Insajd priča iz Dubaija - Velibor Njegovanović: Verujem u osvajanje Evrolige

Širile su se razne priče o Dubaiju i pre nego što je zakoračio na košarkašku mapu regiona. Sve se uglavnom svodilo na spekulacije o tome kako će klub iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da troši nemilice. Međutim, Dubai je krenuo pametno i najpre se odlučio za takmičenje u ABA ligi. Ekipa koju sa klupe predvodi Jurica Golemac je debitantsku sezonu završila u polufinalu regionalnog karavana. Jedan od delova u Dubaijevoj slagalici je i mladi srpski stručnjak Velibor Njegovanović.

Reč je o momku rođenom 1993. godine u Sarajevu. Život ga je očeličio i preko Loznice, FMP-a i koledža pripremio za veliku trenersku scenu. Njegovanović je u opširnom razgovoru za Mozzart Sport govorio o debitantskoj sezoni Dubaija, planovima kluba, odnosima Evrolige i NBA, razvoju mladih igrača, njegovom trenerskom putu u Mongoliji...
"Pre tri-četiri godine sam bio deo akademije u Dubaiju koja je sada sastavni deo kluba i tada smo počeli da radimo na svemu ovome, a cilj je bio da igramo Evropu. Što se tiče ove sezone, zadali smo cilj da budemo kompetitivni. Želeli smo da se borimo za najbolju moguću poziciju u ligi, iako smo znali da Crvena zvezda, Partizan i Budućnost imaju mnogo veći budžet od nas. Možda se nekima činilo da je naš budžet veći od onoga što smo rekli, prvenstveno zbog igrača koje smo doveli, ali nije. Cilj je svakako bio da budemo u vrhu i vidimo šta možemo u plej-ofu. Naravno, želeli smo da dođemo do polufinala i onda da pokušamo tu nešto da uradimo. Naleteli smo na Partizan koji je deo Evrolige poslednjih godina, pre toga je bio u Evrokupu, izgubili smo u tri utakmice, ali smo generalno zadovoljni. Cilj je da se uđe u Evroligu, što će se nadam desiti i uskoro i oficijalno potvrditi, znamo da klub odavno radi na tome. Već se polako spremamo za sve to, spominju se neki igrači, a želimo da kroz nekih mesec dana imamo kompletan roster".

Dubai je na samom startu ABA lige odmerio snage sa Crvenom zvezdom, a rezultat je bio takav da je praktično već u prvoj utakmici zabeležena najveća pobeda u istoriji kluba. Tim iz Emirata je u svojoj Koka kola areni nadigrao crveno-bele.
"Igrali smo turnir u Sarajevu sedam dana pre utakmice sa Crvenom zvezdom i mogu da kažem da se nismo baš proslavili. Izgubili smo obe utakmice, a druga je bila poraz od Bosne. Odmah nakon toga je došla Zvezda koja je u sezonu ušla sa velikim ambicijama, ozbiljnim imenima, dobrim igračima, a na nama je bio pritisak upravo iz tog razloga što nismo dobro odigrali turnir u Sarajevu. Uspeli smo da pobedimo Zvezdu na neku energiju, uslovno rečeno na prepad jer je bilo sve novo. Činjenica da smo savladali tim koji je godinama osvajao ABA ligu nam je dala samopouzdanje i podsticaj za dalje".

