INTERVJU – Ostoja Mijailović: Sami obezbedimo 22.000.000! Ili da ne plaćamo ništa, pa da gulimo KLS

Za manje od nedelju dana, navršiće se okruglo osam godina predsednikovanja Ostoje Mijailovića Košarkaškim klubom Partizan Mozzart Bet. Bez velikog košarkaškog, igrao je na kartu znanja i iskustva iz sveta biznisa i mantrom “sport je biznis“ oporavio i osnažio Parni valjak. Beogradski klub je već godinama, kao nekada, stabilan evroligaš sa plej-of ambicijama, a vizija mu je osvajanje titule prvaka Evrope.

Od ruševina zatečenih 2017. do danas, mnogo je toga urađeno, mnogo je košarkaša prodefilovalo kroz klub, preko milion navijača protutnjalo Beogradskom arenom, dok je Partizan posta(ja)o konkurentan za evroligaški plej-of. Ako pitate prvog čoveka Partizana, iza svega stoji rast organizacije, a kao „nus-proizvod“ Partizan ove sezone ima istorijski budžet od 27.000.000 evra.

O budžetu, igračkom kadru, odnosima sa Crvenom zvezdom i fubdalskim klubom Partizan, TV pravima Evrolige od kojih večiti nemaju ni zrno, Ostoja Mijailović pričao je u opširnom intervjuu za Mozzart Sport.

Za početak obelodanili ste projekciju da će klub od prodaje karata generisati oko 13.000.000 evra. Možete li da nam predočite ostatak strukture Partizanovog ovosezonskog budžeta od 27.000.0000 evra?
“Mi smo prošle godine imali nepunih 10.000.000 evra neto prihoda od ulaznica, a ove godine očekujemo oko 13.000.000. Dalje, članovi Upravnog odbora, uključujući i mene kao predsednika kluba, uključujući i vlasnika vaše kompanije, koji je moj potpredsednik, i svih ostalih kompanija koje sede u Upravnom odboru, neke druge sponzore, dakle tih privatnih sponzorstava ima negde između 7.500.000 i 8.000.000 evra, zavisi kako koje godine. Onda, prihodi od ‘merchandisinga’ su oko 1.000.0000 evra, postoje neki sitni klupski prihodi od kampova i od nekih nagrada kroz takmičenja. Nažalost, ona su jako mala. ABA Liga je ove godine počela od deli nagrade, od Evrolige dobijemo nekad neke nagrade i tu smo na nekim sopstvenim prihodima oko 22.000.000 evra. I svake godine dobijemo podršku od državnih preduzeća i Vlade Republike Srbije u iznosu od 5.000.0000 evra, to je već poslednjih pet godina tako. Tako mi dođemo do 27.000.000. Budući da je ovo klub od istorijskog javnog značaja i klub koji je u vlasništvu navijača, odnosno države ili udruženja građana, normalno je da se ovi podaci znaju i da budu javni“.

O parama za početak, jer je ambijent u Srbiji takav da se o budžetima najviše priča. Ili bar čita. Ali kad utakmice počnu najvažnija je sama igra. I ekipa. A ovoj sad nedostaje centar.
“Nedostaje nam pre svega ta jedna visoka pozicija, ali mi iz uprave i stručnog štaba smo se dogovorili da nećemo popunjavati mesta i dovoditi brojeve. Želimo da dovedemo igrača koji će da pomogne ekipi i koji će da napravi razliku. Bez obzira na veliki pritisak, nećemo dovoditi igrača dok ne budemo bili sigurni da je pojačanje, a pre svega, da trener želi takvog igrača. Isti dan kada bude bio dostupan, mi ćemo ga potpisati. Imamo pregovore sa nekoliko igrača, nadam da će to uskoro biti rešeno … Navijači treba budu sigurni da, kada dovedemo igrača, a dovešćemo ga sigurno, da će to biti igrač koji će pomoći ekipi“.

