremenu kada je košarkaška javnost sve više gleda kao preduzeće sa jedinim ciljem da prisvoji što više novca. Uostalom, u vanrednim okolnostima biće proširene i neke fudbalske lige, čisto primera radi i naša Superliga, mada nije za poređenje.

Sa druge strane, proširenje na 20 klubova bi napravilo probleme sa terminima. U aktuelnom sistemu svaki klub igra 36 utakmica u regularnom delu sezone, proširivanje na 38 u već prenatrpanom kalendaru bilo bi previše. Zato postoji i opcija da se ekipe podele u dve grupe po 10 i da se sa 18 kola u prvoj fazi takmičenja timovi značajno rasterete. To bi međutim automatski sa sobom povuklo i značajno manje prihode od TV prava, a Evroliga je tu posebno osetljiva.

Naročito sad kad Fiba pokušava da iskoristi Evroligine finansijske probleme i vrati se u igru. Neće naravno odmah moći da napadne samu Evroligu, ali ako bi uspela barem da “upropasti“ Evrokup – a tu bi već moglo da bude problema – Bertomeu bi izgubio takmičenje koje ga čini nedodirljivim.

Izgubiće svakako glavnog sponzora, Turkiš Erlajnz, nada se dolasku Gazproma, ali prioritetno mu je da ne izgubi poverenje klubova. Nehotice, to bi moglo da bude od koristi večitima i da bar na leto relaksira odnose u srpskoj košarci.

Ali još jednom: to je samo jedna u moru ideja...