Istakao je pomoćni trener Dubaija da uopšte nije bilo lako graditi ekipu od nule, pogotovo u situaciji kada je za kratak vremenski period potrebno uigrati mnogo igrača.
"Sam početak sezone uopšte nije bio lak, čak se može reći da je bilo teško jer su svi igrači došli. Bilo je 13 novih igrača koje je bilo potrebno uklopiti i zapravo to je predstavljalo najveći izazov za trenera Juricu Golemca koji je odradio odličan posao što se tiče apsolutno svega. Neki igrači, poput Davisa Bertansa su došli iznenada. Mi smo bili na pripremama u Kopru, tačnije na turniru i samo je do nas došla informacija da je Bertans potpisao za nas. Igrači nisu mogli da veruju da je on došao, ali ni mi treneri jer je on neko ko pripada evroligaškom nivou i godinama je bio deo NBA. On je pre svega neko ko je mnogo dobra osoba, izvanredan čovek i igrač. Da li ima emocija prema Partizanu? I te kako. Znam koliko je motivisan kada igra protiv Crvene zvezde i koliko želi pobedu. Naravno, ne manjka mu sportskog motiva ni protiv Partizana, što je dokazao u polufinalu. Bertans i Klemen Prepelič su dali stabilnost i samopouzdanje ekipi, na kraju krajeva Klemen je bio kapiten ove sezone, a biće i naredne. Nisu samo njih dvojica zaduženi za harmoniju u svlačionici. Tu su još Danilo Anđušić, Nemanja Dangubić, Avudu Abas... Svi igrači koji su godinama u ABA i Evroligi i na najvišem mogućem nivou".

Davis Bertans i Velibor Njegovanović u pozadini (Foto: KK Dubai)

Nije baš uobičajeno da timovi iz ovog dela sveta imaju ambicije igranja u Evroligi, pa su se sigurno Jurica Golemac i ostali suočavali sa određenim poteškoćama u sklapanju tima, kao i predrasudama kada govorimo o životu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
"Igrači su uglavnom postavljali pitanja koja se odnose na život u Dubaiju. Tamo je islam kao religija i onda su tu pitanja u principu šta je dozvoljeno, a šta ne, da li je regularna konzumacija alkohola i slično. Međutim, svi su se kroz dva meseca navikli na život i uvideli da je sve normalno. Sada imamo situaciju u kojoj igrači i treneri žele da dođu u Dubai, a oni koji su već tamo žele da ostanu da žive i nakon završetka profesionalne karijere. I meni je sve u početku bilo čudno, ali ne u smislu da nisam osećao sigurnost, već je sve bilo novo i onda nisi znao šta da očekuješ. Kao što sam već rekao, posle nekoliko meseci se sve složilo i onda vidiš potencijal, šta sve možeš da dobiješ od kluba, države, i samog Dubaija kao grada. Nismo očekivali ovakav broj gledalaca u prvoj sezoni. Kada dolaze Zvezda i Partizan jasno je da je publika na njihovoj strani, ali vremenom su svi ti ljudi počeli da navijaju za nas kada gostuju drugi rivali. Nije samo naša dijaspora na utakmicama, tu su Rusi, Britanci, bukvalno svi jer je Dubai svetska metropola. Ljudi će kroz godine početi da osete pripadnost klubu, a publika će biti sve brojnija".

Njegovanović ističe da je ključna snaga Dubaija kontinuitet koji će se nastaviti naredne sezone, pogotovo kada se govori o saradnju sa glavnim trenerom Golemcem.
"Ušao sam u ovaj posao svesno i sa perspektivom da budem glavni trener. Imam 32 godine i većina sadašnjih trenera je u tim godina još igrala aktivno. Kažem, ušao sam svesno u ovaj posao da bih na vreme pokupio sve neke "trenske" stvari. Ne mogu da nagađam gde ću biti za nekih pet ili deset godina, ali svakako mi je cilj da budem glavni trener. Mnogo mi znači saradnja sa Juricom Golemcem i svim ostalim trenerima. Pogotovo mi znači ova godina sa Juricom koji je prošao sve, od ABA 2 lige sa Primorskom, preko Cedevite i stvarno ima fantastično košarkaško znanje. On će biti tu i naredne sezone i mislim da je kontinuitet jako važan, tako da smatram da će se njegovo znanje pokazati u punom sjajnu dogodine. Naravno i tu je bio proces upoznavanja jer je sve bilo novo ne samo što se tiče igrača, već i u stručnom štabu, ali sama činjenica da smo stigli do polufinala pokazuje da smo u radili dobar posao".

