IN MEMORIAM: Dragan Labović (1987-2025)

Tužna vest stigla je iz Prokuplja - preminuo je Dragan Labović.

Svejevremeno jedan od najtalentovanijih košarkaša ne samo svoje generacije, već i cele Evrope, preminuo je u 39. godini u svom rodnom Prokuplju, potvrđeno je iz Košarkaškog saveza Srbije za Mozzart Sport. Labović je preminuo od posledica srčanog udara.

Pre samo mesec dana proslavio je 38. rođendan. Važio je za jednog od najtalentovanijih košarkaša svoje generacije, bio generacija sa Milošem Teodosićem, Milenkom Tepićem, Nemanjom Aleksandrovim, Nikolom Dragovićem, Ivanom Paunićem... U dresu mlađih kategorija Srbije i Crne Gore, potom samostalne Srbije osvojio je pet zlatnih medalja. Bio je pionirski prvak Evrope 2001, potom je uzeo evropsko zlato sa kadetima 2003. u Španiji gde je beležio 18 poena i 5,6 skokova po meču, pa onda i juniorima dve godine kasnije u Beogradu. U finalu protiv Turske, Labović je tada dao 21 poen. Turnir je završio sa 14 poena i 8,5 skokova, posle čega je proglašen za najkorisnijeg igrača turnira. Bio je i kontinentalni prvak sa reprezentacijom do 20 godina 2006. u Turskoj, ali i u istoj kategoriji 2007. u Sloveniji gde je postizao gotovo 17 poena po utakmici. Igrao je uvek sa starijima od sebe i bio među najboljima.

Dragan Labović je za A reprezentaciju Srbije debitovao 2007. godine, kada je Zoran Moka Slavnić napravio hrabar potez i pružio šansu potpuno novoj košarkaškoj generaciji. Iako je bio na spisku Dušana Dude Ivkovića u kvalifikacijama za Evrobasket 2013. godine, nije uspeo da prođe na konačni spisak, posle čega je legendarni trener izjavio kako je Labović imao velikih problema sa kilogramima. Kasnije se više nije vraćao u nacionalnu selekciju, a imao je i lični konflikt sa Ivkovićem, zbog čega je kasnije kažnjen od strane tadašnjeg kluba Nižnjeg.

Dragan Labović je prve košarkaške korake napravio u Zdravlju iz Leskovca, da bi 2002. godine prešao u mlađe kategorije FMP. Za prvi tim debitovao je tokom sezone 2003/04, da bi takmičarsku 2005/06 proveo na pozajmici u Borcu iz Čačka. Tamo je radio pod komandom Milovana Stepandića i kasnije zavredneo MVP nagradu domaće lige za 2006. godinu.

Kasnije se vraća u FMP gde kod Vlade Vukoičića dobija veću minutažu. U Železniku se zadržao do 2010. godine, a 2006. je bio pozvan na čuveni Najki Hup samit u Tenesiju. Sa Panterima je osvojio Kup Radivoja Koraća 2007. kada je bio i MVP, a bio je najbolji strelac Jadranske lige u sezoni 2008/09 tokom koje je beležio 18 poena po utakmici.

Početkom januara 2010. prelazi u Aris. tamo se zadržao kratko, pošto ga je doveo Focis Kacikaris, a njega je ubrzo zamenio Dejvid Blat koji mu je dao odrešene ruke da traži novi angažman. U Arisu je odigrao samo četiri meča u Evrokupu i tri u grčkom prvenstvu, pre nego što je otišao u Frankfurt u čijem dresu je nastupao u Bundesligi. Na leto 2010. prelazi u Jenisej, kod Stevana Karadžića. U prvoj sezoni igrao je sjajno, sa 13,8 poena i pet skokova u proseku na 33 utakmice. U 2011. prelazi u Samaru gde je imao 12,7 poena i 4,9 skokova, da bi u junu 2012. potpisao dvogodišnji ugovor sa Nižnjim Novgorodom. Ipak, odigrao je samo osam utakmica, posle čega je povredio Ahilovu tetivu i propustio ostatak sezone. Posle samo godinu dana raskinuo je sa Nižnjim i otišao na probu u Baskoniju, ali nije prošao.

U novembru 2013. prelazi u poljski Košalin, ali je samo odigrao samo 10 utakmica, sa prosekom 12,1 poen i 4,3 skoka za 25 minuta u proseku. Iz privatnih razloga je u januaru 2014. napustio klub. Dva dana kasnije potpisuje za Alijagu koja se nalazila na poslednjem mestu prvenstva Turske. Ni tamo se nije dugo zadržao, pa je već sredinom aprila otišao zbog neizmirenih finansijskih obaveza. U sedam mečeva imao je 15,7 poena i 6,7 skokova po meču. Samo nedelju dana posle odlaska iz Alijage, svoj treći angažman u sezoni pronalazi u Al Rijadiju, ali odlazi posle samo dve utakmice.

U julu 2014. prelazi u Asesofr Ploešti, gde se zadržao do februara 2015, da bi sezonu 2015/16 počeo u turskom prvoligašu Istanbulu gde je upisao samo četiri utakmice. Početkom decembra 2015. odlazi u Finsku gde započinje saradnju sa tamošnjom Nokijom. U dresu ovog tima ubacivao je 18,6 poena uz sedam skokova.

Karijera ga leta 2016. vodi u Karpoš Sokoli, sa kojim osvaja Kup Makedonije. Bio je to prvi trofej u istoriji kluba. Labović je u junu 2017. parafirao novi ugovor sa istim timom, ali u decembru odlazi ponovo u Nokiju u kojoj je završio profesionalnu karijeru.

Labović će biti sahranjen u ponedeljak 12. maja na Gradskom groblju u Prokuplju. Neka mu je laka crna zemlja...