Ne licitiramo s imenima, ali nameće se pitanje, da li je Partizan spreman da plati obeštećenje za centra ili da čeka NBA cut?
“Pa ne znam na šta ciljate, možda imate neku informaciju da pregovaramo sa nekim za koga bi smo morali da platimo obeštećenje? Pošto je bila takva situacija, ali su nas odbili, nisu nam dali da platimo obeštećenje. Zato mi je malo čudno to. Ali vi imate specijalnu vezu, ponavljam, vlasnik je potpredsednik kluba, mislim da bi bila zloupotreba službenog položaja kada biste imali više informacija“, uz osmeh je prokomentarisao Mijailović, pa dodao:
“Sve su opcije na stolu. Dakle, ako budemo morali da platimo obeštećenje, što bih radije da ne učinimo, platićemo obeštećenje, dovešćemo igrača. Mi imamo neki okvirni budžet koji smo podelili, to je sad interna klubska stvar, za centarsku poziciju, ali čekamo i katove iz NBA. Realno, oni se dešavaju i dešavaće se. Pratimo tržište. Na domaćem smo tržištu, kad kažem domaćem mislim na Evropu, pratimo američki market i jednostavno čekamo našu priliku“.

Kada smo već kod centra, da li je postojala mogućnost da se Matijas Lesor prošle sezone vrati u Partizan?
”Pa, Lesoru je isticao ugovor prošle godine, koji je Panatinaikos produžio nakon njegove povrede. Jeste bilo, razgovarali smo s njim i jednostavno on se u tom trenutku odlučio za PAO i to je to. Nije to neka tajna. Razgovarali smo s njim, on je doneo takvu odluku, ali ja zaista sam zahvalan Lesoru. Mi smo Lesoru zaista pomogli kao i Lesor nama. Došao je iz drugog nivoa takmičenja i on je odrastao uz Partizan u smislu njegovog kvaliteta… Postao je igrač kakav je danas. Ali takođe se on i odužio, dosta litara znoja prosuo u Partizanovom dresu. I mi svi zaista volimo Lesora, deo je naše porodice i dalje“.

ZBOG VUJOŠEVIĆA SU MNOGI ISPADALI GLUPI, ALI OVO NIJE VIŠE ISTI SPORT

Sa Duškom Vujoševićem (©Starspor)

Kako vidite evroligaške novajlije ove sezone? Pariz se recimo sjajno pokazao u debitantskoj sezoni lani i Mijailović tu povlači paralelu sa onim starim Partizanom Duška Vujoševića.
“Pariz je prošle godine uradio nešto što je dosta teško u današnjem sportu. Recimo, nikome se nije dopadalo što je Duško Vujošević pravio nenormalno dobre rezultate i igrao je Fajnal for sa svega nekoliko miliona evra budžeta. Sigurno da investitorima koji su ulagali deset puta više para u budžete nije bilo pravo. Jednostavno, neki projekti nisu bili uspešni, ispadali su glupi ulažući toliki novac, a da pobeđuju ih ekipa koje imaju dva, tri miliona, tri i po miliona budžet. Duško nikad nije imao veće budžete od tri i po miliona. Ali se košarka znatno promenila poslednjih godina. Ovo je potpuno drugačiji sport u odnosu na pre 15 godina“.

Momentalno je usledilo objašnjenje o razlikama nekad i sad.
“Za vreme Kiće, Praje, pa i Željka, te generacije igrale su sezone sa najviše 33 utakmice a sada je moguće da ekipe koje igraju tri takmičenja, ako dođu do kraja, odigraju i 100 utakmica! Tri puta više. Danas su košarkaši i atletičari. Treba da izdržite te utakmice. Evoliga ima veliki kvalitet, budžeti su dosta porasli, Hapoel je puno novca uložio u svojoj prvoj evroligaškoj sezoni. Doveli su neke igrače o kojima su drugi mogli da sanjaju. Isto mislim za Dubai. Govorio sam da je Dubai sjajan projekat i pokazalo se da je sjajan projekat. Ljudi iz Dubaija ulažu novac, ali znaju šta rade. Mislim da se i evropska košarka kreće u dobrom pravcu i da bi neki klubovi koji su se uspavali u svojim organizacijama trebalo da se probude. Klubovi moraju da se bave biznisom, moraju da se bave razvojem svojih klubova. Ne možete samo da prepisujete ugovore i pustite ljude da igraju košarku. Nisu NBA timovi dostigli tržišne vrednosti čak do deset milijardi dolara – takva je danas evaluacija Lejkersa – samo zato što su ubacivali loptu u koš nego zato što su neki ljudi bavili i biznisom i razvijali su te projekte“.