Svi vodeći klubovi u ABA ligi su ove sezone igrali Evroligu ili Evrokup, izuzev Dubaija koji je imao potpunu slobodu u pripremi jedne utakmice nedeljno.
"U nekim momentima je naša prednost bila to što ne igramo evropska takmičenja, dok je sa druge strane bila i mana. Generalno smo ove sezone bili nešto starija ekipa i po godinama i iskustvu igrača. Svim igračima je bilo teško da se u početku priviknu na tempo treninga jer ranije nisu imali toliko prostora za trening. Bertans je na početku imao problema sa povredama jer je navikao na NBA ritam u kojem si ti stalno na putu i igraš utakmice, radiš oporavak. Ovde su tri do četiri treninga nedeljno bili u maksimalnog intenziteta i trebalo im je vremena da se priviknu na to".

Gledali smo ove sezone u belom dresu brojna poznata imena i igrače sa pedigreom u Evroligi i NBA. Međutim, odlučio se Dubai da napravi nesvakidašnji potez i dovede reprezentativca Filipina Tirdija Ravenu. Reč je o momku kojeg na Instagramu prati 334.000 pratilaca, dok klub ima nešto više od 21.000 pratilaca, pa je jasno da se u Dubaiju razmišlja o globalnom tržištu.
"Njegov dolazak je više bio potez sa neke komercijalne strane. Dubai je internacionalni grad i u njemu živi dosta Filipinaca. Sama činjenica da je on došao u klub dovela je do toga da mi na utakmici imamo 2.000 navijača koji su Filipinci i koji dolaze samo kako bi njega videli, da se slikaju sa njim, dobiju potpis na dres i slično. Dešavale su se situacije u kojima igrači NBA i evroligaškog renomea, poput Bertansa i Prepeliča odu u tržni centar, a tamo im priđu ljudi i pitaju ih da li su oni saigrači sa Ravenom. Meni se dogodilo da sam sedeo sa kolegom u restoranu i da mi priđe čovek i pita da li sam trener Dubaija. Kad sam rekao da jesam, usledio je odgovor da je Ravena njegov heroj. Malo je ta situacija sa njim bila nova za sve u klubu, ali je on maksimalno znao da se postavi, popriča skoro sa svima koji ga zaustave, slika se i prvenstveno zna zašto je tu".

Navijači sa transparentom posvećenim Tirdiju Raveni (Foto: KK Dubai)

Na papiru Dubai je klub iz Emirata, ali predstavlja Jugoslaviju u malom. Generalni menadžer je Dejan Kamenjašević, u trenerskom stafu ima Srba, Hrvata i Slovenaca, tako da Dubai u dobroj meri možemo smatrati regionalnim klubom.
"Što se tiče ove grupe momaka, mogu samo da kažem da smo baš imali sreće. Svi momci koji su došli su baš vredni i dobri ljudi i nije se desilo da imamo nekih problema u komunikaciji kako na terenu, tako i van njega. Svi smo se zajedno družili tokom sezone, gledali utakmice i igrali Evroliga fantazi. Došao sam u Dubai iz nekog potpuno drugog sistema i razmišljao kako će sve to da izgleda, ali sam se brzo opustio i shvatio da su to sve normalni i obični ljudi. Većina ljudi u klubu je sa Balkana, počevši od trenerskog osoblja, pa sve do menadžmenta. PR nam je devojka iz Beograda, tim menadžer je takođe dečko iz Beograda koji već 10 godina živi u Dubaiju. Ni mi, a ni igrači nemamo taj osećaj da se nalazimo negde u inostranstvu jer cela naša komunikacija je takva da se svi razumemo iz razloga jer smo sa ovih prostora i imamo istu kulturu. Jednostavno, mentaliteti su nam isti, razmišljanja takođe, svi znaju koju ligu igramo i cela ta fuzija koju je Dejan Kamenjašević zamišljao još pre 10 godina predstavlja nešto potpuno novo. Znam da su mnogi ljudi protiv toga što mi dolazimo iz Emirata, ali mislim da je evropskoj košarci potrebno upravo nešto novo. Poslednjih 10 godina u ABA ligi je sve isto, treneri, igrači, klubovi i smatram da je samoj evropskoj košarci bilo potrebno ovakvo osveženje".