NIJE PRIRODNO DA NAJPOPULARNIJI KLUBOVI IMAJU NULU OD TV PRAVA

(©Starsport)

I pre novog pitanja, osvrnuo se Ostoja Mijailović na finansijsku dimenziju u kojoj su Partizan i Crvena zvezda, kao evroligaši, nepravedno deficitarni, desetkovani, oslabljeni.
“Tužna je informacija, moram to da kažem… Pre svega govorim u ime Partizana, ali mislim i na gradskog rivala Crvenu zvezdu... Mi kao jedan od najpopularnijih klubova u Evropi ako ne najpopularniji, nemamo kompenzacije od TV prava zato što nemamo ‘equity’, odnosno suvlasništvo u Evroligi. To nije ravnopravan teren za takmičenje. Ako ste najpopularniji treba da imate neke prihode od TV prava. Ja se iskreno nadam da će Evroliga da donese neku odluku i da zaista vrednuje to, jer neki novac dolazi u Evroligu tako što Partizan je gledan u Evropi, prodaju se neka marketinška prava, ljudima je to interesantno, ričevi pokazuju sve. Tako da se nadam da će promeniti tu odluku i verujem da će ti ljudi razumeti da naši klubovi, odnosno pre svega Partizan, mora da dobije kompenzacije od TV prava. Mi imamo u Evroligi samo trošak, plaćamo participaciju odnosno vajld kard 750.000 evra, a kompenzacija od TV prava je nula za jedan od najpopularnijih klubova u Evropi. To nije prirodno i nije normalno. To nije dobar poslovni potez i ja se nadam da ću te uskoro promeniti“.

Kada govorite o TV pravima, koje su novčane sume u opticaju koje bi Partizan hipotetički mogao da zaradi?
”Pa, ja neću govoriti koji klubovi, ali znam koliko dobijaju u Evropi. Neki klub dobije 5.000.000 evra godišnje. Zavisi koliko klubova ima s kog tržišta. Neki klubovi dobijaju po 4.000.000 , neki dobijaju po 3.000.000, ali svi dobijaju više od Partizana, obzirom da Partizan dobija nulu. To je veliki novac u budžetu, to bi nama napunilo, ne znam, 10, 15 ili 20 odsto budžeta. To je jako veliki novac. NBA se finansira, ja mislim, 70 odsto od tih prava. Najjače fudbalske lige na svetu i UEFA se finansiraju iz tih prava”.

Partizan, pak, mora da se dovija.
“Mi se kao jedna od najpopularnijih organizacija na svetu ne bavimo samo sportom, mi se bavimo i sportskim turizmom, da budemo realni. Partizan je postao sportska atrakcija u celom svetu. Ljudi dolaze, ja znam ljude koji dolaze iz Čikaga, svaki put kad igramo u Beogradu, redovno linijom da gledaju utakmice Partizana.Ako vam dam podatak, da je u septembru mesecu, putem svih mreža, odnosno pre svega Instagrama, a onda i mreže X, Partizan imao 141.000.000 pregleda. Mi smo te podatke i objavili. Možete da verujete koliko smo popularan i gledan klub. I nije normalno da mi nemamo kompenzaciju od TV prava kao tako popularan klub. To je neprirodna stvar“.

Priča o novcu uvek je jedna od glavnih dimenzija u razgovorima o Evroligi. Oko nedelju dana nakon što ste obelodanili rekordni klupski budžet, Željko Obradović se na konferenciji nakon duela sa Olimpijom požalio na uslove koje ima Partizan u odnosu na bogatije klubove poput Dubaija, Real Madrida, rečima ”Mi smo ekonomska klasa, znate onu pesmu, preko sindikata na more“. Ako možete da nam pojasnite šta je Željko hteo da kaže?
“S obzirom na to da ste na njihovim konferencijama za medije, možda bi on trebalo to da vam pojasni, ne ja. A kako je danas otišao u Madrid čarterom, pa ih taj čarter čeka, pa ih vozi u Baskoniju, pa ih vraća u Srbiju… Mislim da mi imamo koncept, imamo plan kad se ide gde čarterima. Mi smo prošle godine imali deset čartera, pretprošle  12. Ove godine planski imamo sedam ili osam čartera. Ali ljudi moraju da shvate da jedan čarter, evo to nije tajna, čarter koji je sada otišao za Madrid, nas koštao 165.000 evra kao klub. Ta procena je stručnog štaba, on je učestvovao u tome, kao i sportski sektor kad se pravio plan putovanja i oni su znali da se putuje redovnom linijom za Dubaji. Zato što je procena struke bila da nije trebalo da ide čarter na taj put. I nisam siguran da su oni svi putovali tada ekonomskom klasom, jer mislim da je tu više bio problem, da neko od njih nije išao biznis klasom zato što je puno ljudi putovalo, pa nije bilo više mesta u biznis klasi. Prosto, na letu imate 20 sedišta u biznis klasi, a 30 putnika, pa ne znam gde će sedeti svi. Ne možete u krilo ovima koji sede u biznis klasi. Tako da i Željko voli da se šali malo i da zbija šale na svoj račun. Ja sam to procenio kao šalu. Zaista ga nisam ni pitao ništa, jer mislim da nije postojala namera, jer klub stvarno zaista puno ulaže… Duško Vujošević mene zeza, kaže: ‘Da li je moguće da ti šalješ dva puta ekipu za Split prethodne dve godine čarterom?‘ I stvarno, oba puta je ekipa izgubila od Splita. Kaže: ‘Pa ja sam išao sa Dajicom autobusom u Split, putovali po 15 sati pa dobijemo tamo utakmicu.‘ Tako da je ovo malo kontra šala“.

SVE ŠTO PRODAMO IDE U KLUB, NIKO NIŠTA NE KRADE

Ostoja Mijailović

No, ne shvati svako šalu, a u sportu je jedna stvar uvek izvesna – svi misle da mogu bolje. Mijailović je sada već svestan toga.
“Nekada ljudi koji kritikuju, treba da stave prst na čelo i da se zapitaju zašto recimo Evroliga šeruje naše objave na svojim kanalima. Kada uđete u Partizan ne osećate samo miris košarke, već i miris organizacije. Vi vidite spolja da organizacija funkcioniše. Da li ima bagove, zastoja? Svaka organizacija ih ima. Pa i avion kojim ste leteli stotinu puta, desi mu se da ne može da poleti. I najsavršenije stvari imaju zastoj”.

Ali Mijailović smatra da se s kritikama i preteruje.
“Postoji jedna plaćena grupa ljudi, neću da kažem iz koje organizacije, zato što neću da optužujem neke ljude koji pripadaju toj organizaciji, neću da generalizujem, koji plaćaju botove po društvenim mrežama da truju naše navijače kako mi svašta nešto naplaćujemo. Kako mi naplaćujemo Part+, kako mi naplaćujemo skupe karte, kako naplaćujemo turnire i tako dalje. To su gluposti. Svi klubovi u svetu moraju da prave sopstvene prihode. Znači, sve ono što mi naplaćujemo, neko kupuje. A te pare ne krade niko, s tim parama se plaćaju igrači, s tim parama se plaćaju treneri, s tim parama se plaćaju čarteri, plaća se obezbeđenje utakmica, plaćaju se sale. Niko ništa ne krade”.

Dodaje…
“Ja svoj novac donosim od kuće već osam godina punih. Mogo sam da deci kupim 50 stanova u Beogradu za novac koji sam ostavio u Partizanu, donatorski i sponzorski, a ne pozajmicama. Ali sam odlučio da taj novac hoću da dam u Partizan. Kao oni što su kupili kartu. Pa niste kupovinom karte dali nešto Partizanu. Ti si od Partizana kupio kartu da bi prisustvovao nekim utakmicama. A Partizan je taj vaš novac uzeo pa je platio kvalitetne igrače, kvalitetne trenere. To je taj krug koji mora se napravi. Zamenite sad percepciju ljudi, ne treba nam marketinška ideja, ne treba niko da kupi kartu, ne treba niko da plati pretplatu na Part+. Pa hajde, da ne plaća niko ništa. Hajde se vratimo u 2017. godinu, da se vratimo na budžet od 1.300.000 evra, da čekamo da nam lepo tu uplate 1. januara Telekom i NIS, dva državna preduzeća, i da uzmemo da napravimo skromnu ekipu 400.000 ili 500.000 evra i gulimo Košarkašku Ligu Srbije. Ako dobacimo da budemo u ABA Ligi osmi ili deveti – super, bićemo srećni. Ako ćemo da se vratimo u taj projekat, možemo, donosimo jedinstvenu odluku. Ja sam saglasan, niko ne plaća karte, niko ne plaća pretplatu, niko ne mora ništa da kupuje, delićemo dok imamo sve džabe, na kraju ćemo da stavimo katance na vrata, idemo svi zajedno kući i da se sećamo našeg lepog Partizana. Ako je to put, nekog drugog ćemo postaviti za predsednika, ja takav Partizan voditi neću”.