Ispričao je Njegovanović anegdotu sa Klemenom Prepeličem koji mu je komšija iz zgrade u Abu Dabiju.
"Njemu je žena iz Loznice, baš kao i ja i često se tako šalimo na račun ko je odakle. Prva stvar koju sam ga upitao kada je došao u klub zašto je morao da nam ubaci 21 poen u finalu Evropskog prvenstva 2017. Meni je to bilo neverovatno jer je on tada igrao u Francuskoj i ušao sa klupe Slovenije u meč. E, kada smo se bolje upoznali sad u klubu i kad sam video već na prvom treningu šta može, odmah mi je sve bilo jasno o kakvom igraču je reč".

Dotakao se Njegovanović završnog turnira Evrolige koji se nedavno održao u Emiratima, tačnije Abu Dabiju.
"Imao sam priliku da budem na Fajnal-foru u Abu Dabiju, ali samo prvi dan. Rekao bih da je organizaciono sve podignuto na viši nivo i da je mnogo bliže onom što gledamo u NBA. Na organizaciju tako velikog događaja je uticalo dosta to što svake godine imamo NBA Abu Dabi i onda ti ljudi već znaju po kom principu takva vrsta događaja treba da bude organizovana. U Dubajiu se ništa ne prepušta slučaju i nebitno da li se radi o utakmici, koncertu ili već nečemu trećem sve mora biti na vrhunsko nivou. Tamo sam prvi put bio pre 10 godina i već sam tad uvideo kako stvari funkcionišu i da će to biti zemlja budućnosti. Osećate se sigurno i bezbedno, znate da vam se nikad neće desiti ništa loše, da vas niko neće opljačkati ili tako nešto".

Dubai naredne sezone očekuje daleko veći broj utakmica jer će pored ABA lige igrati i u elitnom evropskom putovanju. Razmišljaju u novopečenom evroligašu na koji način da premoste dugačka putovanja i deluje da su našli rešenje.
"Čuo sam da će ABA liga u narednoj sezoni biti još jača jer se spominju imena poput Kluža i Beča. Mislim da je za takmičenje odlično što dolaze nove ekipe jer svi ostali timovi koji su već tu moraju da se uzdignu na neki novi nivo, a samim tim liga postaje takmičarskija i timovi su ti koji će morati da budu mnogo spremniji. Ne pričam samo o ABA, već i o Evroligi. Gledamo da imamo bazu u Beogradu ili Sarajevu radi lakšeg putovanja ili u slučaju da imamo dupla kola, tako da će to biti izazov za logistiku kluba. Biće dosta sve fizički zahtevnije zbog činjenice da nas očekuje nekih 80 utakmica bez plej-ofa. Ovu sezonu smo počeli sa pet gostovanja i išli smo stalno tamo-vamo, tako da je i to bio baš izazov jer smo imali četiri čarter leta".

Ubeđen je Njegovanović da će regionalno takmičenje biti još jače.
"Što se tiče sledeće godine mi ćemo napraviti širi roster, gde će glavni igrači nekad moći da odmaraju, a nekad će morati da igraju u ABA ligi. Ono što smo naučili ove sezone iz sopstvenog iskustva jeste da nema jednostavne i lake utakmice, da sve ekipe imaju odlične trenere i da su svi maksimalno u fokusu da idu na pobedu. Dosta smo vremena potrošili na skauting, baš iz razloga što je sama liga jako zahtevna. E sad, sledeće sezone će priprema morati da bude na još većem nivou jer nas očekuje još zahtevnije takmičenje. Siguran sam da će i ekipe koje su bile ove godine na dnu ABA uložiti veća sredstva. Evo, Ilirija je uložila 400.000 evra i verujem da tu nije kraj. Spominje se Spartak kao tim sa velikim ambicijama i kao ekipa koja želi da igra Evropu, a ne samo da se zadovolji učestvovanjem u plej-ofu ABA lige. Od njihove pozicije na tabeli zavisi koje će to takmičenje biti. Ako me pitate da li bih pre izabrao FIBA Ligu šampiona ili Evrokup, onda sam pristalica drugog takmičenja. Razlog - svi smo mi odrasli uz gledanje Evrolige i Evrokupa. Međutim, definitivno da Ligu šampiona smatram dobrom opcijom da ekipe učestvuju na nekom višem nivou takmičenja. Takođe, to je šansa za mlade igrače da se afirmišu kroz igranje na međunarodnoj sceni".