ZAŠTO SADA NEMA SAOPŠTENJA, A JA SAM I DALJE TU?

(©MN Press)

Da se vratimo u Beograd i na gradskog rivala, kakvi su su odnosi sad kada se promenila uprava Crvene zvezde? Da li su možda promenili odnosi?
“Pa bili su istorijski loši sa prethodnom upravom, a sada mislim da su istorijski korektni. Ne mogu da kažem dobri, mi se ne družimo, ne viđamo se, iako sam ja sa Željkom Drčelićem prijatelj mnogo godina. Otkako je on tamo nikad se manje nismo viđali… Mi smo pre svega rivali, ali bolje da smo prijatelji nego neprijatelji. Zato što smo sa prethodnom upravom Crvene zvezde imali istorijski loše odnose, znamo zbog čega. Evo, što sad nema saopštenja? Pa, ja sam tu prisutan. Što ne pišem saopštenja? Što se ne svađam? Što sad ne napadam nikoga medijski i tako dalje? Što sad nije tako crno? Jer je bilo do Ostoje ili do nekoga drugoga? Sad je svima potpuno jasno do koga je bilo. Ja mislim da su ovakvi odnosi lekoviti, pre svega za našu društvenu zajednicu i za neke socijalne odnose. Da se ne vraćamo sad na navijače. Mi navijači Partizana volimo da Partizan bude prvi u svemu, oni drugi vole da oni budu prvi u svemu. I tu ćemo da se potučemo u sportskom smislu i da budemo takmičari. Ne treba da budemo neprijatelji, da pucamo jedni u druge i da trošimo zdravlje. To je nezdravo i za sponzore i za naše organizacije i za sve nas koji se bavimo ovim sportom. Dopada mi se što smo se zajednički borili za Evroligu. Tad smo se svaki dan čuli, konsultovali kad smo se takmičili sa, hajde da kažem, nekim drugim klubovima. Mi smo se borili i za nas i za njih, oni su se borili za nas i za njih. I mislim da je to uspeh, istorijski uspeh “.

Kao čelnik Partizana sigurno ste ispratili Zvezdin prelazni rok i ono što su oni uradili, što je ličilo u nekoj meri na „čistku“ koja se dogodila u crno-belom taboru. Zvezda je napravila gotovo potpunu rekonstrukciju tima.
“Oni vešto nas prate, tako da se ne ljutim na to. Šalim se naravno. Uradili su to što su morali da urade, imali su loše rezultate pretpostavljam, kao što smo imali i mi te godine. I morali su da urade duboke rezove, evo sad su promenili trenera, doveli su neke kvalitetne igrače, ali ovo je rani deo sezone i vrlo je teško procenjivati kako je ko napravio prelazni rok. Čeka nas mnogo utakmica u sezoni, mnogo uspona i padova. Utvrđivati ko je bio pametniji, a ko gluplji? To ćemo na kraju sezone, kada vidimo rezultate. Sad je vrlo teško. Njih su zadesile neke povrede, kao nas prošle godine, na početku sezone je vrlo teško predvideti povrede. Ja kažem u novcu, prošle godine mi smo imali povreda negde za oko 2.500.000 evra. Dakle oni ugovori koji su potpisani, vrednost tih igrača i koliko su oni bili na pauzi, oko 2.500.000 evra su bačeni niz vodu“.

Pomenuli ste da je došao Saša Obradović. Šta kažete o čestnim smenama trenera ne samo u Zvezdi, nego i generalno o tom trendu u Euroligi gde Željko Obradović i Etore Mesina su najduže na svojim pozicijama.
“Željko Obradović je imao što se tiče sportskih rezultata i dobre rezultate, i imao je rezultate koje nisu bili zadovoljavajući. Ali Željko Obradović je deo naše porodice, mi smo svi zajedno tu… Željko je petu godinu u Partizanu u kontinuitetu trener. Ja sam zaista zadovoljan odnosom sa njim i zadovoljan sam što imamo kontinuitet sa trenerom. Vrlo je stresno za organizaciju, navijače, igrače pod ugovorom, kada timovi menjaju trenere. Naročito kada se promene trenera dešavaju tokom sezone. Taj je performans vrlo težak kad govorimo o uklapanju ekipe. Jedan trener napravi ekipu prema svojoj nekoj viziji, drugi dovede jednog ili dvojicu igrača i igra sa ekipom koja nije usklađena sa njegovom filozofijom. Neretko imate situaciju da novi trener zatekne igrača s kojim privatno nije u dobrim odnosima. Tu nema hemije tu se dešava loša energija”.

JEDINI PUT SAM UŠAO U SVLAČIONICU NA 2/9

(©Starsport)

Zato Mijailović veruje u kontinuitet.
“Ne želim da pričam previše o Zvezdi, ali zaista mislim da Saša Obradović nije trebalo nikada ni da bude smenjen. Kao što stvarno mislim da je nekada trebalo da daju Alimpijeviću veću šansu. Pa šta što je izgubio deset utakmica, pobediće 11. pa će se vratiti na pobednički kolosek. Mi prošle godine kad smo imali devet izgubljenih i svega dve pobede na početku sezone, ja sam jedini put za ovih osam godina ušao u svlačionicu, jedini put. Svi su očekivali da ću da grdim igrače, da ću svašta da kažem trenerima, jer je bio ozbiljan protest navijača i Željko je o tome govorio u konferenciji za medije. Samo što nije zaplakao i rekao: Ja sam očekivao da će da bude kritika. Ušao je predsednik kluba i rekao je dignite glavu i nastavite da vučete… Moramo da počnemo da pobeđujemo. Nastavite dalje, zajedno smo tim i zajedno smo porodica. Digli smo se posle tog trenutka. Zašto? Verovali smo i jedni i drugi. Ne mogu Željka da svrstam sa ostalim trenerima. Željko nije trener koji se menja na sezonu, polusezonu. Željko je najveće trenersko ime u Evropi. Ima svoj istorijski svoj status u Partizanu i posebna je veza između naših navijača i njega. Zaista mislim da su i Zvezda i neke druge ekipe grešile što su menjale trenere, jer ne postoji trener koji ne zna svoj posao. Oni imaju samo različite stilove rada i ti različiti stilovi rada nekada mogu da budu, hajde da kažem nametnuti ekipama. Jer ekipe su napravljene u skladu s onim što je tržište nudilo. Ne može da se napravi idealna ekipa kada nema slobodnih igrača na tržištu. Splet je specifičnih okolnosti koje treba da se dese da trener napravi ekipu kakvu želi da napravi. Zato trenerima treba dati šansu, trenerski posao nije lak što kaže Duško Vujošević – treneri su retke ptice”.

U srpskim medijima se poslednjih dana pojavila jedna izjava Peđe Mijatovića kao replika na jednu vašu raniju izjavu u kojoj ste pomenuli da bi‚ ako biste se bavili fudbalom, uz ovakvu organizaciju mogli da generešete prihode od 300.000.000 evra. Mijatović je rekao da ukoliko ste sposobni za tako nešto, da će se kompletna uprava Partizana pomeriti i ustupiti vam mesto.
“Ja sam već rekao, ne razumem šta čovek priča uopšte. Ne razumem ko je pomenuo njega i ko je pomenuo Partizan. Ne razumem šta želi da kaže. Odgovorio je na novinarsko pitanje, onako, ne znam ni ja što. Ja sam jasno govorio pokušavajući da povučem paralelu između fudbala i košarke. Dakle, ako UEFA ima prihode 4.000.000.000 era godišnje, a Evroliga ima 200.000.000 ili 300.000.000. Pa to je razlika, ne znam ni ja, nekoliko desetina puta je razlika u budžetima između košarke i fudbala. Ja sam samo rekao da ono što mi radimo u košarci, naše cifre se u fudbalu množe sa onim brojem puta kako je to već na nekom evropskom nivou. Ja sam o tome govorio i moja izjava bila potpuno jasna, gde nisam nigde njih spomenuo, nisam stvarno ni pomislio na njih“, ispričao je Mijailović.