O FMP-U, MLAĐIM KATEGORIJAMA, KOLEDŽU...

Ako je neko upućen u rad mlađih selekcija, onda je to sigurno Njegovanović. Pomoćni trener Dubaija je svojevremeno kao igrač prošao kroz FMP, a poznato je kakve su mlađe kategorija imali Panteri i da su nekad bili fabrika za proizvodnji reprezentativaca. Njegovanović je i te kako pozvan da priča o problemima zbog kojih je proizvodnja igrača postala vrlo ograničena ili gotovo nemoguća
"Kada sam ja bio deo FMP-a bila je malo drugačija priča. Generacije '92, '93, '94, pa čak i ove pre '90. i '91. bile su gotovo uvek najbolje u Evropi, čak je u jednom momentu osvojen Evroliga Next Gen turnir. FMP je uzimao sve najbolje igrače iz zemlje i radio fenomenalan posao jer se maksimalno sve podredilo mlađim selekcijama. Upravo je to uzrok nastanka jednog Miloša Teodosića, Vasilije Micić je bio deo juniorskih selekcija, kasnije završio u Zvezdi, Miroslav Raduljica je stasao u FMP-u i da se sad ne vraćamo jer ćemo nekog zaboraviti. Stvarno postoji veliki broj igrača koji su prošli kroz taj sistem. Došli smo do toga da je Evroliga postala izuzetno kompetitivno takmičenje i onda su ljudi počeli da ulažu ogromna sredstva u Zvezdu i Partizan koji imaju za cilj ne samo da budu u Evroligi, već da se bore za Top 8 ili čak Fajnal-for. Upravo to je prouzrokovalo da ostale ekipe u Srbiji i regionu izađu iz sistema u kojem je primarna proizvodnja mladih igrača jer ukoliko želiš da opstaneš u ABA i budeš kompetitivan, ti moraš da dovedeš strance. Na taj način nisi samo bliži po kvalitetu vodećim timovima, već dobijaš sponzore, sredstva, finansije za trening i putovanja".

Osvrnuo se Njegovanović na sve veći problem u evropskoj košarci, a to je odlazak mladih igrača u Ameriku i na situaciju da koledži mogu da plate sume koje su enormne za evroligaše. Razlog tome je takozvani NIL ugovor koji omogućava igračima na koledžu da zarađuju pare na osnovu korišćenja njihovog imena, slike i imidža.
"Bio sam u Americi na koledžu pet godina. Za mene je to bila prilika koja se ukazala i moja porodica i ja smo shvatili da je to dobra opcija jer sam žele da završim fakultet, ali i nastavim da igram košarku. Imao sam želju da završim sportski menadžment, međutim, nije ga bilo na mom fakultetu, pa sam se odlučio za biznis i administraciju. Dosta toga se razlikovalo tada u odnosu na ovo danas. Kad sam ja studirao najbolja stvar koju si mogao da dobiješ jeste puna stipendija i to ako se baš baš potrudiš. Danas postoji NIL ugovor koji omogućava da mladi igrači dobiju ozbiljne cifre. Vidimo da veliki broj mladih igrača iz Srbije, regiona, pa na kraju krajeva i Evrope ide u Ameriku. Mislim da će toliki broj odlazaka mnogo škoditi evropskoj košarci".

Deluje da NBA ima brisan prostor u Evropi, a razlog za tako nešto je što nema jedinstva u košarci na Starom kontinentu.
"Zalažem se i voleo bih da Srbija više ulaže u mlade igrače i da im posveti pažnju. Sve naše pređašnje generacije su upravo zasnovane na tom sistemu mladih igrača. Smatram da smo sada došli do razilaženja od tog nekog sistema zbog rezultata u Evroligi i većeg ulaganja. Kada se podvuče crta za mlade je odlazak u Ameriku šansa da završe fakultet i zarade pare. To je svakako dobro za njih, ali će imati uticaj na evropsku košarku. Poznajem dosta ljudi u Americi koji se bave akademijom, regrutacijom i slično i ovo će se dešavati kao nešto dugotrajno. NBA želi da dođe u Evropu. Poslednjih nekoliko godina MVP lige nije iz Amerike, već su tu Jokić, Janis i evo sad Šej. NBA sve to radi planski kako bi izvukao talente i odveo u Ameriku. Jako teško će biti odbraniti se od toga i smatram da bi bilo pametno da FIBA i Evroliga nađu zajednički jezik da ne bi dolazili do ovakvih situacija u kojima NBA i NCAA pokušavaju da dođu na naše tržište i uslovno rečeno nam kradu talente ispred nosa".