NEĆU POSLE OSAM GODINA U KOŠARKAŠKOM KLUBU DA ČISTIM TUĐE SMEĆE U FUDBALSKOM

Sa Rasimom Ljajićem

A što se tiče crno-bele fudbalske sekcije…
“Oni zaista imaju moju podršku, ja sam to rekao, neko sam ko se borio da oni dođu tamo. I mislim da sam pomogao. Kada su oni došli tamo, ja sam bio predsednik Jugoslovenskog sportskog društva koje se zdušno borilo za smenu prethodne uprave koja je napravila istorijsku štetu fudbalskom klubu Partizan. Ja sam njih podržao i celo sportsko društvo ih je podržalo, tako da mislim da nema mesta ovome i da Peđa treba da vodi računa šta priča. To su nepotrebne izjave, mi imamo dobre odnose i može li mene da pozove telefonom, da me pita šta si mislio, a ne da daje izjave po medijima koje su jednostavno pogrešno shvaćene ili su nesvaćene“.

Da li vidite sebe u nekom fudbalskom klubu kada dosegnete zenit i odlučite da vam je dosta košarke?
“Ja sam u košarkaškom klubu već osam godina. Fudbal sam poznavao mnogo više jer sam ga ceo život igrao. Bio sam i u fudbalskom klubu Partizan kao član uprave. Mnogo sam ga više poznavao nego košarku, ali sa moje tačke gledišta, košarka je mnogo čistiji, dinamičniji sport, sport koji sam ja zavoleo svih ovih godina i upoznao ljude. U košarci su jako dobri ljudi koji rade, u fudbalu ima i dobrih ljudi, ima i onih koji nisu dobri. U fudbalu postoji mnogo više figurativno prljavijih stvari nego u košarci. Košarka je dosta čistiji sport i zaista nemam želju da se bavim fudbalom, iako se nekim ljudima pričinjava svih ovih godina. Da sam želeo da se kandidujem za predsednika FK Partizan, mene niko ne bi sprečio u tome. Da li bih dobio izbore ili ne bih, to je drugo pitanje. Nikada se nisam kandidovao jer se borim za košarku i za košarkaški klub Partizan na jedan iskren, fer i pošten način. Nisam valjda lud da podižem organizaciju, da se mučim osam godina i da dam nekom drugom da to upropasti, a ja da idem da čistim smeće koje je neko drugi napravio u fudbalskom klubu. Ne pada mi na pamet. Ovo što prolazi Rasim Ljajić sada u svojim godinama, ja sam mu to rekao, pošto je Rasim moj prijatelj, da će proći mnogo teških trenutaka. I prolazi ih sada. Evo malo, malo pa im fali novca, jure novac za licenciranje, da vraćaju tuđe dugove i tako dalje, a onda u istom trenutku moraju da nađu način, da nađu novac da naprave kvalitetnu ekipu koja će napraviti kvalitetne rezultate. To je vrlo teško“.

Mandat vam ističe sledeće godine. Najavljujete da će se Partizan u narednim godinama boriti, da je cilj titula prvaka Evrope. Da li planirate da nastavite kao predsedni ili postoji neko kolebanje duboko u vama?
“Zaista ne znam, još 15 meseci mi traje mandat. Puno sam uradio za košarkaški klub, dosegli smo visok nivo organizacije. Prerano je donositi takvu odluku zato što nas čeka puno posla u ovoj sezoni. Nije ni primereno o tome govoriti, da ja potresam ljude koji su u klubu i u sportskom sektoru, pre svega i igrače nekim tako nesmotrenim izjavama. Kad se bude završila ova sezona, ostaje još šest ili sedam meseci mandata. Tada ću doneti odluku i videti šta ću da radim. Ne mora da znači ako ja donosim odluku da ostajem na toj poziciji, da će mene da bira skupština. Može da se pojavi neki kandidat koji je bolji od mene, koji bi obećao više, koji će da uradi više… To su fer i pošteni izbori. Ne bih od toga sad pravio neki feljton po novinama. Da pustimo da se završi ova sezona koja nam je I te kako važna, zato što od nje svi zajedno mnogo očekujemo, a pre svega od nas očekuju i navijači da napravimo sportske rezultate“.

Da li vidite nekoga ko bi mogao dostojno da vas nasledi jednog dana?
“Vidim, naravno, vidim nekoliko ljudi, kako da ne. Svi smo mi zamenljivi“.

Pišu: Filip VESELINOVIĆ, Aleksandra GVOZDIĆ