MONGOLIJA KAO IZAZOV

Gradio je Njegovanović svoje trenersko ime u dalekoj Mongoliji u kojoj je bio deo šampiona Bronkosa zajedno sa sugrađaninom Željkom Vasiljevićem, dok je sada u stručnom štabu seniorskog nacionalnog tima.
"Pre dve godine sam otišao tamo, a pre toga sam bio deo akademije u Dubaiju. Igrom slučaja ekipa iz Mongolije je došla u Beograd na pripreme. Prijatelj koji radi za Kliperse me je povezao sa njima. Proveo sam neko vreme sa tom ekipom na kampu. Glavni trener tima bio je Vasilis Fragijas, čovek koji je godinama radio u Peristeriju i Kolososu i on mi je ponudio da mu budem prvi pomoćnik. U mojoj glavi je to bio neki novi izazov. Nisam znao na šta dolazim, ali nije bilo nekih predrasuda. Moj odnos sa Vasilisom je od samog starta bio otvoren i svideo mi se način rada i komunikacija. Nisam imao puno razmišljanja gde ću nastaviti karijeru. Nije ta odluka doneta sa lakoćom jer sam morao pre toga da pričam sa akademijom i objasnim kakva je situacija".

Velibor Njegovanović u opremi reprezentacije Mongolije (Foto: Privatna arhiva)

Istakao je mladi stručnjak da promena okruženja nije jednostavna jer se Dubai i Mongolija razlikuju po mnogim faktorima.
"Nisam bio spreman za odlazak u tom nekom smislu jer je u Dubaiju izuzetno toplo, dok temperature u Mongoliji mogu da dostignu i do minus 40. Razlika u temperaturi je baš primetna i bukvalno već kada sam sleteo bilo je minus 14. Ono što me najviše iznenadilo u Mongoliji jeste njihov mentalitet. Oni su zapravo jako slični nama jer su godinama, baš kao i mi bili pod komunizmom i jednostavno takvi su da vole da se druže, izlaze, komuniciraju i izuzetno vole sport. Košarka im je sada sport broj jedan, iako je godinama to bilo njihovo tradicionalno rvanje koje im je ujedno nacionalni sport".

Navodi Njegovanović da ova azijska zemlja poznata prvenstveno po konjima ima ozbiljnu strategiju za budućnost kako postaviti Mongoliju na košarkaškoj mapi sveta.
"Košarka je postala glavna jer ulažu velika sredstva. Evo, ove sezone su došli do toga da je nekadašnji NBA as Demarkus Kazins igrao u Mongoliji, takođe dosta naših trenera sa Balkana se nalazi u Mongoliji. Moje poslednje godine u Mongoliji bio je tamo i Slobodan Subotić, to je čovek koji je vodio Olimpijakos, Panatinaikos i veće ekipe u Evropi. Mongolija je imala 10 godina kaznu od FIBA da ne može da se takmiči i poslednje tri godine je došlo do ekspanzije. Trener Vasilis i ja smo u seniorskoj reprezentaciji i cilj je bio da radimo na nacionalnom projektu, gde je fokus na mlađim selekcijama. Već dve godine u seniorskom timu Mongolije se nalaze uglavnom mladi igrači od 20 do 21 godine. Ove sezone su bila dva iskusna igrača koji su bili lideri i zadovoljan sam urađenim jer nam je falio samo poen da se kvalifikujemo na Azijske igre. Ovo predstavlja ozbiljan rezultat za njih jer nisu imali uspeh u košarci. Mongolija će svoj tad da naplati tek u narednih četiri-pet godina i tada očekuje uspehe na Azijskim igrama i Kupu".

Ono što je prvenstveno cilj Mongolije jeste razvoj mladih igrača. Kompletna strategija tamošnjeg košarkaškog saveza podređena je tome, a Njegovanović tvrdi da tamo i te kako ima igrača koji bi mogli da naprave velike karijere u budućnosti.
"Nema u Mongoliji naturalizovanih Amerikanaca. Oni po zakonu ne dozvoljavaju da dovedeš stranca jer ukoliko želiš da dobiješ njihov pasoš, onda moraš da se odrekneš matičnog, a većina igrača to ne želi da uradi. Bilo je nekih diskusija da će to da promene, ali to ide teže. Liga je takva da možeš da imaš samo dva stranca i da je upravo fokus na lokalnim igračima. Prve godine kada sam ja bio moga si da imaš samo jednog Amerikanca na terenu, a onda su to malo promenili da u drugoj, trećoj i poslednjoj četvrtini možeš da imaš dvojicu na parketu. Ono što ja znam jeste da trenutno imaju trojicu igrača koji su u prvoj diviziji NCAA i da imaju dvojicu koji će prema mom mišljenju zaigrati u NBA ligi. Mlađa selekcija što dolazi u narednim godinama ima potencijala i mislim da prvenstveno ovi igrači što su na koledžu mogu da dođu do NBA lige ili Evrope. Prošle godine smo bili na turniru u Sarajevu i odigrali egal sa tamošnjim ekipama. Neke utakmice smo gubili, a neke dobijali i mislim da će Mongolija tek da raste u narednim godinama".

Velibor Njegovanović na treningu reprezentacije Mongolije (Foto: Privatna arhiva)

Mongolija je specifična zemlja. Polovina stanovništva živi u glavnom i ubedljivo najvećem gradu Ulanbatoru, što znači da je i liga prilično centralizovana.
"Uslovi u Mongoliji su specifični. Sve ekipe koje igraju ligu se nalaze u istom gradu. Svi igraju u istoj areni koja je izgrađena pre dve godine i u koju su uloženi milioni. Sve je to po američkom fazonu i u sportskom centru imate četiri ili pet sala, lepe svlačionice, nove tuševe, sale za sastanke... Što se tiče Emirat, oni dosta toga ulažu u lokalnu ligu, ali daju pasoš za reprezentaciju. Ako bi povukli neku paralelu Mongolija i Emirati su po kvalitetu tu negde, ali mongolska federacija ulaže dosta u trenere i mlađe selekcije i kroz godine će se podići".

Ne krije Njegovanović da bi jednog dana voleo da bude deo nacionalnog tima Srbije.
"Iskreno, sebe vidim u našoj reprezentaciji. Međutim, uživao sam sa trenerom Vasilisom, odlascima tamo i boravku u toj zemlji. Radim ono što volim, uživam u ABA ligi i Mongoliji. Još uvek imam ugovor sa tamošnjim savezom na još tri godine, tako da sam vezan za njih. Uspeo sam pretprošle godine da osnujem akademiju u Mongoliji, što mi je i bio cilj da uložim svu snagu u mlađe selekcije. Međutim, to sad vodi trener Vasilis, a ja dolazim na prozore. Ono što je kod Emirata bitno jeste da ulažu u domaću ligu i tek će da rastu. Spominje se da Abu Dabi želi nešto slično kao Dubai. Smatram da će oni još više da zagrizu za celu priču sa Evroligom i kad budu počeli da dolaze evropski velikani i onda će shvatiti kakav potencijal imaju od infrastrukture, preko uslova i svega ostalog".

Za kraj upitan je Njegovanović može li Dubai da osvoji Evroligu i tako i definitivno uspostavi poredak u evropskoj košarci.
"Verujem da Dubai može da bude prvak Evrope. Dubai i Emirati imaju cilj da budu najbolji u svemu i imamo za cilj da budemo jednog dana prvaci ABA i Evrolige. Jedino je pitanje vremena i rada i ne može sve da dođe preko noći. Bitne su godine rada, truda i ulaganja i onda sve može da se ostvari", završava mladi trener razgovor za Mozzart Sport.